izabrana dela

izabrana dela

четвртак, 14. мај 2009.

THE HORSEMEN (2008)

**
2+

veliko razočmarenje, imajući u vidu da se od reditelja više no vrlo dobrog SPUN-a moglo očekivati i nešto živahnije, supstancijalnije i manje derivativno!

Jonas Åkerlund se ovde zadovoljava potpisivanjem besramnog rip-offa filma SE7EN, čiji se senzacionalistički over-the-top sadizam pokušava opravdati tj. osmisliti vrlo problematičnim zapletom.

rivju koji sledi sadrži SPOJLERE pa imajte na umu da se tu otkriva kraj filma i sve vezano za njega!

u suštini, ovaj film bi hteo da nam poruči da 4 jahača apokalipse NISU Rat, Glad, Kuga i Smrt, nego : Geek, Gay, Emmo i Orphan.

svet će da propadne ne zbog ratova i bolesti koje izazivaju zlikovci teške kategorije, nego zbog gomile slabića, odbačenih, nikakvih, jadnih, patetičnih, nevoljenih, koji će da se udruže zahvaljujući internetu itsl. i da krenu u 1-on-1 apokalipsu sa mega-komplikovanim ubistvima za koja čovek mora da bude hiper-stručnjak za najveće medicinske finese (jebo vas džek trbosek!), uz to vrlo imućan. da, deco, ne može svaki emmo gay geek da bude sado-ubica: samo oni koji sebi mogu da priušte custom-made ludo-skupocene sprave za samovešanje na kuke, te nakit pravljen po porudžbini sa adekvatnim simbolima. pristup napuštenim skladištima za korišćenje u ubilačke svrhe je takođe obavezan. ali to nije problem: svaki nerd može da tek tako upadne u ma koju pustu fabriku i pretvori je u svoje zlikovačko gnezdo. ako su nas nešto naučili stripovi o superherojima, onda je to baš ovo.

znači, jezikom saut parka, apokalipsu neće da izazove kartman, nego baters – u svojoj 'professor chaos' inkarnaciji.

ne zezam se. scenarista je 'ozbiljan': kada se sve niti raspletu, otkrivamo da je ovo ladno moglo da se zove BUTTERS RISING: REVENGE OF THE BULLIED!

jezikom t.s. eliota: ovako svetu dođe kraj – ne s treskom, nego s cviljenjem nekih patetičnih emoa!

prosto ne znam da li je ova 'poenta' gluplja dramaturški (nekome ovo zvuči iole uverljivo?) ili idejno.

idejno je upitna iz sasvim očiglednih razloga, jer demonizuje ŽRTVE. to je neverovatno nepromišljeno i neodgovorno – ŽRTVE su, dakle, te koje će da se odaju bezrazložnim, besmislenim, preteranim, neviđeno sadističkim klanjima i torturama – da bi skrenuli pažnju sveta na SVOJE patnje i održali im bukvicu koliko nije u redu to što su im uradili!

e pa, prc!

neopisivo je imbecilna ta strategija pravljenja monstruma od žrtava.

konkretno, ubice su ovde

– jedna azijatkinja (žang ziji), bez roditelja, usvojena u belu porodicu koja ju je nekako zapostavila kada je naizgled neplodna mama ipak počela iznenada da rađa (belu) dečicu;

- jedan školski primer patetičnog plačljivog pederčića koji cmizdri u dajneru što ga njegov brat-rmpalija (erik balfur) ne prihvata takvog kakav jeste;

- trećeg zaboravih u ovoj konfuziji od storitelinga ali to je lik koga živog nismo ni videli, no samo njegov leš;

- i najzad, četvrti i glavni je neopisivo iritantni emmo (izgleda kao pevač SUEDE-a pre 15-20 godina!) sa konstantno-plačnom facom, podignutim obrvama i na-nos-nabijajućom patetikom vezanom za rakovsku smrt njegove keve kojoj je on, zaboga, prisustvovao, a njegov tatko, zaboga, nije, jer je pajkan i bio je baš tada na poslu. da je samo gledao u bob kad će žena da mu umre, ili bar da je uzeo odmor i sačekao njenu smrt! ali ne, ta sviiiinja je otišla na poso, a mama umrla na sinovljevim rukama.

na kraju, naravno, otkrijemo da je emmo sinak denisa kvejda (koji je toliko grizzled, toliko propalo izgleda da je to strašno!) bio mastermajnd čitave komplikovane operacije – koja se, zapravo, svodi na jadni pokušaj skretanja pažnje prezauzetom ocu; eto, neka deca se upuste u 'alternativni lifestyle/sexualnost', extremnu frizuru ili odeždu, slušanje bučne muzike i sl. kako bi na sebe privukli pažnju roditelja (ili se od njih distancirali?) – a ovaj naš emmo, ni 5 ni 6, nego organizuje gay-geek squad of sadistic killer experts i ofarba svoju sobu u BELO (pošto je on Smrt, je li), a na kraju zamera ocu dok visi (sin, ne otac) sa kuka: "svega ovoga ne bi bilo da je policajac bar jednom u 3 godine ušao u sobu svoga sina!"


to je zaista neverovatno glupa poenta koja može da ima smisla samo nekom matorom drkadžiji: pa jebote, klinci baš ŽELE da ih se ostavi na miru i da im matorci ne ulaze u sobe, njima TREBA inner sanctum a ne soba na vetrometini kroz koju se prolazi kao na okretnim vratima! (to je inače glupo i dramaturški: taj emmo ima mlađeg brata, i NEMA ŠANSE da klinja nije ušao u bratovljevu sobu cele 3 godine – znajući radoznalost 10-godišnjih dečaka- a da jeste ušao, sigurno bi prijavio ćaletu da je ovaj sve živo okrečio, i nameštaj, i postere - SVE.)

znači, taj slinavi emmo je toliko preokupiran sobom i svojim osećanjima da ga zabole dupe za to ima li njegov tatko poso, i koji je to poso, i kako on zarađuje leba za njih troje (sad kad nema mame)! on se duri kad tatu iznenada pozovu jer je bez najave (!) pronađen novi leš. on se duri kad mu ćale kaže 'ej, oladi malo, sinko' kada emmo donese belu tortu sa crvenim natpisom 'happy birthday mom'! (dakle, mali emmo nekrofil je napravio tortu za rođendan mrtve mu mame, i duri se što tata u tome ne vidi najnormalniju stvar na svetu! ne znam da li je luđe što dečak u tim godinama uopšte pravi jebenu tortu, ili čitav kontext sa njom!?)

da skratim priču: scenario ovog filma ko da je piso toma nikolić pod pseudonimom. naravoučenije glasi: "roditelji, pripazite na svoju decu, gledajte šta rade i s kim se druže, šta slušaju i šta gledaju, ulazite im u sobe! vodite ih na utakmice ako oćete da izrastu u zdrave muškarce, inače ima da postanu gay emmo seka perse koje prave torte i cvile za mrtvim mamama, a u extremnim slučajevima ima da postanu psiho-ubice koje će da izazovu apokalipsu!"

znači, ovo je jedan od onih gnusnih radikalskih filmova u kojima se propagira: Zlo, to su Drugi i Drugačiji! zato, pripazite da vaša deca ne budu Drugačija, nego Ista kao i vi što ste, i sve će biti u redu sa svetom.


da ne pomislite da su sve moje zamerke vezane za sam kraj i rasplet filma, evo šta ne valja pre toga.

ukratko, skoro sve.

-serija zločina nadahnuto morbidne gnusobe je gola exploatacija, naročito u svetlu kraja filma, kada postane jasno da te torture porn metode nisu bile neophodne za željene moralizatorske ciljeve;

-sve vezano za kvejdovu životnu priču, familiju i posao je uvredljivo blatantni kliše – i nebriga prema sebi, i prema deci, i to kako mu policajski posao otima druženje s decom, i to kako tužno gleda sliku mrtve žene, i to što u plakaru čuva kutiju sa natpisom 'ženine stvari' među kojima je prominentna BIBLIJA, i sve sve sve ostalo;

-pritom je ionako glupi film skraćen za oko pola sata (ovaj rivju zasnovan je na producentskoj verziji od oko 90 min; full cut bi trebalo da bude 110') pa se tu bukvalno protrčava kroz scene i ritam je primetno osakaćen;

-žang ziji je SMEŠNA, a ne strašna kao psiho-azijatkinja; njeno kreveljenje i 'zlokobni' osmesi su neverovatno patetični, kao u nekoj parodiji!;


-zbog pomenutog skraćenja sve je zbrzano pa nije jasno šta su rupe u zapletu, šta trapavi šavovi a šta moje dizanje ruku od pažljivog praćenja fabule radnje u kojoj se rafalnom paljbom izbacuju imena likova i njihove veze jednih sa drugima: npr. u jednom trenu prvi put čujemo nečije ime; u sledećem smo već u njegovom stanu i nalazimo ga mrtvog; minut kasnije u nekom zbrzanom razgovoru otkrijemo kako se on i zašto povezao sa osobom B ili C i sve tako.

-ipak, najmanje jedan iritirajući detalj nije nastao traljavim sažimanjem producentskih makaza nego bedastom mistifikacijom koja ništa ne znači: security kamere u zgradi u kojoj se desilo jedno od ubistava imaju misteriozni 'preskok' baš u trenucima kada ubica (tačno u 3.00 am!) ulazi u lift, kao i tačno onda kada (precizno u 6.00 am!) izlazi iz njega! ne znam da li je natprirodnije to što je uspeo da isprogramira svoje pristignuće do najmanjeg delića sekunde, ili taj ESP uticaj na kameru – ali do kraha filma ne saznamo kako je sasvim ljudski, i čak patetični, ubica 'uticao' na kameru da napravi elipsu tokom njegovog ulaska/izlaska iz lifta! naravno, niko se više i ne osvrne na te detalje!)

itd itd itd

previše vremena posvetih ovoj nebulozi, a i to samo zato što me iznervirao svojim budalaštinama kojima ne želim dalje da se bavim, iako bih mogao.

