izabrana dela

izabrana dela

понедељак, 30. март 2009.

Ranko Munitić (1943-2009)


U subotu rano ujutro napustio nas je Ranko Munitić, jedan od najobrazovanijih i najpronicljivijih filmskih kritičara koje smo imali.
 
Umro je iznenada, vredan kao i uvek, sa nekoliko naslova u raznim fazama završenosti i spremnosti za štampu. Ko zna za koliko smo ih ostali uskraćeni ovim zaista preranim gubitkom.

U obilju njegovih interesovanja o kojima je ostavio desetine vrednih monografija (na teme animacije, glume, stripa, domaćegi filma, filmske kritike...) za posetioce ovog bloga i za mene lično svakako je najznačajnije njegovo pionirsko teorijsko bavljenje fantastičnim žanrovima, uključujući horor.

Još u vreme SFRJ, onda kada niko među domaćim kritičarima nije ni pomišljao da se bavi stravom osim ako je ne potpisuju Kobajaši, Hičkok ili Polanski, Ranko Munitić je objavio svoje prvo kapitalno delo za sve ljubitelje fantastike – FANTASTIKA NA EKRANU, u 2 toma (1971. i 1973. godine).

Dvadesetak godina kasnije objavio je i prvi tom svoje kapitalne knjige ČUDOVIŠTA KOJA SMO VOLELI (1991), sa okasnelim 2. tomom 1997. i sa značajno proširenom verzijom u planiranih 6 tomova. Od toga, prva 3 su već izašla, a nadajmo se da je rad na preostala 3 Ranko uspeo da završi i da će se uskoro i oni pojaviti pred ljubiteljima njegovog pisanja.

Njegove knjige o fantastici i hororu imale su veliki, možda i presudan uticaj na mene i na moje opredeljenje da se i sam okušam u teoretisanju o tim žanrovima. To je bio glavni razlog što mi je bilo jedino logično da svoju prvu studiju na te teme – FAUSTOVSKI EKRAN, o đavolu na filmu – posvetim "Ranku Munitiću, koji je sve započeo". Mislim da tih nekoliko reči sve govori; i mada su mi pripadnici nekih drugih klanova, koji Ranka nisu baš voleli, tu posvetu uzimali za zlo, ja i dalje stojim iza nje, i mislim da je savršeno logična i smislena. Time ne tvrdim da sam svojim pisanijem uspeo da dosegnem Rankov nivo erudicije, duha, preciznosti i lapidarnog baratanja disparatnim umetnostima – ali želim da naglasim da mi je njegovo pisanje svakako bilo jedan od glavnih uzora.

Malo je reći da je ovo veliki gubitak za našu filmsku misao, i da smo sa Rankom Munitićem izgubili ne samo velikog znalca fantastike (u književnosti kao i na filmu) nego i divnog, nenametljivog čoveka koji je 'jahao sam', nesvrstan, neinstitucionalizovan – i kao takav je odjahao u legendu.

Evo, za sada, mog prikaza ponovljene verzije ČUDOVIŠTA KOJA SMO VOLELI koja je objavljena na Popboksu. 

ČUDOVIŠTA KOJA SMO VOLELI, tom I
Ranko Munitić

Kreativni Centar

Beograd, 2007

Piše: Dejan Ognjanović

Prva inkarnacija ove knjige pojavila se u zemlji koja se zvala SFR Jugoslavija. Te 1990. godine jedan izdavački gigant koji danas više ne postoji objavio je u tvrdom povezu, na luksuznoj hartiji velikog formata, sa obiljem vrhunski odštampanih crno-belih fotografija, izdanje koje nije imalo pandana ni do tada, a nije ga dobilo ni od tada do danas. ČUDOVIŠTA KOJA SMO VOLELI Ranka Munitića bila je i ostala enciklopedija ključnih likova književne i filmske fantastike, ili, kako to autor opisuje, "istraživačko putovanje kroz analizu legendarnih ličnosti iz mitova, bajki, 'horrora', 'science fictiona' i 'heroic fantasy'". Horori koji su naše prostore zadesili samo godinu dana po pojavi I toma učinili su da II tom dočekamo tek 1997., u znatno skromnijem obliku, manjeg formata, mekog poveza, i (skoro) bez fotografija. "Utoliko bolje," pisao je tada Munitić. "Jer, sada svaka na svoj način svedoči o vremenu u kome se pojavila. Čudovišta, tako, i dalje dele našu zajedničku sudbinu."

To bi se moglo reći i za treću inkarnaciju ovog poduhvata (kod trećeg izdavača!), ovog puta u najambicioznijem obliku, bar što se tiče sadržine, ako već ne i opreme. Naime, svoj finalni (?) oblik ČUDOVIŠTA bi trebalo da dobiju u šest tomova i šezdeset poglavalja, čime će ranije inkarnacije (svaka sa po dvadeset) biti uvećane za trećinu, odnosno dvadeset potpuno novih poglavalja, ali drugačije raspoređenih, tako da se smisleno smeste uz svoje arhetipske sadrugove.

Prvi tom najnovijeg izdanja govori o biblijskom Noju, o Odiseju i Herkulu, Sinbadu moreplovcu, Zigfridu, Danteovim paklenim vizijama, kralju Arturu, Doktoru Faustu, Pepeljuzi, Prosperu (Šekspirovom, i onom iz SF filma Zabranjena Planeta) i Guliveru. Kao što se može videti, to je zaista putovanje dugo tri i po milenijuma, kroz likove i mesta našeg kolektivnog nesvesnog, koje iscrtava mape naših snova, mitova, strahova, nadanja i njihovim umetničkih (i manje umetničkih!) ekspresija. Stranicama ovih šest tomova defiluju bogovi i boginje, mumije i vampiri, vukodlaci i ludi naučnici, vanzemaljci i roboti, zmajevi i druga čudovišta, tajanstvena mora i nepoznata ostrva... Kroz sve ove poznate i manje poznate teritorije Ranko Munitić nas vodi sa sigurnošću i pouzdanošću kakvi i priliče pionirskom istraživaču filmske fantastike kod nas (kapitalno delo: FANTASTIKA NA EKRANU, I i II, s početka sedamdesetih). Pri tome se obilato služi odlomcima iz književnih uzora koji su ustoličili matrice iz kojih se, mnogo kasnije, film napajao, pomažući se i stručnom, kritičkom literaturom gde zatreba i sve to uobličavajući svojim kratkim i jasnim sudovima.

Dizajnirana znatno dopadljivije od II toma iz 1997. ali, takođe, ispod nedostižnog, velelepnog toma iz jednog drugog vremena i mesta koje više ne postoji, ova knjiga nudi tri potpuno nova poglavlja, kao i neznatno doterana stara, dopunjena referencama na novije naslove. Ilustracija ima manje nego u nekadašnjem I tomu, ali više nego što su nas recentne knjige slične tematike navikle.

Ozbiljna po pristupu, opravdano ambiciozna ali istovremeno veoma čitljiva i pitka, ovo je knjiga koja će vam otvoriti oči po pitanju najraznovrsnijih obličja fantastike, bila ona horor-mračna ili zvezdano-naučna, i ukazati na praiskonsko utemeljenje likova i zapleta za koje možda verujete da su moderniji nego što, zapravo, jesu. Povezujući pradrevne priče sa njihovim modernim (filmskim i stripovskim) varijacijama, Munitić zapravo pruža svojevrsnu enciklopediju fantastike čiji se naredni tomovi s nestrpljenjem očekuju. Zavirite u svetove koji se ovde otkrivaju i proverite da li i mi na neki način delimo sudbinu opisanih čudovišta.

14 коментара:

villa је рекао...

Odlazak Ranka Munitića je veliki, moguće nenadoknadiv gubitak. Nisam ni znala da je umro.Na mene je, osim Čudovišta,izuzetan utisak ostavila Alisa na putu kroz podzemlje i kroz svemir.Ranko se u ovoj velikoj i obimnoj knjizi(469 strana)bavio uticajem Alise(ko kaze da je to samo dečija knjiga nije pažljivo ili nije uopšte čitao istu)na žanrovsku književnost ,film,strip...Na ovo Kerolovo čedo su se pozivali i dadaisti, nadrealisti,filozofi ,psihoanalitičari(!).Knjiga je ilustrovana crno belim fotografijama a tu su i odlični crteži,od kojih je neke sam pisac nacrtao. Mene je oduševila i nasmejala zapanjujuća sličnost između Kerolovog crteža Hampti Damptija i Džabe iz Povratka Džedaja,između Ludog šeširdžije i Bele Lugošija kao Drakule,između Kraljice srca i dr.Kaligarija,između Plave gusenice i Yode iz Imperija uzvraća udarac.Ma ovo je sjajna,sjajna knjiga i pomalo sam ljuta i tužna što ovakvih više neće biti. Zbogom Ranko. Zbogom Majstore.

matoji је рекао...

Koliko sam razumeo 10 poglavlja nisu napisana od 60 planiranih ili jos uvek nisu objavljena?
Ja imam naslove svih 60 poglavlja i vidim da u izdatih pet knjiga fale, recimo, Muva koja je bila čovek; Solaris, planeta koja misli; Exorcist; Alien, zvezdani zmaj i dr. Prava šteta ako o ovim ovaploćenjima arhetipova/praslika Ranko ništa nije napisao.

Dejan Ognjanovic је рекао...

verovatno je da postoje neke skice, nacrti, teze, možda donekle napisani delovi, ali očito nisu dovršeni do onog stadijuma koji bi mogao da ide u štampu :(

macura је рекао...

Ranko, legenda! Dejane, jesi li čitao možda knjigu Antonija Mrinkovića, "Anđama, moderni Mefisto? U pitanju su eseji... Pozdrav

Dejan Ognjanovic је рекао...

nisam čitao ANĐAMU. šta sam propustio?

macura је рекао...

