izabrana dela

izabrana dela

уторак, 14. јул 2009.

99.9 (1998)


***
3+

godinama sam maštao i sanjao o ovom filmu: malo koji opis radnje me je toliko fascinirao i golicao mi maštu kao najava koju sam, tamo negde 1999-te (how fitting!), pročitao na sajtu Fant-Asia-e, najboljeg filmskog festivala na svetu, na kome je i 99.9 bio prikazan.
evo tog zapleta:

Lara, a call-in radio show host dealing in paranormal phenomena, learns that her estranged lover, Victor, has been found dead, impaled on a cemetery fence located in a small Spanish village. After consulting Victor's mentor, she learns that he was involved in bizarre experiments searching for tortured souls trapped behind the energy of our every day world. She embarks on a quest to find the answer behind his brutal and mysterious demise, isolating herself in the small town and encountering an ensemble of various characters bent on keeping the secrets of the village hidden. Her search for the truth behind Victor's death leads her to a strange house where screaming faces seem to form within the stones of the walls, moving about like living creatures. A nightmarish scenario ensues as she is plunged further into insanity, horror and the unknown.

šta više poželeti od jednog horora?

lik koji čačka po zabranjenom (i strada)? check!

zlokobne, misteriozne natprirodne sile? check!

lik koji dolazi u tuđinu da istražuje misteriju? check!

lokacija izolovane ruralne zajednice pune čudnih i neprijateljskih ljudi? check!

čudna, ukleta kuća? check!
 
            nightmarish scenario, insanity, horror and the unknown? check! check! check! CHECK!

a ko bolji za izvođenje tih radova no agusti(n) viljaronga, dokazani majstor mraka, zla i misterije, ljudske i neljudske!
zbog toga sam, na proleće 2004., tijekom svog boravka u USA, iskoristio priliku i sebi kupio oba tada dostupna DVD-a mr. V-a: IN A GLASS CAGE i – 99.9.

kako to najčešće biva sa filmovima koje dugo tražiš i o kojima dugo maštaš, kada sam ga najzad pogledao, to nije baš bilo ono čemu sam se nadao.

(btw, ovo je bilo pre novo-vremena u kome brzina između trenutka u kome prvi put čuješ za neki naslov i trenutka u kome ga smestiš u svoj posed i pogledaš zavisi maltene samo od brzine interneta koji imaš; danas svaka šuša može, posle malo surfa, malo obilaska ezoteričnih vodiča poput ovog bloga i par klikova na pravim mestima za download, da se bez problema snabde sa 99.9% najopskurnijih i najezoteričnijih naslova o kojima se, u vreme VHS-a, pa i u ranim danima DVD-epohe moglo samo sanjati!)

99.9 počinje odlično: uvodna scena pogibije, u kojoj se goli muškarac, posle malo bežanja po napušteno-grobovitoj lokaciji, nabije na šiljke jedne ograde – odlična je, kao i uvod u kome njegova ex ljubovca dobije paketić iz te selendre sa njegovim video kasetama i člancima iz novina, i reši da ode tamo i pročačka okolnosti njegove smrti. klasičan set-up klasične horor priče zasnovane na klasičnoj misteriji i tajanstvu a ne na gimmicks & in-jokes. taj uvod donekle podseća na avatijeve ruralne horor misterije, sa sličnom aurom perverzije koja lebdi u vazduhu na ivici materijalizacije.
na žalost, kako film odmiče, postaje sve jasnije da viljarongu natprirodna misterija ne zanima skoro nimalo, i da od tih vrištećih faca na i u zidovima uklete kuće nema ništa; umesto toga, njega više preokupira da se bavi psihologijom te mikro-zajednice i njenim tajnama koje su, avaj, drastično banalnije od onih koje nam početak obećava. nije stvar samo u tome što on sav akcenat stavlja na ljudski, a ne neljudski faktor – jer to je legitiman pristup – nego u tome što on napustivši ghost-teritoriju m. r. jamesa ipak ne uspeva da dosegne psiho-teritoriju – henrija džejmsa! umesto gadnih onostranih entiteta na kraju moramo da se zadovoljimo jednom poremećenom babom koja, priznajem, izgleda jezivo – ali ni približno toliko kao premisa od koje se krenulo, sa ukletom kućom u pustom selu i dušama pobeglim iz pakla koje u dubini noći ljude nabadaju na šiljke! ok, jeste gadna scena u kojoj ta baba skine svoje gaće i nabije ih u usta našoj junakinji da se ova ne bi drala, ali priznaćete da je to primetno srozavanje u odnosu na vrstu horora od koje se krenulo.

