izabrana dela

izabrana dela

четвртак, 11. март 2010.

The Damned United

The Damned United (2009) Tom Hooper ****


Bilo je očekivano da će Britanci krenuti da se upuštaju u avanture zvane pravljenje filmova o njihovim slavnim istorijski i sportski značajnim ličnostima. Posle nekoliko simpatičnih, mejnstrim naslova tipa Goal, koji su pre svega bili tu da popularišu fudbal i Bekama, kao globalne fenomene, krenulo se u ozbiljnije poduhvate.

Treba istaći da se fudbal kao igra, našao na meti interesovanja autora i producenata prethodnih godina, skoro isključivo kroz njegov socijološki derivat - huliganstvo; međutim, nakon što se tržište zasitilo divljaštva, tuči i različitih oblika agresivnog delovanja, uplovilo se ponovo u mirnije vode.

Kontroverzna novela o čuvena 44 dana Brian Clougha, kao menadžera Leeds Uniteda, dosta je bila osporavana od strane likova koji su pominjni u njoj na ostrvu; međutim, producenti su nekako prebrodili moralno-istorijsku problematiku, i kreirali, uz pomoć režisera Tom Hoopera i njegove ekipe, film koji - pre svega - na estetskom planu deluje moćno: sjajna fotografija, autentičan scenografija i duh Engleske sa početka sedamdesetih su maestralno dočarani. Ništa manje nisu efektne kreacije Sheena i Spalla, kao udarnog tandema.

Inače, harmoničan odnos Taylor-Clough je u epicentru zbivanja filma, i njegov je motor pokretač. Njihovi zajednički usponi i padovi, dileme i sukobi su verno i iskreno porteretisani kroz glumu vodećeg dua.

Kao antiteza, u filmu imamo i istorijski sukob između Clougha i Don Revija, na čije mesto u klub dolazi Clough, a koji u međuvremenu postaje menadžer Gordog Albiona. Sudar sportskih filozofija je iskazan i kroz televizijjski duel iz 1974-e.

Film može biti dopadljiv i ljudima koji ne vole i ne poštuju previše ovu igru, jer se pretežno fokusira i na manijakalnu posvećenost poslu, beskompromisnost i tvrdoglavost, kao stubove ljudske sujete i usuda. Filozofski dualizam se nazire između, naizgled, prozaičnih sportskih rečenica. Nažalost, teško je ovakvu jednu karijeru oslikati u dva sata pokretnih slika. Ipak, na sreću, film staje upravo tamo gde treba, poručujući na kraju da se upornost i posvećenost, u sistemu u kojem se barem malo naziru prave i istinske društvene vrednosti, na kraju ipak isplati. Ovo naravno nije baš tako patetično i otvoreno prezentovano, ali ako Brain Clough stoji kao simbol sportskih i ljudskih vrednosti, onda The Damned United funkcioniše dugoročno na više različitih nivoa, a najviše kao uvod u jedan ozbiljan projekat koji će se baviti njegovom epskom epizodom u Nottingham Forestu.


1 коментар:

Vladan је рекао...

Zaista sjajan film, vredi pogledati čak iako niste ljubitelj fudbala. Hvala Shozo za ovaj lepi mali review.