COMING SOON (2008)

**(*)

3-

evo jednog od gledljivijih thai hororčića u poslednje vreme.

naravno, ta kinematografija i dalje grca u derivativnosti i naivnosti koje ni zavidan napredak u snimateljskoj tehnici i u sve boljim efektima maske i cgi-ja ne uspevaju da iskupe. to, prostije rečeno, znači da je i ovde kao i u svakom drugom thai hororu koji sam gledao, kamera odlična, režija mestimično nadahnuta i živahna, pojedini šokovi i scene strave uspevaju da budu sasvim solidni – ali, avaj, scenario, likovi, a kamo li nedajbože idejnost, i dalje su na vrlo primitivnom nivou.

COMING SOON počinje odlično: ali pošto je ovo ipak thai horror, to ne može dugo da potraje. prvih 10ak minuta su ujedno i najbolji deo filma. u tom početku, vidimo devojčicu koja se budi vezana na ležaju na kome je osakaćen leš; ona se odveže i pokuša da beži, ali iz kolibe bega nema: jeziva babetina sa jednom bangavom nogom je grabi i stavi uza sto za kojim već sede tri detenceta – sva tri sa gadnim ranama umesto očiju. kad baba krene da oslepi i ovu curicu, u kolibu upadne svetina (tj. roditelji otete i oslepljene dece), isprebijaju babu i obese je na licu mesta (deca su ionako slepa, pa neće time da se dodatno traumiraju)!

na žalost, ispostavi se da je ovaj prolog samo –film, koji u bioskopu gleda naš mutavi i bezlični junak.

bioskop je centralna lokacija, a horor filmovi i njihovo dejstvo u središtu su pažnje – ali ako očekujete neku nadahnutu meta-filmsku meditaciju o horor žanru, think again. ovo je thai horror.

to znači: sve je podređeno površnom gimmicku, bez bavljenjama idejama i dubokim filozofijama. ali dobro, sad, ako hoćemo pametne azijske horore, gledaćemo japance; ajde da vidimo, po principu daj šta daš, šta nam onda nudi ovaj tajlanđanin kad već to nije 'rana za mozak.

osnovna premisa je, kao što je očigledno, maznuta iz krejvenovog NIGHTMARE-a: roditelji uhvate zlikovca svoje dece i na svoju ruku ga/je srede, samo da bi se ova/j vratio/la i nastavio/la sa zločinima. umesto izgorelog fredija imamo obešenu ali nakaznu, zbrčkanu babu. sasvim dosledno tradiciji azijskog horora, samo žene su zlodusi: ja još ne videh muškog duha u azijskom hororu! –klinca iz GRUDGE-a ne računam, deca su nešto drugo- da li je to implikacija da muškarci nemaju dušu???!

kako se stvari dalje razvijaju, vidimo da je autor i dalje na krejvenovoj teritoriji, ali ovog puta mažnjava iz NEW NIGHTMARE-a: ispostavi se da je film u pitanju –EVIL SPIRIT, baš maštovito kršten!- rađen po istinitim događajima, i da njegovo gledanje sada izaziva materijalizaciju zle baba šombe i zaginuće gledalaca. (da, baba se zove šomba.) postoje tu umereno zabavni meta-filmski momenti koje bih voleo da je reditelj pomnije istražio, a naročito aspekt filmske piraterije: prva žrtva je pirat kome kinooperater priredi vanrednu pretpremijeru posle ponoći, kako bi ovaj kamericom usnimio film i izbacio ga na diskove pre nego što i krene regularna distribucija.

