izabrana dela

izabrana dela

среда, 27. јануар 2010.

GRAN TORINO (2008)

CLINT EASTWOOD

USA, 08

***

3+


(ovaj rivju sadrži spojlere: ne čitaj ako si čeko godinu i po dana i još nisi pogledo film!)


ovo je ideološki sumnjiv, čak reakcionaran film, ali je toliko dobro napravljen i toliko počiva na istvudovoj netaknutoj harizmi da sam bio spreman da načas zažmurim jednim okom i pravim se da ne primećujem njegovu prilično konzervativnu agendu kao i nameštanje karata u svoju korist kako bi njegova propoved funkcionisala.

da, svaki matori cinik zapravo samo želi malo pažnje i razumevanja i u suštini je samo jedan medo-brundo;

da, matori rasista samo treba da bude pozvan na roštilj kod familije žutaća pa da počne da se brine za sudbu jednog žutog šmokljana;

da, žutaći (i žene) su praktično bespomoćni i stalno im treba zaštita u vidu mačo-čilagera koji se iz svoje penzije boraca za pravdu i istinu vraćaju u akciju;

da, potreban je BELAC (makar i mator ko biblija) da zaštiti žute, pošto su njihovi muški ili okoreli krimosi, ili (retko) metiljavci i ništaci koji nikad pičku ne bi videli da im nije deda-istvuda i njegovih man-made i man-making saveta i njegovog mužjačkog supersexy automobila;

da, pravi muškarci ne ispoljavaju svoja prava osećanja, već svoj 'kontakt' čak i sa najbližim (?) prijateljima stalno maskiraju kroz neprestano podjebavanje i isprđivanje;

da, matori prdekanja će da uplaši trojicu mladih i besnih gangsta samo tako što će da uperi prste (u pozi 'pištolja') prema njima, i oni će da ga puste da polagano ode s curom koju su teli da siluju;

da, dojučerašnji zadrti rasista će da žrtvuje i svoj život za komšiju-žuću (ali samo ako prethodno već zna da umire od raka).

da, kako da ne.


a opet, to je tako sočno napisano na mikro-planu (replike, dijalozi, situacije), zabavno, upečatljivo, šmekerski, wish-fulfillmentski – jedno vrlo old-school baratanje osnovnim emocijama (i simplicističkim tezama) da to ne može da ne prija na nekom rudimentarnom nivou gledanja dobro ispričane priče, makar ova i bila idejno problematična i napadno iskonstruisana.

okrepljujući detalj, mada ne presudan za uživanje u ovome, jeste i to što ovo nije tipičan vigilante revenge flick. mi verujemo da nas struktura vozi prema klasičnom kraju ove vrste filmića, u kome glavni junak pukne i kaže: 'e, pa dosta je bilo sranja, neću ovo više da trpim. odo da pobijem govna i gotova stvar!' međutim, kraj je malkice drugačiji od toga, i deda istvud postigne svoj cilj a da ne ubije nijednog zlikovca. istina, i taj kraj je malkice iskonstruisan i počiva na premisi da gangsteri koji su upravo ubili čiču neće istog časa da pobegnu, nego će da sede u svojim kućama i mirno čekaju policiju (koja stiže istoga časa, ako ne i ranije).

ali nema veze. uživao sam gledajući GRAN TORINA, iako se često protivio nekim od mojih temeljnih uverenja.

valjda je i to nekakav kvalitet. njegov, a i moj.

šta ja tu mogu? izgleda da u dubini duše svakoga od nas negde čuči šaban šaulić. a odma do njega – i klint istvud. ko ne bi voleo da bude tako cool čak i u godinama u kojima je malo ko sposoban za cool?

PS: izlišno je i govoriti da bi ovaj isti film, isti scenario i režija i sve ostalo, bio bar za zvezdicu manje vredan da u gl. ulozi nije dekica klint.



16 коментара:

Milosh је рекао...

a sad lepo pogledaj i Harija Brauna, pa uporedi...

Dejan Ognjanovic је рекао...

ma gledo sam već HARIJA, ali on mi je znatno manje inspirativan za priču.
dajem mu 3-
HARI je još više simplicistički, reakcionaran, konvencionalan, a majl kejn je još manje od deda klinta ubedljiv kao viđilante.

LiBeat је рекао...

pa, jako gotivan rivju jednog bleskastog i naivnog filma... zanepoverovati koliko je dobrostiv, s obzirom da si ga ti (a ne ovaj ovde Milosh) pisao... :)))

Dejan Ognjanovic је рекао...

valjda i ja jednom u mesec dana smem da budem blaži prema nečemu nego što bi se inače očekivalo?
uostalom, ja sam od onih profesora koji se više raduju polovičnom uspehu lošeg đaka (ovde: klint, čije novije filmove odavno ne pratim) nego li, recimo, još jednom u nizu (predvidivih) visokih postignuća nekog autora od koga sam na najbolje navikao.

Milosh је рекао...

Zapravo, Ghoulu se ovaj film svideo više nego meni (dešava se i to)

Дазајнер је рекао...

Сложио бих се са тобом да је овај филм потпуно "реакционаран" у данашње време, тј. да све врви од конзервативизма који је Иствуду врло близак.

Ја не бих ставио у први план месијанску улогу белаца. Мени је на наки начин овај филм метафора смрти једне Америке, и рођења једне нове Америке. Јер, статистика каже да се већ данас рађа више небелаца него белаца у Америци. Зашто то помињем? Па ако се сетиш, на самом почетку филма видимо сахрану и даћу Иствудове жене, док се у исто време у суседној кући одвија Хмонг "крштење". Сцене пуне симболике, које говоре да једни умиру, а други се рађају.
Дакле, ја сам овај филм схватио као приказ лабудове песме беле Америке.

Zoon је рекао...

Па како је то онда реакционаран филм? Ајде што доктор не зна, он не може да погоди чак и кад би набадао, али ти напишеш о каквој се симболици ради и јопет га зовеш конзервативним филмом. Има ли већег слободоумља да једног жутаћа стави испред своје дјеце и унука, то је брутално прогресивно.

Dejan Ognjanovic је рекао...

oho, pa ko se to mene uželeo? kome to doktor ghoul tako očigledno nedostaje? ko to nama vapi za malo pažnje? hihihihi.

Zoon је рекао...

Опростите, докторе, али обраћао сам се колеги читаоцу, дјелује као поштен човјек. Нисам вас хтио узнемиравати, чак ни на парадигматском нивоу. Али наравно да једва чекам да прочитам неки ваш нови академски рад, то су ситне животне радости.

Дазајнер је рекао...

Мислим да има доста елемената овог филма на основу којих би се он могао назвати конзервативним.

Прво, Клинт Иствуд је конзервативни јунак. Значи, оно што је био Џон Вејн или Роналд Реган (као глумац), то је и он.

Друго, у филму све врви од патриотске симболике: америчка застава се појављује од Иствудовог трема до мртвачког сандука. Ветеран је. Живи, како то један његов син каже, у педесетим, које су, као што се зна "златно доба" Ајзенхауеровог конзервативизма. Итд.

Амерички конзервативизам није исто што и српски (етно)национализам. Иствуд је конзервативац, прецизније - десни либертаријанац. Тако можемо тумачити и његовог Волта Ковалског. Он је либертаријанац: он је за индивидуализам, за то да га нико не узнемирава док метла пред својом кућом; он је десничар (не у вулгарном смислу), јер метла пред кућом на којој се вије америчка застава.

Е, сад, то што су ту ови, како ти рече, жутаћи, па сама чињеница што се на одређени начин ставља контраст између њих и белаца јесте, по мом мишљењу, један израз конзервативизма. Јер, да те подсетим, либерали тамо фурају причу да је раса "социјални конструкт" итсл.

То што Иствуд ставља Хмонг дружину испред своје деце - која су, узгред буди речено, сероње свако на свој начин - није исто као када би у неком српском филму неки Србин ставио Шиптара, или Хрвата, или муслимана испред своје деце. Јер, ово потоње никако не би било израз конзервативизма на српски начин (шта год то било, али претпоставимо prima facie да је то (етно)национализам), већ би пре био израз либерализма на "српски" начин (ЛДП-либерализма), и приличио би једној Мирјани Карановић, и био би највероватније обрађен на Четниксплoатацији.

Zoon је рекао...

Мени искрено није јасно како изнесеш ове ствари и дођеш до потпуно погрешних закључака. Нпр, кажеш да је за либерале раса конструкт, дакле, за конзервативце раса није конструкт, а ипак Иствуд препознаје жуту расу као насљеднике Америке. То је патриотизам у сасвим елементарном смислу, уопште није десни, сем у српској троцкистичкој љевици гдје је свако зрно националног већ паланка и конзерва.

Даје Гран Торино конзерва, Иствуд би се борио за кладичне вриједности америчког конзервативизма, хришћанство, бијелце итд умјесто тога, он се бори за породицу, која у његовом случају не функционише, и америчку индустрију, што су и радничке вриједности, као што ни патриотизам није знак конзервативизма.

Дакле, ми не можемо да се сложимо ако ти примјењујеш пластичне калупе, па очекујеш да неко прихвати етикету. Гран Торино у темељу је комплекснији од калупа који му се намећу, није реакционаран, реакционаран у односу на шта, конзервативан у односу на шта?

Причати да је коришћење америчке заставе знак конзервативизма прилично је наивно.

Дазајнер је рекао...

Ја никако не размишљам под окриљем садомарксистичке парадигме.

Мислим - и остајем при томе - да би се овде могло говорити о томе да је овај филм својеврсни израз десног либертаријанизма, или како је скован назив за синтезу либертаријанизма и традиционализма - фузионизма. То је много јасније ако се филм тумачи на хоризонту Иствудових политичких назора, лика и дела, а не изоловано. Дакле, то је моје тумачење. Не тврдим да је оно непогрешиво и једнино могуће, али га поткрепљујем неким аргументима.

Конзервативизам, велиш, не иде уз радничке вредности. Ја не знам стварно ко је овде наиван. Па пола кампање Доналда Трампа - и не само њега, њега узимам као актуелни пример - заснива се на причи о томе како су либерали слободним тржиштем сјебали америчку радничку класу. Погледај само шта је Трамп рекао у Мичигену, у држави Волта Ковалског, држави у којој је пропала аутоиндустрија у којој је Иствудов Ковалски радио.

Америчка застава се појављује у сваком америчком филму. То није спорно. Али поента је да је Волт Ковалски ветеран из Корејског рата, и та америчка застава која се појављује у сваком другом кадру има другу симболику од тога што се, реда ради, појављује у неком левом филму.

Дазајнер је рекао...

Према томе, мислим да ти имаш проблема да схватиш да амерички конзервативизам није оно што би био кад би се мерио српским кантаром. Тај конзервативизам, прецизније фузионизам, о коме сам говорио, јесте спој индивидуализма и традиционализма, где се традиционализам пре свега огледа у позивању на УСТАВ, а не на време кад су белци били бог и батина (на расу). Према томе, то што Волт ставља жуте Хмонговце (ваљда се тако каже?) испред своје деце, није проблем за конзервативизам. Ти мислиш да јесте, пошто о америчком конзервативизму имаш погрешну представу.

Zoon је рекао...

И даље бесмислице. Традиционализам није позивање на Устав, већ се то зове републиканизам. Те двије ствари нису исте, јер да јесу, не би Трампа оптуживали да НИЈЕ конзервативац. Очигледно ниси упућен у тај аспекат кампање, гдје Трампа нападају да није конзервативац.

Дакле, ти претпостављаш да је Трамп конзервативац, а он то није, претпостављаш да традиционализам има везе с Уставом, а нема, и претпостављаш да је спој индивидуализма и традиционализма конзервативизам, а ни то није тачно.

Индивидуализам је основа либерализма, дакле, антитрадиционализма, јер подразумијева да појединац НЕ насљеђује културу од предака, већ ствара своју.

И да поновимо, Трамп није конзервативац, позициониран је више лијево од Клинтонове.

Дазајнер је рекао...

Причаш о бесмислицама? Где ћеш веће бесмислице од тога што ти мислиш да је позивање на расу један од чинилаца данашњег америчког конзервативизма?!

Позивање на устав је, ако ћемо прецизно, конституционализам. "И претпостављаш да је спој индивидуализма и традиционализма конзервативизам." Да, али то не тврдим ја, то тврди чика Бил Бакли, послератна конзервативна икона и препознатљиво лице новог конзервативног правца названог фузионизам.

"Индивидуализам је основа либерализма, дакле, антитрадиционализма, јер подразумијева да појединац НЕ насљеђује културу од предака, већ ствара своју." Овде лежи неспоразум.

Па шта је оно што Амери наслеђују, вуку од 18-ог века? Па УСТАВ. Животи генерација Амера су били - и данас су - одређени нечим што им је задато, што не могу сами да створе. То је УСТАВ. Зато је то традиционализам, јер то што они наслеђују од предака, очева оснивача како они кажу, јесте УСТАВ.

За Трампа тврде да није конзервативац. То тврде типови у GOP који су у овој кампањи били за Џеба Буша.

Овде бих завршио ову полемику. Ипак ово није форум о политици. Не бих хтео да расрдим др Гула, да ме не би екскомуницирао са блога. :D

Dejan Ognjanovic је рекао...

pa ok, jeste malo ugnjavili, ali u podnošljivim granicama. sad su pozicije (i ne/razumevanja) obojice raščićeni, tj. ogoljeni, pa mislim da i nema dalje potrebe da svako nastavi (opet iznova) da duva u svoju svirajku, čuli smo vas obojicu. naravno, dazajner je u pravu a zoon po običaju lupa koješta, ali ok, njega to čini srećnim.