ORLA i druge priče strave – Gi de Mopasan

I dok trepnusmo okom, evo nama i jubilarne 40. knjige u najboljoj, a odavno i najvećoj ediciji horor književnosti na srpskom jeziku. Sasvim prikladno, ovaj okrugao broj u „Poetici strave“ pripada jednom prvorazrednom klasiku francuske i svetske proze, koji je ostavio značajan trag i u književnosti strave. Dakle, četrdeseta Orfelinka je moj izbor najboljih horor priča Gija de Mopasana.

                Za slučaj da to do sada niste primetili, edicija „Poetika strave“ postavila je sebi dva glavna cilja: 1) stručno premijerno predstavljanje našoj publici vrhunskih dela žanra koja do sada ovde nisu bila prevođena, i 2) manje ili više reprizno, ali ultimativno, zaokruženo, stručno predstavljanje autora i dela koji su do sada kod nas bili poznati delimično, sporadično, nasumično, ovde-onde, nesistematično.

                Gi de Mopasan je bio višestruko prevođen na srpski. To važi pre svega za njegove realistične priče, po kojima je najpoznatiji. Njegove fantastične i jezive priče nisu do sada bile predstavljene kod nas na zadovoljavajući način. Najčešće bi poneka od njih bila pomešana s njegovim realističnim u manje ili više stručno sačinjenim zbirkama, pa vi sad gatajte i gledajte u bob šta je šta.

Nešto ređe, njegove jezovite priče su se kod nas nalazile izdvojene u zasebnim knjižicama, ali one su, u retkim slučajevima kad bi se desile, patile od slabog izbora. Šta im je falilo? Više toga. Kao prvo, ti izbori su sadržali i osrednje i slabunjave pričice, a falile su im neke odlične; dakle, izbor nije bio najistančaniji. Kao drugo, ti izbori nisu bili praćeni adekvatnim, stručnim predgovorima ili pogovorima koji bi kontekstualizovali to kako je i zašto čuveni realista i naturalista jedan dobar deo svog opusa posvetio duhovima, vampirima, mrtvacima i ludacima, a o vanzemaljskim čudima da i ne govorimo.

forzec knjige

                Zato vam ORLA i druge priče strave pruža a) žanrovski i književno istančan odabir onoga najboljeg što je Mopasan napisao a da se u horor može svrstati, i b) to prati stručnim i korisnim pratećim tekstovima koji će vam sigurno pojačati uživanje u ovim pričama, kao i njihovo razumevanje, kada vidite kako se one uklapaju u književnu tradiciju francuske fantastike i strave, a kako u opus ovog neobičnog autora i njegovog nadasve slikovitog i, pred kraj, hororičnog života.

                Izbor koji sam vam načinio sadrži sledeće priče:

Ruka odranog

Ruka

Na vodi

Strah

Strah (II)

Vuk

Pokojnica

Utopljenik

Ludak

Moaron

Gostionica

Noć

Ludak?

On?

Pisma jednog ludaka

Orla (I)

Orla (II)

 

                Više od 2/3 ovog izbora su novi prevodi, rađeni specijalno za ovo izdanje, koje potpisuje naša istaknuta prevoditeljica sa francuskog, Olja Petronić. Starije prevode je urednik temeljno pregledao i korigovao, gde je to trebalo.

                Neke od ovih priča se prvi put nalaze na srpskom. Posebno naglašavam činjenicu da ovde prvi put na jednom mestu imate sve tri varijacije na „Orlu“: ova storija začeta je u priči „Pisma jednog ludaka“, zatim je razvijena u prvoj verziji „Orle“ (koja se kod nas našla samo u jednom hrvatskom izdanju, 1980-ih, ali ja je na srpskom nisam video), da bi se rascvetala u „Orli“ (II) koja je kod nas najčešće preštampavana.

                Zbog načina na koji je Mopasan tužno i jezivo okončao život, pomućenog uma, kao junak neke Lavkraftove priče, ponekad se potencira motiv ludila u njegovoj prozi, ali priče koje sam odabrao zapravo iskazuju znatno širi dijapazon tema: egzistencijalni strah u divljini („cabin fever“ u zavejanoj planini, sto godina pre ISIJAVANJA), egzistencijalni strah u urbanom okruženju velegrada gde se čovek i usred gomile oseća naročito usamljen, zatim strah od smrti i od povratnika iz groba, od komadanja tela i od raspada psihe, od dvojnika, od serijskih ubica i ludaka (na pola puta između Poovih manijaka i onih kod Tomasa Harisa), a naposletku tu su i apokaliptički strahovi od invazije natprirodnih/vanzemaljskih bića koji su, kroz „Orlu“ i njene varijacije, direktno nadahnuli i samog Lavkrafta.

                Pored navedenih priča, ova knjiga sadrži i sledeće dodatke: Dr Dejan Ognjanović, „Mopasan: Dnevnik jednog ludaka?“ (pogovor na 30 strana), „Gi de Mopasan: Biografija“ (život, delo, strava i ludilo; 7 strana) i „Bibliografija Mopasanovih fantastičnih i strašnih priča“ (4 strane).

                Korice, forzec, naslovnu stranu i pregradne strane ilustrovao je naš vodeći umetnik strave, Ivica Stevanović.

                Knjiga ima 264 strane, tvrd povez, šivena je, sa strane bojom poprskana, i tu su svi ostali tehnički i estetski kvaliteti na koje vas je Orfelin već odavno navikao.

                Pretplata se raspisuje ubrzo posle prvomajskih praznika, pa ćete tada doznati cenu i kako i gde tačno obaviti narudžbinu.

                Imajte na umu da ćete prilikom te iste pretplate moći da naručite i zadugo (predugo!) rasprodat moj roman ZAVODNIK – ovog puta u sasvim novom dizajnu i kontekstu, ali o tome uskoro, u zasebnom postu.

                I bez brige – iako je Srbija na ivici raspada (i građanskog rata), i iako je ceo svet na ivici propasti (i III svetskog rata), Dr Ghoul ne posustaje, a Orfelin se sprema kao da će svetom vladati mir i prosperitet, i kao da prodaja knjiga ne ide gore nego ikada u novijoj istoriji! Nove Orfelinke se uveliko krčkaju, prevode, ilustruju, spremaju, dogovaraju – pa ako propadamo, da bar propadnemo slavno... Ali i o tome uskoro, kad budem početkom maja obznanio horor planove za ovu godinu.