izabrana dela

izabrana dela

петак, 05. март 2010.

KYNODONTAS (DOGTOOTH, 2009)

pogledao sam na FESTU grčki film OČNJAK (Kynodontas) o kome sam već neko vreme čitao lepe rivjue a hvalio mi ga je i mladen đorđević koji ga je gledao na nekom od festivala gde je išao sa PORNO BANDOM. pošto ga dugo nije bilo na divxu, a nema ga ni u trenu dok ovo pišem, nije mi bilo druge – FEST.

početak je bio pomalo zabrinjavajući – dugi kadrovi, osrednje-sirova kamera (tipično grčka, ako je suditi po mom krajnje svedenom iskustvu sa tom kinematografijom), ambijentalni zvuk bez skora, puno tišine... delovalo je kao neka artsy-fartsy dramurda minornih estetskih dometa. na svu sreću, ubrzo me je film demantovao. iako to jeste pre svega artsy-fartsy film, ovo je jedan od sorte koju najviše volim – artsy sa jakim elementima onoga što bi neki nazvali exploatacijom (sex, nasilje, subverzija ove i one vrste...).

u mom rivjuu za POPBOKS sam ga uporedio s filmovima m. hanekea – to je ta tematika, a donekle i stil (s tim što su hanekeovi filmovi bolje snimljeni i režirani). takođe, to su ti šokovi – reditelj vas zavara dugim tišinama, mirom, nedešavanjem, a onda vas opauči nekom maštovito sadističkom scenom – koja je, pak režirana u anderstejtmentu – recimo, u srednjem ili širokom planu, ništa krupni planovi, niti zumovi, muzički i zvučni naglasci i slična preterivanja (američkih) žanrovskih filmova.

u principu, ovo nije film za one koji svršavaju vrišteći 'jooooj, kako montira!' i 'uuuuu, ala režira!' veći deo filma izgleda relativno banalno, i dešava se u takvom ambijentu. odnosno, predstavlja genijalan primer toga kako se originalan i žestok i zanimljiv film IPAK može snimiti ceo celcat za sitne pare u jednoj jedinoj kući i njenoj avliji a da ne bude orgija banalnosti i idiotizma kao PARANORMAL ACTIVITY. sjajan recept za srbiju gde svi kukaju da nema para. a zapravo, niko nema ideje ni muda da uopšte zamisli ovako nešto.

btw: to što se reditelj ne kurči svojim umećem ne znači da je ovo traljavo režirano već samo da je stil sveden, ali sjajno prilagođen materijalu, tako da je ovakvim odsustvom uobičajene akcentacije zapravo učinak najčešće pojačan. iako stilski ne glumi da je to nekakav found footage snimaka te familije, recimo (eto ideje za američki rimejk!), pristup jeste poprilično dokumentaristički, veristički, naturalistički – a opet, sproveden je s dovoljno pameti i proračunatosti da je vrlo daleko od mlataranja kamerom levo-desno i uobičajene jeftine panike i dahtanja u kameru u krupnom planu uz vrištanje oh my god oh my god oh my god oh my god oh jesus christ!!!!!!!!

znači, ovo je jedna fina surova alegorija o totalitarizmu – ali ne debilna varijanta američkih filmova gde te tiranin jebe u zdrav mozak naživo i direktno; ne, ovo je totalitarizam koji ameri primenjuju u praxi a ne u svojim filmovima. dakle, totalitarizam koji je sladak i ljubak i fin (onima iznutra, podanicima), navodno za njihovo dobro i zaštitu, i u kome robovi dragovoljno i veselo saučestvuju. dok se istovremeno međusobno sakate, kao likovi u ovom filmu.

OČNJAK sadrži scene frontalne golotinje – ne samo zgodnih i mladih učesnika, nego i matoraca (roditelja); pred kraj ima i par hard-core kadrova (smislenih, opravdanih); a scene (samo)povređivanja najradije neću da spojlujem više nego što sam već nagovestio na POPBOKSU. iako krvi nema previše, to malo što ima zaista je urađeno s retko viđenim impaktom – ima ovde scena koje se ne brišu iz pamćenja! plus, ima jedan primer pussy violencea za koji je, bojim se, jedna maca zaista pala za slobodu i umetnos.

naravno, i kraj je vrlo hanekeovski 'otvoren' mada, što reče reditelj u jednom video intervjuu koji imate onlajn, ako se malo zamislite, baš i nema mnogo opcija oko toga šta se na kraju desilo.

Нема коментара: