izabrana dela

izabrana dela

уторак, 07. јул 2009.

IN THE SHADOW OF KILIMANJARO (1986)

**

2+

neko je već ovo opisao kao JAWS rip-off sa babunima umesto ajkule, i to nije loša definicija.

zbog velike suše u keniji, babuni pošize od žeđi i gladi, i umesto da se okrenu kanibalizmu (međusbnom proždiranju) kako uobičajena pravila nježne mame prirode za takve situacije propisuju, majmuni iz nekog razloga odluče da kanibalizuju svoje naprednije potomke (ili izrode) – ljude.

plus, neke crnce.

proždiranje potonjih u celo zamešateljstvo, uz kanibalizam, unosi i nagoveštaje incesta.

znači, imamo standardne likove i situacije:

-zabrinuti životinjoljubac (ali ne bestijalac!) koji leči nosoroge dok pokušavaju da mu siluju džip;

-zli industrijalac (igra ga gimli!) koga zabole za životinjke kolko i za crnu radnu snagu;

-frigidna žena životinjoljupčeva, došavša iz amerike, al nejasno da li bi da se razvodi ili da iznova rasplamsava ljubav sa svojim bestijalkom;

-predstavnici vlasti koje baš zabole za pokušaje talasanja i evakuacije stanovništva od strane zabrinutog ali usamljenog životinjoljupca;

-te gomila topovskog mesa koje dopusti sebi da se nađe na izolovanom mestu kako bi poslužilo da malo nahrani i napoji neevoluirane potomke svojih prapredaka.

sad, mada je formula transparentna, i u njoj nema većih i pomena vrednih intervencija na makro-planu, moram da izdvojim 2 kvaliteta koji predstavljaju prijatno iznenađenje i eventualan razlog da još neko ovo pogleda:

1) glumci su prilično dobri i uspevaju da poprilično ožive uglavnom formulaične dijaloge i situacije koji su im napisani;

2) ripper-scene su odlične! babuni su by far najbolji glumci u filmu, odlično su trenirani a scene njihovih napada izvanredno su režirane, uslikane i montirane i zaista imaju impakt koji retko koji 'animals gone wild' flick poseduje. naime, većina tih filmova pada na neubedljivosti scena interakcije životinja i ljudi.

uzmimo, na primer, THE PACK roberta klouza, o podivljalim psima. ima tu finih krupnih planova iskeženih gubica i pretećih pogleda. avaj, kada pređemo na srednje i široke planove, kada vidimo pse kako jurišaju na ljude i napadaju ih, to besnilo više nije ni približno tako ubedljivo. svakom iskusnom gledaocu je i previše očito da je neki dreser izvan kadra viknuo: 'aport, džeki!' i da džeki trčka po komandi koja nema veze sa njegovom željom da rastrgne prvo čovekoliko biće na koje naleti, već samo da zaradi kosku.

not so in IN THE SHADOW OF KILIMANJARO!

kad se ovi čopori majmunčina zajure na ljude, to zaista deluje kao da imaju ozbiljne namere na umu, a ne samo da se malo poigraju. to nije kao da je neki dreser viknuo: 'odi, čita, da ti čika da bananu!' pa sad ovaj trči da je što pre zgrabi: ne, ovi gadni babuni jure, keze se i beče oči i zube kao da vrište: 'oljuštiću te, poješću te!' zajebane su to zverke i inače (setimo se posete zoo vrtu u OMENU!), a kad ovde krenu da jure u čoporima od po preko 100 komada, to ume da izgleda scary! tim pre što je ovo rađeno 1986-te, pre CGI efekata – kad vidite stotinak besnih majmunčina kako se sjuri niz brdo ka čoveku kome se pokvario auto, to su zaista stotine majmuna koje trče ka njemu!

veštom montažom i inscenacijom ti napadi deluju frenetično, autentično i potencijalno opasno po glumce, i to je zaista veliki kvalitet. šteta je samo što krvoprolića nema više, tj. što pay-off tih napada nije još explicitniji: bilo bi predivno videti kidanje kože i čerečenje ljudskih tela od strane babuna te vodoskoke krvi koji šikljaju iznad njihovih rutavih tela. umesto toga, imamo nešto malo kečapa koji prska, jednu otkinutu nogu, i par brzih kadrova unakaženih leševa. šteta.

uprkos predvidivoj strukturi filma, on nikada nije dosadan, šta više, sasvim je gledljiv i ima nekoliko odličnih set-pisova. ocena nije veća samo zbog završetka koji je toliko iritirajuće imbecilan da to i ne deluje kao kraj nego pre kao kukavički prekid onda kada je najzanimljivije: kao da je neko rekao – 'hej, momci, imamo već 90' materijala, ajde da ovo završavamo polagano, dosta je bilo.'

'da završimo? ali gazda, kako, pa još nismo ni počeli scenu u kojoj stotine babuna divlja zatočeno u ambaru u koji su namamljeni kako bi bili dignuti u vazduh, niti prizore u kojima njihova zapaljena i osmuđena tela jurcaju po selu i monstruozno vrište!'

'nema veze, umesto toga, okrenućemo crevo u vazduh da glumi kišu koja dolazi niotkuda, a čim počne kiša, gladni i žedni majmuni će prestati da napadaju ljude jer im u ugovorima jasno stoji da ljude smeju da napadaju samo u vreme suše. kraj suše = kraj napada! čiča, miča, gotova priča!'

tako i biva: čim padne kiša, sve prestane. zagrljeni par odšeta zaljubljeno ka horizontu, gimli se vraća exploatacija afričkog blaga zarad lične dobiti, majmuni odlaze van sela da se valjaju u blatu, a film se završava napomenom da nijedan majmun nije povređen tokom snimanja, dok za majmune koji su od ovoga očekivali nešto više – ne garantuju!

Нема коментара: