izabrana dela

izabrana dela

среда, 29. април 2009.

SPECTRES

*
1+

sećam se ovog filma iz 1987. još iz doba pradavnog YU VIDEA u kome sam čitao 'prikaz'; pošto je taj zločinački magazin imao žešće posprdan stav prema hororu en generale, tako su bili predvidivo podsmešljivi i prema ovome. ipak, sećam se opisa nekakvih EVIL-DEAD-ovskih krvoliptanja, kidanja napola, itsl. a pošto se ovde pojavljuje i donald plezens, rekoh, kad mi je najzad film pao šaka, daj da to overim.

odmah da raščistimo: film je užasno loš. sve, ali ama baš sve u vezi sa njim je otaljano potpuno bezvoljno i bez trunke involviranosti bilo koje vrste. zaplet nudi klasično prokletstvo za one koji naruše mir grobnice (ovog puta, u rimu), topovsko meso čini niz eurotreš starleta i njihovih smešnih momaka, a plezens se, kako vrlo precizno rekoh – pojavljuje, ali je više nego očigledno da je na autopilotu i da ga ama baš zabole i za 'lik' i za to što su mu glupi scenaristi dali da izgovara (uglavnom banalna opšta mesta) i za to što se oko njega dešava: svaki njegov trenutak u filmu vrišti od etitjuda 'dobro, dajte te pare i da završimo s tim'!

on 'igra' profu, arheologa, koji je toliko bedno skiciran da je kroz tu 'ulogu' mogao da prošeta ama baš svaki čiča odgovarajuće starosti i jareće bradice (uključujući tu i marka todorovića iz ŽIKINE DINASTIJE). jedino mesto u filmu gde se vidi zašto su baš plezensa pozvali jeste kada, u par navrata, on ima zadatak da svojim trejd-mark zlokobnim glasom intonira: 'whether invoked or not invoked, evil will come.' to je natpis sa grobnice koju su iskopali, a koji u plezensovoj (smešno melodramatičnoj) interpretaciji zvuči kao: 'invoked… or not invoked… Eeveel… will COME.'

o tome koliko je scenario lenj, pored ostalog, govori i sasvim besramno korišćenje sva tri glavna omražena fazona iz jeftinih hororčića za napumpavanje strave u nešto gde nje inače nema: prvo imamo 'it's only a movie' scenu – bar 5-6 minuta vremena filma protraćeno je na omladina-se-vaćari-u-šumi situaciju koja kulminira (!) time što iz vode iskoči vrlo jeftina man-in-the-suit varijanta čudovišta iz močvare, pre nego što začujemo 'cut!' i vidimo da je to sve bio film; nešto kasnije, zadahnuti reditelj nas časti i neizbežnom 'it's only a dream' scenom, podjednako irelevantnom (i bezvrednom u horor smislu) kao i prethodna; a na kraju, kada monstruma srede, imamo obaveznu scenu 'it is not over! evil lives!' u kojoj se dvoje preživelih ljubaka na krevetu, kada iz čaršava iskoči ruka 'uništenog' čudovišta: ona vrišti, sledi zatamnjenje… srećom, ovo je toliko loše da od nastavka nikad ništa nije ispalo.

o imbecilnosti scenarija govore i apsurdne situacije, tipa – grupu turista kroz katakombe vodi SLEPI vodič (!); dvoje mladih se izdvoji od grupe da bi se vatali u tom mraku, kad odjednom mašina za vetar (ili jači fen za kosu?) nagovesti da se neka zla sila namerila na njih, što se dodatno očituje i 'odronom' dva kila zemlje sa plafona i pojavom grupice nimalo pretećih, zapravo, očito zbunjenih pacova koji bi trebalo da predstavljaju pretnju. pošto siroti glodari nemaju pojma ni gde su ni šta da rade, glumica je primorana da se saplete, i da ostane da leži na tlu, kako bi se bar malo spustila na pacovski nivo i tako im olakšala posao. sve to ne bi bilo neoprostivo kad bismo bar dobili scenu u kojoj joj ti pacovi počnu da progrizaju kožu i ulaze u sve telesne otvore – ali ne. umesto toga, čašćeni smo samo njenim zaista neopisivim URLANJEM – ne vrištanjem, ne vikanjem, ne čak ni pištanjem ili cviljenjem poput 'glumice' iz de palminog BLOW OUTA: ne, nego najjezivijim, najnekontrolisanijim i zaista najsmešnijim urlanjem koje sam ikada čuo iz ženskog grla! ko to ne čuje, taj ništa nije čuo i uzalud je na zemlji živeo!

a šta tek reći na scenu u kojoj se baja usred sexa sa ne tako lošom plavušom javlja na telefon; na vest da su rekonstruisali nekakvu pronađenu lobanju on smesta interuptira koitus i kaže ovoj: "I'm sorry, baby, but I gotta go. If you decide you don't wanna see me again, I'll understand. It's the way it is." a ona mu odbrusi: "Yeah, right, don't bother to call!" ovo ludilo izgleda mnogo smešnije nego što zvuči.

ukratko, SPECTRES je pun takvih glavovrtećih apsurdnih situacija – uostalom, šta reći kad u filmu nema nikakvih UTVARA, nego zlo proizvodi 'ČUDOVIŠTE' koje se ama baš ni u jednoj sceni ne vidi ucelo (ne računam potpuno čovekoliki profil koji stoji naspram jakog pozadinskog svetla u jednom kratkom kadru) već se prikazuje samo metonimijski, putem vrlo nemaštovito napravljene zelene 'monstruozne' ruke (tj. rukavice).

jedini kuriozitet je scena koju je mikele soavi možda odavde, od MARCELLO AVALONE-a, maznuo za svoju CRKVU – naime, ovde imamo pretapanje između demonskih očiju na farove automobile u mraku, a u CRKVI, samo par godina kasnije, ima mnogo pametnija upotreba svetala od metroa tamo gde se oči čudovišta očekuju, tj u mrklom mraku ispod crkve.

ako volite treš, i to bezočni, totalni, neambiciozni, od bede odrađen, bez većih doza krvi, onda je SPECTRES za vas.

2 коментара:

Aleksandar је рекао...

Hehe, na ovaj rivju si sigurno potrošio više vremena nego što ti je trebalo da pogledaš film :-)

Dejan Ognjanovic је рекао...

zapravo, ponekad poželim da sam dovoljno dokon pa da detaljnije seciram ovakve gluposti i da se iživljavam nad njima pomnije od ovoga - ovo je bila prilično rutinska operacija! :(