izabrana dela

izabrana dela

понедељак, 09. фебруар 2009.

OPIUM


***(*)

3+

kad već nema titlova za MORPHIUM od balabanova, vreme čekanja prekratih OPIJUMOM!

radi se o mađarskom filmu koji se dešava u ludnici za žene, gde dolazi novi lekar, ne baš sklon uobičajenim praxama nasilne lobotomije i raznim vrstama torture koje se izdaju pod firmom 'lek', a čije detalje gledamo tokom celog filma (potapanje ludakinje u akvarijum s vodom, za njeno dobro; elektrošokovi, za njeno dobro; nasilno hranjenje sipanjem drobljenog mleka kroz levak i cev u njena usta, za njeno dobro; vrćenje gore-dole i levo-desno u spravi vrlo sličnoj onim čudima za trening astronauta, za njeno dobro; i još gomila drugih procedura, mučnih i bolnih, za njeno dobro).

pošto je podnaslov filma: DIARY OF A MADWOMAN, u centru pažnje je baš ta jedna žena, nesumnjivo bolesna – ubeđena da joj đavo ulazi kroz vaginu i tera je da radi svašta. nju sa zavidnom hrabrošću i nesputanim umećem igra glumica snažnog pogleda koju bih rado video u još nečem: ovde, ona ogoljava i telo i dušu stopostotno, i ja tako nešto odavno nisam na filmu video. čestitke na hrabrosti, ali moram reći da su mi pojedine scene previše nalikovale na REDITELJEVO iživljavanje nad njom, a ne kao kritika iživljavanja institucionalizovane torture zarad, navodnog, lečenja. dakle, iako je ovo art film, prečesto mi je smrdeo po exploataciji.


novodošli doktor se ubrzo zainteresuje za nju, i tu započinje neka vrsta ljubavne priče, ili barem sexualne abuzije lude pacijentkinje od strane 'doktora'. doktor je bizarni amoralni lik koga na početku vidimo kako u kupeu vagona kojim stiže guziči tek upoznatu saputnicu, a kasnije otkrivamo da vodi klinički dnevnik svojih snošajeva, kao i doza opijuma koje redovno uzima. tokom čitavog filma doca ima jedan te isti skamenjen izraz lica, ali to nije zbog lošeg glumca nego zbog tako namerno postavljenog lika koji je na distanci prema svemu. iako se u početku, kroz kontrast sa doktorom koji zagovara torturu kao lek, čini da je ovaj 'naš' dobar momak, kasnije on zloupotrebljava dnevnike ove nesrećnice i obrađuje ih i izdaje kao svoju prozu… znači, svinja!

nema ovde mnogo zapleta: ovo je, radije, 110 minuta hiperstilizovanog arty filma sa obiljem golotinje, mučenja, grozota, bizarnosti i weirdo-drame. scenario je zasnovan na pisanjima geze čata, simpatičnog dekadentnog mađarskog pisca rođenog u vojvodini čiju sam zbirku priča nedavno kupio i počeo da čitam: on je sjajan primer srednjeevropske dekadencije i egzistencijalizma (prošaranog ranim frojdizmom), svakako vredan čitanja, ali u filmu je relativno malo od njegove misaonosti preneseno.


OPIUM izgleda prelepo, i po kvalitetu vrhunske fotografije, scenografije, svetla, boja, viz. efekata i sl. često me je podsećao na TAXIDERMIU. iako je njegova priča neznatno konvencionalnija, opšti ugođaj je vrlo sličan tom bizarnom art-filmu protkanom mračnim svetonazorom i bizarno-mučnim, hiperstilizovanim prizorima. problem je, donekle, to što film izgleda suviše lepo za svoje dobro: odnosno, umesto da naglasi prljavštinu i sirotinju i grozotu te ludnice i tih sprava za mučenje, on ih maltene fetišizuje, kao da su predmet nekog spota merilina mensona, a ne dela koje ima nekakav kritički stav prema svemu tome.

zbog toga, kao i zbog idejne nedorečenosti, ipak mu dajem 3+, iako je VRLO blizu oceni od 4-, i svakako se preporučuje za gledanje avanturistički nastrojenim bizaro-mračnjacima koji žele da svoje očne nerve i mozgove odmore od uobičajene bezukusne holivudske kaše. OPIUM je jedan dobro začinjen mađarski paprikaš!

Нема коментара: