izabrana dela

izabrana dela

уторак, 16. март 2010.

SURVIVAL OF THE DEAD (2009)

**(*)

3-


romerov 6. po redu zombi film nije najgori u serijalu – ta titula pripala bi prethodnom, DIARY OF THE DEAD – ali daleko je od najboljih. odnosno, to što je donekle gledljiviji, zabavniji i lepše slikan (pa time filmičniji) od zamornog DNEVNIKA – nije baš neki zalog nade niti preterana preporuka. ako bih baš morao da poređam njegove dosadašnje OF THE DEAD filmove, od najboljeg ka najslabijem, redosled bi, sa ocenama u zagradama, izgledao ovako:

1. DAWN (5)

2. DAY (3+)

3. NIGHT (3+)

4. LAND (3-)

5. SURVIVAL (3-)

6. DIARY (2+)



mada su fanovi pune dve decenije kukali i kumili romera da snimi još jedan zombi film, njegov povratak 'svom' pod-žanru nije prošao najslavnije ali je barem imao jedva-upotrebljenu asju arđento i mega-preglumljujućeg denisa hopera. činilo se da, potom, njegov pokušaj praćenja trenda 'found footage-a' i kvazidokumentarizma iz prvog lica u DIARY-ju da bude i kraj ako ne karijere a ono barem romerovog ceđenja suve zombi-drenovine: ali prerano smo se ponadali. deda se još ne oseća kao penzioner, i ukazala mu se šansa da snimi (bar) još jedan film o oživelim mrcinama.

nije baš da je morao da se trudi, ali kad već jeste, znate i sami da ćete ga pogledati – delom da ispoštujete časnu starinu, a delom iz jalove, previše puta izneverene a opet neuništive nade da je dekica, možda, nekako, ipak ovog puta napravio nešto blisko nekadašnjim begonijama.

e, pa – nije. bar ne u smislu koji očekujemo.

SURVIVAL OF THE DEAD je komični, stripovski, zajebantski romero, a film podseća manje na DAWN OF THE DEAD a više na neozbiljni CREEPSHOW-ovski pristup, ili –zbog manjeg budgeta – još više na produženu epizodu TALES FROM THE DARK SIDE, sa zombijima.

to nije nužno loše, bar ne previše – samo ako ne očekujete (ionako precenjeni, naročito kod romera) satirični društveni angažman i ne znam kakva naravoučenija. potonji su nekakvu težinu još i imali u prvobitnoj trilogiji, ali u ovim 'dve decenije kasnije' post-festumima – nemojmo se zajebavati: dekicina 'liberalna' ideologija je naivna, površna, smešna i vremenom pregažena.

mislim, okej – već smo u 5 prethodnih filmova videli da su ljudi gori zombiji od zombija, i da će nam glave doći ne živi mrtvaci, nego mangupi u 'našim' (živim) redovima, i nema potrebe snimati još jedan filmić da bi nam se to pokazalo. naročito ako bi tu tiradu o svetu baziranom na podelama 'mi' i 'oni' da nam ilustruje jednom totalno apsurdnom storijom koju teško i da bi i čitaoci CREEPSHOW stripova progutali: dakle, imamo ostrvo na kome izgleda da žive samo dve zaraćene porodice (i njihovi minioni), pri čemu glava jedne familije zastupa 'kill 'em all' strategiju prema zombijima, dok je drugi kao fol religiozan i nada se da će možda ti zombiji moći nekad, nekako da se zaleče ili nauče antikanibalizmu, pa ih drži u lancima dok čeka da lek padne s neba (bukvalno). i jedan i drugi su do groteske karikirani, s tim što onaj prvi zastupa razumnu opciju, ali nam romero namerno prenaglašava njegovo uživanje u ubijanju mrcina kako bismo i njega mrzeli kao opakog sadistu, dok onaj drugi nije ništa bolji, jer se ubrzo i on razotkrije kao hipokrit.

u celo to peradetlićevsko-duškodugouškovsko zamešateljstvo upadne grupica vojničina i jedan teen civil, od kojih se nekih možda sećamo, a možda i ne, iz prethodna dva filmića. to nije važno, i SURVIVAL se može gledati izolovano od ranijih delova, što je svakako za pohvalu. ionako se radi o površno skiciranim 'čiča-gliša' likovima, i ako sad treba da, npr. repriziram LAND OF THE DEAD, ili ne daj bože, DIARY OF THE DEAD, kako bih pratio nekakav character arch tamo neke smejurije od 'karaktera' – gimme a fuckin' break!

moglo bi se reći da je romero iz svoje ranije faze zadržao ono najgore – sklonost stripovsko-simplifikovanim i budalastim zapletima te karikiranim likovima, slaboj glumi, lošim dijalozima itsl. – a da je zaboravio ono što je vredelo – zanimljivu priču, likove, situacije, set-pisove, dramu, saspens, imaginativne načine prosipanja creva itsl. sve je to sa sobom odneo tom savini kad je pakovao svoje kofere…

od novotarija kojom se služi 'ova današnja mladež' takođe je pokupio najgore: preteranu upotrebu CGI efekata (kompjuterska krv i nacrtano 'sakaćenje') umesto praktične prostetike i šminke, i jeftine jump-scares šokove.

efekti maske, to što ih ima, nisu uopšte loši, i ima se tu šta videti, ali ne očekujte spektakl – ipak je ovo jeftin film, i nema ovde ništa što lakobrija ne bi mogo da izvede za jedno popodne. dizajn zombija je klasika, šteta koju čine na ljudskim telesima takođe ništa novo, ali ako vam je recimo krš kao što je ZONA MRTVIH bio svarljiv, onda zaista nemate na šta da se žalite ovde. ovo je, na svakom nivou, bar za 3-4 klase iznad. takođe, moram da priznam, iako te jeftine BU! efekte ne cenim mnogo jer vremenom čovek ogugla na njih i vidi ih na kilometar: u ovom filmu romero je uspeo da me cimne na čak dva mesta, i to je, eto, neki kao uspeh.

ima tu i grdnih gluposti: pored preterane sklonosti gegovima koji idu do slepstik nivoa (kinez zabaci udicu – pa upeca zombija!; štapini dinamita koje uvezane pružiš zombiju kako bi razneo punu kolibu mrcina, itsl.), i pomenute već centralne smejurije oko zavađenih familija usred zombi apokalipse (come ON!), treba istaći i bezvezan odnos životinja prema zombijima: recimo, ne samo što ovde imamo jednu zombijku koja ladno jaše (živog) konja, nego konjina kasnije mrtva ladna pusti da mu te trule i smrdljive lešine ne samo priđu na njuhomet, nego i da ga naživo grizu, a da ih ovaj ne izdžilita i zbaci sa sebe kao smrdljive krpe kakve jesu. to je vrlo glupo.

ako već nekako zatvorimo jedno oko (i jednu nozdrvu) na činjenicu da te mrcine užasno smrde na kilometar, i da nema šanse da se ljudima na svakih 5 minuta (kao u ovom filmu) neprimetno prišunjaju iza leđa a da ih ovi ne osete – životinje su barem čuvene po tome da 'osećaju' kad nešto ne valja. dal je u pitanju satanin sin, mala veštica, nevidljiva sablast ili, eto, živi mrtvac – svejedno, neka životinjka uvek to ima da nanjuši pre svih. a ovde romero napušta tu tried & true tradiciju horora, i konji ovde mirno puštaju da ih zombiji ne samo jašu (!) nego i čereče naživo. e, prc!

na kraju, romero kao da sugeriše da je suživot sa zombijima moguć, samo ako ih naučimo da jedu konjetinu umesto ljudetine.

wow. ko bi reko?

deda romero se ne predaje, i toliko je zapeo s tim zombijima da izgleda da će sa ovakvim filmovima da nastavi i s one strane groba.

e, TO bi već moglo da donese dah svežine u, inače, davno bajate koncepte. do tada, ostaju nam samo jedva-polovični produkti poput ovog OPSTANKA sa mrtvacima.

2 коментара:

Jor је рекао...

On nikako da preboli originalni scenario za Day Of The Dead. Neupotrebljene ideje odatle rasuo je po sledeća tri filma. Hoće li mu konačno neko reći da ili rimejkuje Day na osnovu tog starog scenarija, ili da se mane ćorava posla.

Land Of The Dead mi je još bio simpatičan, ali Diary ne poseduje ama ništa zbog čega bih ga nekom preporučio, ili ne daj bože reprizirao. Ako Survival i jeste bolji od nesrećnog prethodnika, gledaću ga potpuno neobavezno - što mi je do pre samo dve godine delovalo nezamislivo.

Penzija, bre!

octopustrash је рекао...

Čitav film funkcioniše po a-logici crtaća, iako se (ponekad) trudi da sebe shvati ozbiljno! On hoće-i-neće da bude zombi-komedija, i u tom nećkanju je, po meni, i najveća greška!
Kohabitacija je moguća, zombi je potencijalno tvoj novi najbolji prijatelj, samo ga treba naučiti, izdresirati, tretirati tako da ''čoveštvo prema njemu uvek uzimamo kao cilj, a nikada samo kao sredstvo'' - koji idiotizam!
Likovi bukvalno postupaju tako kao da ih baš zabole kom će se ''carstvu privoleti'' - Meksikanac koji se zarazi tako što odgrize prst zombiju (čovek ujeo psa!), a šta tek reći za potez Janet O'Flynn kada prostosrdačno priđe svojoj zombi-bliznakinji sa replikom: Hej,prepoznala me je!
Možda bi bolje bilo da je Romero pokušao da napravi pravi crtać u kome bi Seamus Muldoon bio Elmer,a Patrick O'Flynn Duško Dugouško - budući da obojica ikonografski, karakterno i praktično sliče ovim animiranim junacima. Tek na toj ravni bi sukob dve ''ideologije'' imao smisla.
''Survival of the Dead'' je sasvim nepotreban film, koji ne može ni da prismrdi savremenicima: ''Zombieland-u'', ''Shaun of the Dead-u'', niti zombi-pamfletu ''Otto; or Up with Dead People''!

Takođe, da izrazim vapaj što je od Bojlovog ''28 Days Later'' čistokrvni zombi-horor u ćorsokaku!
Stop represiji nad zombijima:)!!!