izabrana dela

izabrana dela

субота, 01. август 2009.

LOOK WHAT'S HAPPENED TO ROSEMARY'S BABY (1976)


*
1+

ovo je tačno onolika budalaština kolika bi se i mogla očekivati od nastavka nenastavljivog remek-dela napravljenog za televiziju sa novim, lošim glumcima i po nepojmljivo glupom scenariju, a u režiji tamo nekog američkog save krmka.
film počinje prajsles detaljima: mama rozmeri (glumica koja čak i ne liči na miju farou) pita svog demijančića – Do you want do do good? a klinja odvraća: -Sometimes. on, se inače, zove adrian, ali ga mama zove više-ljudskim (?) imenom endrju – kao da sinak nije već dovoljno zbrkan svojim dvosmislenim poreklom, samo mu još fali da ima dva imena – kako onda da ne izraste u šizofrenika?! ona cepa njegove slikovnice sa magijskim invokacijskim krugovima – mada, nejasno je šta će njemu ta pomoćna sredstva ljuckih bića za stupanje u kontakt sa nižim demonima? zar on ne može da pozove Tatka direktnim pozivom? ona pokušava da pobegne s njim i ukloni ga iz zlogukog uticaja crnomantijaša iz prvog dela (tu je samo nadžak-baba iz pakla, rut gordon, dok njenog muža sada igra matori rej miland), ali crnosektašima se to ne dopada, i oni pokušavaju da magijskim putem otkriju gde su oni sada.
traže neki klinjin predmet. na kraju pronađu njegovog crnog medvedića, i stave ga na nekakve magijske džidža-midža crteže – i tu ja odlepim! taj prizor crnog mede na magijskom krugu je nešto zbog čega vredi videti film! kod polanskog su kolevka sa crnom mašnom i obrnuti krst umesto zvečke bili genijalni detalji konzistentni sa satiričnim odnosom prema ljudsko-satanskom. kod ovih TV idiota i bukvalista takvi detalji se uzimaju mrtvo-ozbiljno, straight-faced, mada ima sporadičnih intruzija pokušaja humora.
recimo, baš u toj sceni sa medvedićem, babi se javlja da je adrian u nekoj vrsti radnje – a zapravo je u sinagogi gde se rozmeri s detetom sakrila od natprirodne oluje koja se buni na njen pokušaj bega. ili, nešto kasnije, čujemo endijevog ljudskog 'oca' (koji nimalo ne liči na džona kasavetesa) kako razgovara sa svojim demonskim agentom o novom filmskom projektu. on bi hteo pola njumena da mu tu igra, a ako se bude nećkao, predlaže: 'blind him!'
neke druge scene su nenamerno smešne, iako bi htele da budu strašne – kao npr. satanin autobus! naime, rozmeri bi htela da umakne sa detetom, uz pomoć nekakve žene koju je valjda tu prvi put srela. kad naiđe autobus, ona uđe prva u njega, očekujući valjda da joj ova potpuna strankinja uvede dete u bus za njom. to se, naravno, ne desi: vrata se zalupe i bus krene, a adrijan (zanimljivo, tako se zove jedan lik u mom romanu NAŽIVO!) ostane s ovom satanskom neznankom. sad, ne znam da li je gluplja pretpostavka da će bilo koja majka da u bus uđe prva, pre svog 7-godišnjeg deteta (umesto da prvo njega popne), ili scena u kojoj ona priđe vozaču da se požali što je krenuo bez njenog sina – a tamo zatekne samo prazno sedište i volan koji se sam okreće! ostaje joj samo da zapeva: I'm on a highway to Hell!
onda se prebacimo nekih 20ak godina kasnije, i adrian od uzrasta demijana u PREDSKAZANJU (iz iste te godine, ujedno i glavnog razloga da se ovo TV čudo snimi baš sada) bude fast-forvardovan u uzrast demijana iz PREDSKAZANJA 3. avaj, umesto demonskog magnata i politikanta na rubu osvajanja svetske moći, ovaj naš half-assed antihrist je protraćio dve decenije ni na šta: izrastao je u konfuznog ništaka, rokera, buntovnika koji voli ludu vožnju i koga pajkani smaraju kaznama za istu! pa jebem ti antihrista koga svaki prašinar-pajkan može da nekažnjeno zajebava zaustavljanjem i pisanjem kazni! osim što još kao dečak jednom prilikom zasvetli očima, i tako slomi vratove dvojici bulija koji su hteli da mu otmu kamionče, ovaj naš adrijan-demijan je zaista najpišljiviji i najimpotentniji filmski anihrist koga sam ikada video!
on je mučen svojom podeljenom ličnošću – nabio 30 godina u dupe a još uvek ne zna kome će carstvu privoleti! pa jebem ti čoveka koji ima preko 30 godina a još uvek ne zna ko je i šta je! čak i helboju je trebalo manje da odluči s kim će i kuda će. i tako se ova dosadna TV drama gnjavi njegovim bezveznim dubiozama, uz vrlo retke hajlajtove kao što je neopisivo smešan rok-koncert koji bi trebalo da nas podseti da je to sve đavolska muzika (čak i kad se ne sluša unazad) ili replike tipa: 'is jekyll killing hyde, or is hyde killing jekyll?' naravno, u svetu u kome se dešava ovaj film sasvim je prirodno da ti neki poluzaboravljeni čiča priđe i kaže: 'da li sam ti ikada rekao da si začet u ponoć?'
kako se ispostavi, džaba i začeće u ponoć, džaba zvečke od obrnutih krstova, džaba crni medvedići! pošto je adrijan začet bez znanja i volje sirote rozmeri, u njega je ušlo prokleto 'ljudsko, suviše ljudsko', postao je hibrid, i nije čak ni half-assed antihrist. moraće sve ispočetka, ovog puta sa novom, dobrovoljnom trudnicom. ta-da! u šokantnom i jezivom kraju dobijemo nagoveštaj da će pravi antihrist ipak da se rodi – al ne sad odma, nego u nastavku!
na žalost ili sreću, taj još nije snimljen, ali bilo je nedavno priče o rimejku rozmerine bebe, koji je, naravno, jedna od imbecilnijih ideja u današnjem holivudu i biće, sigurno, još veća bruka od tupavim-rimejkom-već-oskrnavljenog PREDSKAZANJA.
koga zanimaju moji osvrti na ove đavolski dobre filmove, neka potraži FAUSTOVSKI EKRAN gde sam o njima pisao naširoko, a ovaj smešni TV filmić preporučuje se samo najzadrtijim fanovima kvazi-satanističkog treša.

2 коментара:

Milosh је рекао...

Izgleda da su oni moroni iz Platinum Dunes ipak, za sad, odustali od ideje o rimejku; mada, već je odavno snimljen nezvanični rimejk, koji i nije bio tako loš (The Astronaut's Wife).

(a sad i bez neshvatljivih grešaka u kucanju!)

Dejan Ognjanovic је рекао...

pa jeste, ta SF ženica je bila izneđujuće gledljiv, ali takođe i prilično zaboravljiv filmić...