Nažaolost, nisam ni ja čitao, a evo šta sam našao zapisano o knjizi: "U uvodnom razmatranju Književnost i demonstvo, Marinković je analizirao svetsku književnu konceptualizaciju đavola; od formiranja dijaboličnih likova nalik na starozavetnog Satanu koji kao supranik Boga predstavlja, misteriozno, transcendentno biće (Milton, Bajron, Taso, Markiz de Sadi dr.)do pitanja egzistencije đavola pod Ničeovim geslom Bog je mrtav i pitanje egzistencije Boga koje postavlja Sartr u drami Đavo i Gospod Bog.
Razmatrajući najrazličitije demonološke teme u svetskoj literaturi (englesku fantastiku, misteriozne legende američke literature, modernu fantastičnu priču u Francuskoj, dvojništvo u svetskoj književnosti, te bogatu dijaboličku tradiciju u ruskoj književnosti)Marinković se posebno dotao književnih dela vezanih za legendu o Faustu koji paktira sa đavolom: Faust, Kristofera Marloa, Faust, Maksimilijana Krigera, Doktor Faust, Tomasa Mana i naravno vrhunca ove teme u Geteovoj drami Faust...
Šta smo propustili ili nismo pitanje je... A, iskoristio bih priliku da te pitam, da li si pročitao možda ovu knjigu i ako jesi kakvo je tvoje mišljenje: http://www.kupindo.com/Savremena-srpska-knjizevnost/10158342_ANTOLOGIJA-SRPSKE-FANTASTIKE-BOZO-VUKADINOVIC
Izvini na smaranju i veliki pozdrav.

Dejan Ognjanovic је рекао...

nema nikakvog smaranja, slobodno pitaj šta te zanima. i hvala što si mi ukazao na ovu knjigu: nikad i nigde nisam naišao na njen najmanji pomen, što mi je baš baš čudno... kao da je neki opskurni samizdat ili tako nešto...
ANTOLOGIJA-SRPSKE-FANTASTIKE je solidna: bolja ne može biti jer boljih priča te vrste u srbiji i nemamo. svakako vredi mnogo više od 260 din: ja sam je pre nekoliko godina na sajmu kupio za 1000 din.

macura је рекао...

Hvala puno na savetu, u vezi antologije.
Inače, "Anđamu" je isto "pečatio" "Zamak kulture", po meni solidan izdvač, poznat najviše po izdanju "Tibetanske knjige mrtvih". No, što se Marinkovićeve knjige tiče, izgleda da je u njoj najinteresantnije ovo što sam gore kopirao, jer je većina eseja posveđena Ćosićevoj "Bajci", čuvenoj "dezutopiji oca nacije". Dakle, verovatno je većina knjige bzvz, (iako je ovo Gedžino pisanije po mom skromnom mišljenju njegovo najbolje delo), ali onaj deo iz moje poruke obećava.
Guglajući malo, saznao sam da je Marinković bio pesnik iz Kruševca, urednik časopisa "Bagdala", a objavljivao je svoje knjige uglavnom u beogradskoj "Prosveti"...

Dejan Ognjanovic је рекао...

tako sam i mislio: opskurno izdanje opskurnog izdavača koje će biti zajebano pronaći... no, pokušaću. valjalo bi zbog reference u 2. dopunjenom izdanju FAUSTOVSKOG EKRANA, jednom kad sednem da to napravim.

macura је рекао...

Evo, gde se zvanično može naći Marinkovićevo sočinjenije: http://img822.imageshack.us/img822/5096/31054599.png

P.S. Nadam se samo da ćeš naći nešto interesantno u ovoj knjizi, za dopunjeni "Faustovksi ekran",tj, da te nisam bacio na pogrešan trag. U sv. slučaju, zanimljivo zvuči.

Pozdrav

Pozdrav

Dejan Ognjanovic је рекао...

išao sam danas u univerzitetsku bibl. u nišu i locirao primerak knjige. avaj, ispade da mi je članarina istekla još februara, pa ću knjigu uzeti iduće nedelje.

macura је рекао...

Super, javi ovde kada budes pročitao vredi li nešto Marinkovićeva knjiga. Nadam se da nije bezvezna i da nećeš uzalud protraćiti vreme na nju.
Pozdrav

matoji је рекао...

Ne znam da li je in memoriam post za R.Munitića pravo mesto za ovaj komentar, ali evo da ipak svesno napravim možda čak i svetogrđe. Češljajući po sadržaju knjiga iz Sabranih dela Stanislava Vinavera uočio sam da su njegovi tekstovi o filmu sakupljeni u tomu Ukrotitelji haosa. Naravno, ne očekujem filmsku kritiku u pravom smislu reči, koja u to vreme nije ni bila razvijena (ili se varam?), ali uzimajuči u obzir Vinaverova široka interesovanja, erudiciju, oštroumnost i esejistički dar, ovo bi moglo da bude zaista vredno čitanja. Da li si možda čitao nešto od Vinavera na ovu temu i ako jesi šta misliš o tome? Hvala unapred.

Dejan Ognjanovic је рекао...

Ukrotitelji haosa? Ne, nisam to čitao; verovatno bi trebalo... Nekad! Jednom! Ako stignem!