izabrana dela

izabrana dela

недеља, 22. фебруар 2009.

FRIDAY THE 13TH SERIJAL


da se odmah razumemo: serijal F13 ima jednu stvar koja ga (u negativnom smislu) izdvaja od ostalih kultno-epskih serijala kao što su HALLOWEEN, HELLRAISER ili A NIGHTMARE ON ELM STREET… a to je da su pomenuti serijali začeti originalnim, svežim, odličnim filmovima koji su u vreme nastanka doneli nešto neviđeno, sveže, novo u žanru, a onda se nastavili promenljivo-slabim nastavcima, mada ne bez respektabilnih momenata (delovi 3 i 4, pa čak i 5 u serijalu ELM STREETA, part 2 pa čak i 3 u HELLRAISER-u, a sa najslabijim sikvel-skorom u HALLOWEEN-u, gde jedino osrednje-gledljivi 4. i 7. deo eventualno mogu da se navedu kao podnošljivi).


za razliku od njih, F13 je od samog starta začet kao nenadahnuti derivativni gimmick flick: bedasti oportunistički produkt šićardžijskog trgovca, šona kansinghema i kompanije, u potpunosti zasnovan na ejpovanju karpenterove HALLOWEEN formule prenesene u šumu pa filovane savinijevim kečapom i, mora se priznati, sasvim pristojnim set-pisovima. karpenter, krejven i barker su pomerili granice žanra; kaningem je lukavo, komotno upao u cipele koje su mu drugi razgazili – uključujući čak i savinija koga je romero otkrio i proslavio samo godinu dana pre petka u svojoj ZORI. kaningem je – gotovan. sve mu je bilo na tacni, on je samo brže od konkurencije unovčio dostupne elemente.

čak i kada se oportunistički razvio u serijal, F13 očito nije imao pojma ŠTA jeste, šta želi i kako to da izvede; nije znao da ceni čak ni svoje minorne kvalitete, i čitav se zapravo karakteriše - lutanjem. pogledajte samo to: serijal danas čuven po ubici džejsonu – u svom 1. delu uopšte nema džejsona nego njegovu ludu mamu, što deluje kao vulgarni antiklimaks kada se na kraju otkrije, i tek neznatno biva nadoknađeno njenim spektakularnim obezglavljivanjem i (tada) memorabilnim jump-scare twistom (koji je ukraden od de palmine KERI, btw). onda imamo 2. deo, u kome se najzad javlja džejson – ali sa jebenim DŽAKOM NA GLAVI! naravno, sasvim u duhu serijala koji nikada ni u jednom svom trenu nije mogao da se pohvali nadahnućem, i ovo je ukradeno – od daleko efektnijeg 'džaka' linčovog ČOVEKA SLONA. 

a koliki su kreteni u tim krađama najbolje svedoči to da nisu čak ni krali od nekih malo starijih i donekle zaboravljenih filmova, nego od onoga što je samo godinu-dve ranije bilo popularno. totalni bedak. koliko tvorci F13 nisu imali pojma šta rade najbolje govori i to što su dopustili da im tom savini izmakne, tj. što ga nisu kupili, ma za koje pare, za nastavke. kad u 3. delu džejson najzad pronađe svoj identitet i džak na glavi zameni hokejaškom maskom – čak i taj trenutak je odrađen mlitavo i nikako, bez nekog mitskog momenta oko nalaženja baš te i takve maske: on je, prosto, zatekne kraj jedne žrtve i stavi na facu. toliko. NARAVNO, hokejašku masku je samo par godina pre toga nosio psiho-ubica u jednom beskrajno boljem filmu – bleeder u ALONE IN THE DARK, ali… koga je briga? retardiranu ciljnu grupu kojoj se ovaj serijal obraća i dodvorava svakako nije.

