režija:
Shawn R. Owens
***
3+
učestvuju: S.T. Joshi, Ramsey Campbell, Neil Gaiman, Brian Lumley, Stuart Gordon, i neki manje bitni.
zašto? zato: FEAR je jedan dosledan, hronološki, sveobuhvatan pregled života i rada velikog HPL-a, pa je kao takav savršen kao uvod. ELDRITCH, počinje u sličnom maniru – familija, detinjstvo – ali onda vrlo brzo napusti ambiciju da pruži zaokruženu i potpunu sliku bilo života ili rada, i u svojoj nekoherentnijoj strukturi naglasak stavlja na HPL-ov uticaj. dakle, baš ono što sam zamerio FEAR-u, kao nedovoljno obrađeno, tj. zbrzano pred kraj, ELDRITCH pruža – i to 5 godina ranije.
zadivljujuće, ali uprkos većini istih sagovornika u oba filma – joshi, campbell, gaiman, gordon – ponavljanja praktično i nema, i ova 2 dokumentarca se savršeno nadopunju, kao volume 1 (život i delo: FEAR) i volume 2 (uticaj: ELDRITCH). tako, recimo, u ELDRITCHU, možemo da vidimo brojne snimke sa HPL FILM FESTIVALA u portlendu, oregon, s jeseni 2003. oko koga se vrti dobar deo ovog filma.
(srce mi plače što nisam za to zbitije saznao ranije, nego samo nedelju-dve pred dešavanje, kad sam već bio u berkliju, kalifornija. uostalom, bio mi je to prvi mesec u USA, tek sam se polagano snalazio, i nisam stigao da se organizujem i odem tamo. na svu sreću, joshija sam nahvatao u san francisku narednog proleća i družio se neko vreme s njim nakon promocije knjige priča lorda dansenija koju je priredio za pingvin.)
osim snimaka sa festivala, na kome su gostovali i joshi i gordon, tu su kratki razgovori sa selektorom festivala i sa nekoliko režiserčića kratkih (i, među nama, pretežno inferiornih) HPL filmčića, od kojih mnoge možete skinuti na surrealmoviez, mada, verujte, skoro nijedan nije vredan truda, a pretežno su na ivici negledljivosti. recimo da je NYARLATHOTEP pristojan: njegov reditelj se može videti ovde u filmu.
gaiman je u ovom dokumentarcu nešto ozbiljniji, i prema HPL-u pozitivniji; joshi je opušteniji i skloniji komedijašenju (naročito pred publikom, u snimcima iz portlenda), a i tako je nekako slikan da više liči na gancija nego u FEARU, kempbel je ozbiljan kao i uvek, a gordon otvoren, srdačan i skroman u pogledu svog poznavanja HPL-a i vrednosti svojih filmova po njemu. ovde, čak, za razliku od FEAR OF THE UNKNOWN-a, vidimo par kraćih prizora iz njegovog REANIMATORA.
od 'novih' učesnika, tj. onih koji nisu u FEAR-u, ovde je prisutan brian lumley, bedno piskaralo koje je solidno unovčilo svoje trećerazredne kvazilavkraftovske bljuvotine: u pitanju je škotska mrcina, rumenko koji puca od snage i energije, sve vreme drži u ruci čašu vina i njegov doprinos priči su uglavnom neke priproste pošalice i dobacivanja i tako neke prozaičnosti. naravno, čim ga vidite ovako zdravog i normalnog, jasno vam je da taj lavkrafta niti može da shvati, niti da piše u tom stilu – ovaj je sušta suprotnost HPL-u, u svakom smislu.
pored toga, u hajlajte filma svakako spada poseta jednom kultu ktulua, čime se pokazuje ono što svi dobro znamo, a to je da je HPL inspirisao ne samo neke velikane književnosti, filma, muzike, stripa… nego i gomilu lujki svakojake sorte. tako ovde vidimo neke nesrećnike koji u nekakvom šumarku, ispod skromnog obeliska sa ktuluovskom glavom na vrhu, 'prizivaju' stare, pri čemu je škrbavi 'sveštenik' u mantiji, dok je pastva u svakodnevnoj odeći.
prizivanje je na čistom engleskom, bez phnglui mwngglh zajebancija, ali je svejedno smešno + zabavno videti te kultiste. (HPL je, inače, inspirisao i neke malo ozbiljnije okultiste, ali ti ne bi bili tako slikoviti kao ovi za film, a teško i da bi pristali da se slikaju dok izvode svoje, mnogo mračnije, rituale.)
THE ELDRITCH INFLUENCE traje 80 minuta, dinamičan je, zabavan, ima nešto malo klišetiziranih inscenacija HPL-ovskih rituala, nešto malo glume, par vrlo retkih HPL fotografija koje ovde prvi put videh, a tu su i omoti nekoliko HPL-inspired muzičkih albuma, i nešto malo tonova sa jeftinijih od njih, tako da se ovim upotpunjuje slika o uticaju HPL-a na pop-kulturu poznog 20. veka (na žalost, malo je reči o stripu, sem pomalo proizvoljnog pominjanja SENDMENA, dok je o lavkraftu na filmu rečeno nedovoljno, a nije prikazano skoro ništa).
tehnički je to donekle siroviji film nego što je FEAR OF THE UNKNOWN: neki snimci su na ivici amaterizma, ili puke tv reportaže, što ih čini neujednačenim sa drugim, koji više izgledaju profi, ali – sve u svemu, ovo je još jedan vrlo dobar HPL dokumentraca koji svakako valja pogledati ako volite lavkrafta ili horor uopšte.
ovaj dokumentarac možete skinuti OVDE: The Eldritch Influence: The Life, Vision, and Phenomenon of H.P. Lovecraft (2003)
Skinuo sam oba dokumentarca prošle nedelje i odgledao ih baš ovim redosledom. Skinuo sam čak i onaj blair witch šit po imenu "El Manuscrito De Lovecraft (Road to L.)" sinhronizovan na Španski jezik. Užas od filma - nema veze sa tematikom HPL-a. Moram da priznam da me je Eldritch prijatno iznenadio i nasmejao. Škrbavi kreza vođa kulta - urnebesno! Međutim , nije mi jasno zašto je odrađen u takvom "veselom" maniru, i nije mi jasno zašto jew Gej-men ima takav podrugljiv stav prema HPL-u. Artwork je vrhunski! Pozdrav za Ghoul-a.
ОдговориИзбришиmarkonitogen
gejmen ipak ima drugačiju poetiku, stil, nazore, pogled na svet itd. a u svojim delima se uglavnom sprdao sa HPL-ovskom tematikom.
ОдговориИзбришиjebi ga, bolje da solidan pisac i pametnjikav čovek kao on pravi dobre parodije, nego da mediokritet kao lamli pravi 'ozbiljne' omaže koji se ne mogu čitati.