2+ mu dajem samo zato što je dinamičan, što ima zanimljivih potencijala u tematici (od kojih uglavnom realizuje pogrešne, tj na pogrešan, idejno upitan način), što je krvav i ima originalnih sadističkih detalja, što je dobro uslikan i solidno režiran (na mikro planu).

ipak, u suštini ovo je tek još jedan SON OF SE7EN, i uprkos svojim artsy i idejnim pretenzijama, nije ništa bolji od, recimo, RESURRECTION-a sa k. lamberom, samo što je malkice upeglaniji vizuelno nego kod rasela malkeja, iako je to taj nivo derivativne budalaste exploatacije sa nadobudnim biblijskim overtonovima i sa implicitnom storijom iz žanra 'preko sranja (krvi, creva, pošasti, krasta…) do zvezda (tj boga)' o kojoj sam drugde (npr. u rivjuu filma KNOWING) već pisao, pa da se ne ponavljam.

to je to isto sranje, ta ista prežvakana ogavna moralitet priča o palom, ali ne sasvim izgubljenom čoveku koji će, nakon niza morbidnih i gnusnih iskušenja, kroz krv, znoj, spermu, gnoj i suze, doći do Prave Vere i Boga Istinoga, naučiti The Error of His Ways i postati Bolji Otac, Drug i Član Partije.

jebem ti sranje kako me to nervira!!!

3 коментара:

Milosh је рекао...

Pogledah i ja film. Sve se slažem, s tim što se ja nisam nervirao, nego mi je uglavnom bilo smešno, a na ovo: "svega ovoga ne bi bilo da je policajac bar jednom u 3 godine ušao u sobu svoga sina!" sam se i glasno nasmejao, mislim stvarno. :) Inače, ja ne mislim da je ovo ikakva radikalska propaganda tj. to je u najboljem slučaju nusprodukt jednog beskrajno glupog scenarija koji je pak očito napisan sa idejom kako je ovo nešto unikatno i pametno ili šta već. Dođavola, čak nije ni nepredvidivo. Možda sam ja pogledao previše filmova, ali već na pola sam sklopio okvirno priču, a malkice posle toga sam pravilno ustvrdio kako emo sinčić stoji iza svega. Ne samo što je reč o emo verziji Sedmice, već su se dotaklim i Jaganjaca sa onim isiljenim scenama koje si ti već lepo opisao: "žang ziji je SMEŠNA, a ne strašna kao psiho-azijatkinja; njeno kreveljenje i 'zlokobni' osmesi su neverovatno patetični, kao u nekoj parodiji!"
Sad, osnovna ideja još i može da pije vodu, ako se oslobodi od tih loše kopiranih sevenolikih ukrasa i tretira recimo u duhu serije a la Cracker; uostalom žrtve se zaista često pretvaraju u zločince u stvarnom životu, dok se u ovom filmu, pak, pretvaraju karikature likova iz romana Tomasa Herisa...
"2+ mu dajem samo zato što je dinamičan, što ima zanimljivih potencijala u tematici (od kojih uglavnom realizuje pogrešne, tj na pogrešan, idejno upitan način), što je krvav i ima originalnih sadističkih detalja, što je dobro uslikan i solidno režiran (na mikro planu)."
I ja mu isto dajem i iz istih razloga, plus što mi je uvek zanimljivo gledati Denisa Kvejda, mada, nažalost, polako postaje poor man's Harison Ford (i to Forda koji već poor man's verzija sebe samog!).
Akerlund je kanda okasnio jedno desetak godina kad je reč o Seven look-a-like filmovima, a čak mi je i pomenuti Resurrection bio za nijasnu bolji od ovoga, mada je taj film protraćio Kronerberga, a ovaj Stormarea u nebitnoj epizodi. Ma koliko uglavnom ne voleo njegov Spun (isto ima 2+ od mene), s tim filmom je makar pokušao nešto drugačije, dok ovaj The Horsemen deluje kao obična tezga.

Milosh је рекао...

imdb komentari:
"Seriously. I enjoyed the beginning until I found out that a bunch of attention-craving whiny emo kids were behind the whole murder! Bah!"
"Not to mention the son who is going to make some lucky guy very happy in prison. Seriously, if Quaid's character had any compassion he would have let the son die without the next 30 years being married to Bubba."
:))

Dejan Ognjanovic је рекао...

miki, si siguran da si ove komentare našao na imdbu a ne, recimo, na aicn-u?
ili ti imaš neku necenzurisanu, profi verziju imdb-a koju ja ne vidim?