koliko producenti i ostali iza ovog serijala nikada zaista nisu razumeli sopstveno 'čedo' i koliko su i sami bili zbunjeni i retardirani poput njega (malog džejsona) svedoče i ostali fundamentalni gafovi u serijalu: u 5. delu ubica uopšte nije džejson nego copycat (!); u 6. delu džejson je kid-friendly u zaista neverovatnom pokušaja dodvoravanja klincima (!); u 7. delu ubacuju ESP curu, ali ne radi de palminskih furioznih extravagancija nego zarad nekoliko banalnih stunt-akcija; u 8. i daaaleko najgorem delu serijala ambijent je debilno izmešten sa kristalnog jezera, i čitava ova misguided budalaština 'dešava' se na nezanimljivom brodu (sa završnih 10ak minuta na još nezanimljivijem menhetnu!); u 9. delu ponovo debilno bacaju džejsona u zapećak i film se pretvara u ružno slikanu i debilno režiranu travestiju HIDDENA a totalno pljuvanje sebi samima u lice je završni 'geg' u kome fredijeve 'kandže' odvlače džejsonovu masku u 'pakao'! 

o, da li je ijedan horor junak istrpeo OVOLIKO poniženja od strane sopstvenih tvoraca? najzad, u 10. delu džejson se pridružuje leprikonu i odlazi u svemir (kojom prilikom zli body snatchersi koriste šansu i dejvida kronenberga zamenjuju kreaturom koja nakon toga potpisuje budalaštine tipa A HISTORY OF VIOLETS i EASTERN PROMISES). u 10 ½ delu džejson se pridružuje ebotu i kostelu (iz priče d. tuševljakovića) i SREĆE fredija. nakon serije ćoraka, ovaj polu-podnošljivi film ronija jua još je i najbolji film sa džejsonom u ciglih 18 godina!

to će reći – najbolji još od JEDINOG pravog, dobrog filma o džejsonu: F13, PART IV; THE FINAL CHAPTER iz 1984.

ne samo što je tu neko imao dovoljno mozga da ponovo dovede savinija, nego se još niz faktora srećno poklopio da pruži ultimativni F13 experience: solidni glumci, pristojan reditelj (džozef zito, akcijaški veteran koji se ovde dobro pokazao), scenario koji izvlači maximum iz debilne formule i naravno- najvažnije, niz nadahnutih set-pisova koji su pravi smisao i jedini razlog postojanja ovog po svemu drugome savršeno nebitnog serijala.

(šta? hoćete sise i sex? eno vam ih u beskrajno većim količinama kod jima wynorskog! zašto gubite vreme sa ovim blink'n'miss F13 sisićima?)

          zbog svega gore rečenog, nemam ama baš nikakav odnos ni prema ovom serijalu ni prema njegovom glavnom 'junaku' – sem prezrenja. treba zaista biti retard sub-džejsonovskog tipa pa se oduševljavati ovim debilnim filmovima.

u suštini, ovaj serijal se može opisati kao PORKY'S sa klanjem. pri čemu je većina klanja žestoko cenzurisana. što nas ostavlja sa beskrajnim svinjoguzim PORKY'S deonicama da vrtimo palčeve kroz njih do sledećih par sekundi 'ubijanja'. premalo, rođaci.

jednostavna formula (nestašna omladina + droga + sex + alkohol + maskirani manijak = zabavno klanje polugole mladeži) mnogo bolje zvuči teoriji nego li što je kroz ovaj protraćeni serijal u praxi primenjena. zapravo, na nju se sa solidnim uspehom nabasalo u prvom delu (istina, bez maskiranog manijaka: ubistva su rađena kao da je u pitanju whodunit, a onda u debilnom kraju shvatimo da ubica nije niko koga smo do tada videli! budalaština sasvim na nivou ovog IM-BE-CIL-NOG serijala od samog svog začeća pa nadalje), a onda je svoju kakvu-takvu apoteozu dobila u IV delu.

koji nikada više nije bio dosegnut.
ni blizu.
čak ni u rimejku…

1 коментар:

Shozo Hirono је рекао...

Lep osvrt. Korektan, nadahnut i precizan. Cak zvuci everovatno da se i sa 99% izrecenog apsolutno slazem, osim one minorne konstatacije i nepotrebnog lepljenja epiteta BESKRAJNO uz film kao sto je Alone in the Dark.