bioskopski ambijent, naravno, priziva poređenja i sa drugim slavnim, i ovde reinterpretiranim bioskopocentričnim hororima, a pre svega ANGUISH (odakle je maznut detalj sa vađenjem očiju) i DEMONS (interakcija fiktivnog filma i stvarnih dešavanja u bioskopu). naravno, ne treba očekivati da su glupi thai majmuni mogli i da naslute a kamo li da ostvare znakovitost jednog svog bar geografski bliskog filma, potcenjenog HIDEKI: EVIL DEAD TRAP 2, u kome su lokacija bioskopa (i zanimanje kinooperatera) iskorišćeni beskrajno pametnije. ali, daaaaleko su još thai neandertalci od japanskih übermanscheva, i taj nivo filmmejkinga (i samosvesti) će im ostati nedosežan još godinama i godinama…

kako stvari dalje odmiču, neizbežno je da se i RINGU –kao ur-text svekolikog novoazijskog horora- ne okrzne kroz do sada već smarajuće dosadni motiv 'zeza vas duh? nađite posmrtne otpatke te osobe i saranite ih po propisu, i sve će biti fine & dandy!' znači, imamo obligatorno surfovanje po netu radi istrage o zlokobnom filmu, gde dobijemo i malo nenamernog smeha kroz keywords preko kojih do rezultata dođe junakinja (ex-devojka kinooperatera koji je nominalni, ali zaista bedasti excuse za 'junaka' u ovom filmu). ona prvo ukuca: 'Shomba – Wikipedia', al mrka kapa. onda proba 'Hanging'. džaba. previše rezultata. do prave stranice i baba šombe dođe tek kada ukuca – 'Digging the eyes out'! :)

jedini dašak inovacije COMING SOON ispolji u twistu na 'ajde da nađemo babin grob' motiv; naime, ispostavi se da je baba šomba (real-life inspiracija) zapravo ostala živa i da se sad čvrlji u ludnici. otkud onda duh ako je baba živa? aha! evo twista: duh koji ovde pravi sranja je duh babe-glumice koja je stradala tokom snimanja filma, u sceni njenog kvazi-fejk, a zapravo vrlo stvarnog vešanja. sad, malo je bezveze da se ona ljudima javlja sa istim onim mejk-ap fejk ožiljcima i kostimom u kome je umrla, ali ajde sad – it's only a movie!

što se tiče 'pozajmica' iz boljih filmova, vredi pomenuti i jednu od najboljih parafraza odličnog vizuelnog fazona koji je inaugurisao SESSION 9, a koji je potom viđen u bar još 3-4 horora, a to je – scena u kojoj mrak proganja junaka (kroz 'talas' gašenja svetala koji se približava osobi koja trči). jest da je déjà vu, ali je barem odlično usnimljeno. šteta samo što su –tipično za thai film, koji je kao i HK-ški, previše posvećen udovoljavanju najnižem zajedničkom elementu priproste, nesofisticirane publike – osetili potrebu za preglasnim zvučnim efektima kako bi naglasili stravu te scene. svaki put kad se ugasi jedno svetlo bliže našoj junakinji, čuje se: bam! Bam! BAM! BAMM! BAMMM!! BAMMM!!!

slično korišćenje prenaglašenih zvučnih efekata radi trzanja debilnih gledalaca koristi se neumereno i tokom ostatka filma, baš kao i aman-bre-više-dosadni fazoni, tipa: dok je fokus na osobu u dubini kadra, neko brzo protrči ispred same kamere. uuu, usro sam se – kad sam to prvi put video, pre 20 godina! a od tad sve ređe. dobro, ima tu i fine režije, i dinamika je blaženo humana (film traje samo 80', i ne treba mu više od toga!), tako da se može reći da je ovo jedno od živahnijih i zabavnijih (a vala i krvavijih) protrčavanja kroz klišee.

šteta je samo za protraćene konotativne potencijale, koji su ovde prisutni samo kao 'dosetke' za lakše plašenje lenje publike – što kulminira u sasvim predvidivom završetku, u kome EVIL SPIRIT odlazi u thai bioskope i počinje da deluje na stotine i hiljade novih gledalaca:

nije mrtva baba šomba,

bioskop je njena katakomba!