osim razočaravajuće antiklimaktičnog opredeljenja za relativno prozaičnu ljudsku priču, 99.9 najviše trpi od očigledne šizofrenije koja ga izjeda: sam viljaronga je priznao da ga pojedini aspekti scenarija koji mu je dat uopšte nisu zanimali, pa se njima nije ni bavio, odnosno – on je ladno zapostavio neke delove priče i adaptirajući scenario izbacio ih ili drastično umanjio. to je izvedeno klimavo, i film je okrnjen tim rupama u svom zapletu i zapletom sve nekoherentnijim kako se ide prema frustrirajuće zbrzanom kraju koji nam ostavlja više pitanja nego li odgovora, ali na loš način. nije to slučaj euro-fazona 'fill in the blanks, use your imagination, nećemo sve da vam nacrtamo, neka ponešto ostane samo u nagoveštaju', nego se ipak radi o slučaju nedovoljno doslednog, nekoherentnog raspleta u kome se predivne ideje ubacuju samo da bi bile odbačene, tj. ništa se bitno od njih ne napravi.
u takve spadaju, recimo, experimenti od kojih je sve i započelo, sa snimanjem grobalja, a zatim i snova posebno senzitivnih ljudi na takvim mestima. na kraju filma se taj aspekt sasvim napusti, a ni do tada nije dovoljno medijski, filmski iskorišćen za stravu koja je mogla da anticipira RINGU-evil-tapes fore i fazone, da je samo viljaronga imao herca da se, poput nakate, prepusti fantastici i natprirodnom, umesto što se slepo držao spooky babe.

pored toga, potpuno je originalan i genijalan koncept entiteta zatočenih u toj kući, za koje izgleda da uopšte nisu duhovi umrlih, već pra-stvorovi iz same zore nastanka života na zemlji. avaj, ovaj moćno lavkraftovski fazon prezentira nam se samo kroz odjavnu naraciju, tokom poslednjeg minuta filma, kao neka naknadna dosetka koja prethodno, ni rečju ni slikom, nije bila niti nagoveštena. fuck, pa ne radi se to tako!

umetnost strave i užasa umnogome je zasnovana na jednoj vrsti cockteasinga, ali postoje pravila kako se to radi da bi delovalo. zna se kako se radi predigra, kako sama akcija, kako se vodi do kulminacije i kako se ista odlaže i odlaže dok se ne dovede do nervotresnog bljeska i zatamnjenja na kraju koje donosi katarzu. bezvezno je ubacivati tako krupnu i bitnu foru onda kada je sve već gotovo, tik pred odjavnu špicu!

izlišno je napominjati da sve gornje kritike treba shvatiti relativno: od viljaronge se očekuje mnogo više od jednog vrlo dobrog i mestimično vanredno jezivog filma: od njega se očekuje odličan film koji je sve vreme nadahnuto jeziv! da ovako zanimljiv, intrigantan i creepy film potpisuje neki anonimus, ne bih se toliko ni zadržavao na kritikama o propuštenim šansama: ali kad već imamo tako moćnu premisu i tako dobrog reditelja, teško je ne biti frustriran ovako polovičnim, neujednačenim, half-assed rezultatom.

ipak, čak i takav kakav je, ovo je jedan od jezivijih horora, ne samo španskih no uopšte, urađen u predivnom old-school maniru, i u njemu će uživati svako ko voli klasične gothic i ghost stories, čak iako završetak ostavlja pomalo bljutav ukus - kao coitus interruptus.

šteta.

Нема коментара: