izabrana dela

izabrana dela

недеља, 06. децембар 2009.

OTKAZI na Filozofskom fakultetu u Nišu

Neki čitaoci ovog bloga bili su zabrinuti za 'jednostrani' prikaz toga KAKO SAM I ZAŠTO OSTAO BEZ POSLA i tražili su nekakav širi kontekst.

Dok čekamo da prof. Mašović kaže šta ima pred medijima, stručnom javnošću i etičkim komitetom Univerziteta u Nišu, za kontekst ovog mog 'slučaja' može da posluži prethodni, donekle sličan po prirodi (iako nešto složeniji, sa dužom predistorijom i sa više direktnih i indirektnih spletkaroša umešanih u igru). U pitanju je slučaj nezakonitog otkaza prof. Dani Kitić, o kome se detaljnije možete obavestiti na datim linkovima, a koji je svoj epilog imao na sudu.

Sud je potvrdio da je taj otkaz bio nezakonit, i prof. Kitić je vraćena na posao. Nakon godine i po dana potezanja po sudovima i medijima, uspela je da istera pravdu, vrati se na nezakonito oduzet posao, i – da demonstrativno nadležnima uruči svoj ZAHTEV ZA RASKID RADNOG ODNOSA!

Obrazloženje tog zahteva vrlo je rečito, i možda će vam dati malo bolju sliku o tome šta se i kako radi na instituciji na kojoj sam donedavno bio zaposlen, pa će tako poslužiti za nešto širi kontekst i slikanje jedne nezdrave atmosfere u kojoj je normalno da kvalitetni ljudi bivaju protivzakonito oterani s posla.

Uz dopuštenje prof. Kitić, evo kako glasi obrazloženje njenog ZAHTEVA ZA RASKID RADNOG ODNOSA.

(PS: Fotke uz ovaj tekst nastale su na jednoj konferenciji na Bg Filološkom fakultetu na kojoj smo oboje učestvovali.)



PREDMET: ZAHTEV ZA RASKID RADNOG ODNOSA

Obaveštavam vas da raskidam Ugovor o radu br. 312/1-01 od 29. septembra 2009. godine sa 19. oktobrom 2009. godine.

Ovo činim zbog nazakonitog ponašanja dekana prof. dr Momčila Stojkovića, zbog koga se zaštita zakonitosti mora tražiti i ostvariti jedino na sudu (Presuda Opštinskog suda P1.2186/08 od 10.2.2009. i Presuda Okružnog suda Gž. 1 br. 625/09 od 5.6.2009. godine), zbog kršenja Kodeksa profesionalne etike Univerziteta u Nišu od strane prof. dr Momčila Stojkovića u obavljanju dužnosti dekana (odluka Komiteta za profesionalnu etiku Univerziteta u Nišu broj 1/00-08-007/08-003, od 25.12.2008. godine, i odluka Komiteta za profesionalnu etiku Univerziteta u Nišu broj 1/00-08-001/09-03, od 4.2.2009. godine) i zbog nikad gorih međuljudskih odnosa na Filozofskom fakultetu u Nišu.

To govorim kao osoba koja je na Filozofskom fakultetu u Nišu provela više od 35 godina – prvo kao student, i nosilac diplome Univerziteta u Nišu za postignuti uspeh, još davne 1973. godine, potom kao saradnik koga je na Filozofski fakultet dovela lično prof. dr Ljiljana Mihajlović, osnivač Katedre za engleski jezik, i kao nastavnik koji ima besprekornu akademsku karijeru.

A onda dolazi poslednji konkurs. Decembra 2007. godine. Po njemu sam sada, septembra 2009. godine reizabrana u zvanje vanrednog profesora koje sam imala i 2003. godine. No, to i nije problem. Problem je to što za posao koji nije uradio, te nije okončao konkurs, prof. dr Momčilo Stojković kažnjava mene i uručuje mi otkaz usred izbora - maja meseca 2008. godine. Uručuje mi otkaz umesto jubilarne nagrade za 30 godina rada na Filozofskom fakultetu u Nišu i umesto (aneksa) ugovora o radu – do okončanja konkursa. To je, kao presedan na Univerzitetu u Srbiji, izazavalo burnu reakciju i osudu kako svekolike akademske zajednice Srbije, koja potpisuje peticiju protiv ovog akta – tako članova akademskih zajednica Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Slovenije, Hrvatske, te profesora iz Amerike i Evrope. I tek po konačnoj i izvršnoj odluci višestepenog suda, od jula meseca 2009. godine – ja dobijam sve nezakonito oteto: posao, jubilarnu nagradu, ugovor o radu do okončanja konkursa i samo okončanje konkursa.

Dobijam, posle nepune dve godine konkursa, ponovo vanrednu profesuru. I to uprkos referatu za redovnu profesuru koji su napisali i potpisali dr Radmila Šević, redovni profesor Univerziteta u Novom Sadu, dr Slavica Perović, redovni profesor Univerziteta Crne Gore, dr Boris Hlebec, redovni profesor Univerziteta u Beogradu, i dr Tvrtko Prćić, redovni profesor Univerziteta u Novom Sadu. Peti član imenovane komisije, prof. dr Vladimir Sekulić, profesor emeritus Univerziteta Crne Gore je, nažalost, u međuvremenu preminuo. (Jedini preostali redovni profesor sa ovih prostora iz te oblasti, dr Đorđe Vidanović nije bio u Komisiji jer ga nadležna tela nisu imenovala.) I za ovakav referat za redovnu profesuru potpisan od najkompetentnije komisije sa ovih prostora za oblast za koju se biram, sastavljene od svih redovnih profesora Srbije i Crne Gore, sa svih državnih i privatnih univerziteta - dekan prof. dr Momčilo Stojković na Izbornom veću Filozofskog fakulteta u Nišu nije obezbedio četiri preporuke za usvajanje referata - što mu je bila dužnost, u skladu sa Zakonom. I takav referat za redovnog profesora nije usvojen. Možda i zbog prigovora na ovaj referat za redovnu profesuru Anglističkog lingviste koji su uputili socilog naselja, prof. dr Miomir Naumović, i rusiste, prof. dr Dragoljub Veličković, koji su u progovorima, čini mi se, otvoreno i priznali da ne znaju engleski jezik kojim se referat bavi!

U teškoj atmosferi opterećenoj najnižim strastima, netolerancijom prema drugom i drugačijem, odsustvom akademskog dijaloga, i što je još značajnije – opterećenoj odsustvom legalnosti i legitimnosti u radu i odlučivanju – nemoguće je raditi!

Ili, drugačije. Šta reći o upravi fakulteta sa koga je otišao prethodni dekan, prof. dr Dragan Žunić, a gde sam ja, kao njegov prodekan, ili saradnik koji je odbio kandidaturu za dekana - dobila otkaz? Gde su tu interesi institucije koja se zove Filozofski fakultet? Pri tom valja napomenuti da ta institucija u ime koje se rade grdne stvari, iako postoji već 38 godina - do današnjeg dana nije akreditovan. Između ostalog i zato što nema dovoljno nastavnika.

Ali zato ima dovoljno svega onog drugog što otežava normalan život, normalan nastavni i naučno-istraživački rad a dobre međuljudske odnose čini nemogućim.

Zbog svega toga zahtevam neopoziv raskid Ugovora o radu br. 312/1-01 od 29. septembra 2009. godine.

13. oktobra 2009. godine

Podnosilac zahteva

Prof. dr Slobodanka Kitić

Нема коментара: