izabrana dela

izabrana dela

четвртак, 06. август 2009.

SEXYKILLER, MORIRÁS POR ELLA (2008)


*** 3

evo jednog osvežavajućeg, slatkog hororčića u kome se mestimično vaskrsava duh ranih (i najboljih) radova alexa de la iglesije, samo što se onome što bi besni i blesavi iglesija (circa DIA DE LA BESTIA) oterao do maximuma, ovde pristupa prilično kalkulantski, na kašičicu, sa previše samosvesti o crowdpleasingu, što je jedan od razloga koji na kraju donekle urušavaju ovaj inače vrlo dobar i zabavan hororčić (tačnije – horor-komediju).

to sve kreće vrlo explozivno – ženska svlačionica, golotinja, vrcavi dijalozi, dinamika možda i preterana za taj ambijent (ipak je znao de palma da je slow motion jedini pravi stil za snimanje ženske svlačionice, a ne ovo zap-cap-pap, dok si tren'o – ode kadar!), te žanr-referencijalnost koja nije loša po sebi iako odabir reference (SCREAM) jasno ukazuje na populizam kao glavni motivacijski faktor u kreaciji filma. ne, ne očekujte aluzije na MANIJAKA ili PLJUJEM NA TVOJ GROB ovde, a kamo li na HENRI- PORTRET SERIJSKOG UBICE.

nešto kasnije ima parafraza SCREAM-kviza sa pitanjem iz poznavanja SILENCE OF THE LAMBS – eto koliko daleko idu autori sa svojim referencama. blokbasteri i oskarovci. a hteli bi da naprave kult film. e pa, možda su zapeli malo previše, kao neko ko ima dobar vic da ispriča, ali se toliko unosi u priču i naglašava koliko je to neopisivo zabavno da na kraju vic i ne bude baš toliko smešan baš zato što ga je ovaj ugušio svojim naporima da po svaku cenu bude valjanja po patosu od smeja. morbidarija s kojom se ovde poigrava deluje neautentično, kalkulisano.

(auto)referencijalnost je prenaglašena: glavna junakinja, sexy-ubica, stalno govori u kameru, zamrzava sliku, premotava traku unapred i unazad, i sve ukupno – smara svetu jednostavnost i linearnost svih velikih filmova na koje referiše intruzijama tih flešbekova i flešforvardova, skakutanjima kamere i viz. efektima koji materijalizuju razne psihičke momente koje naša poremećna junakinja projektuje. to znači da autori svesno (?) žrtvuju involviranost zarad trenutnih gegova i fazona nabacanih jedni preko drugih, bez veće konsekvencije. npr. ima simpatičan suprajs kad u jednom trenu inspektor zadužen za istragu niza zločina na kampusu odluči da iskoristi tu epidemiju da ubije šefa koga mrzi i to pripiše serijskom ubici – iz toga bi neko pametan poput de la iglesije izmuzao niz peripetija koje bi imale i satiričke a ne samo geg-dimenzije. a ovde, to je geg. scena bude, i prođe, i nikada se više dalje u filmu ništa vezano za taj twist ne desi.

pored toga, kada su ispucali sve serial killer fazone koje su imali, autori posežu za twistom tako velikim i neočekivanim da to film prebaci na sasvim novi kolosek (tj. pod-žanr) – neću vam otkriti šta tu biva, ali upozoravam da ne čitate ama baš ništa na netu, ne gledate slike, ne proveravate ništa, jer ne znam koliko pomno su prikrili taj preokret. ja za njega nisam znao pa sam bio zatečen – biće i vama bolje tako.

najveći adut ovog filma zove se makarena gomez (sick!) – na svoju sramotu moram priznati da je nisam smesta prepoznao, iako se radi o sjajnoj glumici koju jesam zapazio tada kada sam je prvi (i jedini) put na filmu video, kao prvosveštenicu dagona u – DAGONU (2002). ona je slatka, zabavna, sexy, i za jednu ženu skoro neverovatno duhovita u svojoj impersonaciji ove nemotivisane, psihopatske ubičice. face koje pravi su prajsles, i šteta je što njena priča nije ispričana sa manje tih fensi i zabljeskujućih fora i fazona, odnosno što ovo nije film nego gomila gegova nabacanih jedni preko drugih, pri čemu oni pred kraj postaju usiljeniji i manje nadahnuti od onih na početku.

naravno, pošto odavno nismo gledali neku novu horor komediju koja je ovoliko crna, amoralna i luckasta, bićemo nešto blaži, i priznaćemo da nas je film u priličnoj meri zabavio: šteta samo što su njegove ambicije bile skromne, i što je taj show-off toliko prenadrkan da na kraju proguta potencijalno još bolji film.

inače, golotinje ima malo i brzo samo na početku, a kasnije – zero; krvi, za ovu temu i za ovaj navodno 'crni' pristup takođe nema mnogo, ili je prebrza kad je bude, pa ne očekujte splatter. ovo je ipak pravljeno za širu populaciju, kao neka lejm-splater MI NISMO ANĐELI 2 varijanta, samo sa više duha i sa (skoro)maximalno iskorišćenom glavnom zvezdom, ovde: makarenom!

svakako pogledati!

Нема коментара: