izabrana dela

izabrana dela

петак, 19. новембар 2010.

ĐAVO - Alfonso M. di Nola

Prevela s italijanskog Vesna Marinković.
Likovni urednik Dragana Atanasović
Likovno rešenje korice Svetlana Volić
tvrdi povez, latinica
F 21 x 14cm

Solidan presek osnovnih obličja oličenja Zla u svetu od Sumera i Vavilona preko starog Egipta, islama, hebraizma i judaizma pa do Starog i Novog Zaveta

Literature o Đavolu i srodnim temama na srpskom jeziku ne manjka. Pored dveju studija o evoluciji Đavola od prethrišćanskog doba do današnjih dana iz pera Dž. B. Rasela (Mit o Đavolu i Princ tame) naš čitalac može da računa još i na Poreklo Satane Elen Pejgels ("satanizacija" u hrišćanstvu), dve lucidno-duhovite knjige Lešeka Kolakovskog (Razgovori s Đavolom i Nevolje s Đavolom), sažeti pregled svetske demonologije u Demonima V. Hajat i Dž. V. Čarlsa, dve političko-katoličke vizure (Deni de Ružmon U zagrljaju Đavla i Miro Glavurtić – Satana), a tu je i pozitivistički ruski pristup okultizmu u Luciferovom prestolu J. Parnova, pa čak i domaća studija o Đavolu na filmu i revolucionarni ugovor s Đavolom.
            A sada se tom obilju pridružio jednostavno (ne)kršteni Đavo italijanskog autora Alfonsa M. di Nole (Clio, Beograd, 2009). Radi se o najobimnijoj knjizi o Đavolu objavljenoj kod nas (466 strana) – i najobilnije ilustrovanoj. Preko sto gravira i crteža sa svih strana sveta svedoči o sveprisutnosti i večnoj aktuelnosti Princa Tame, kao i o hiljadama lica pod kojima se ukazivao: jednima kao "obična" zmija, drugima kao čovekoliki stvor šiljatih ušiju, izbečenih očiju i demonskog lica između nogu, trećima, pak, kao zmaj sa sedam glava.  
Nameće se logično pitanje: šta je to novo što ova knjiga može da ponudi čitaocu zainteresovanom za ovu tematiku?
            Jedna od njenih većih vrednosti jeste raspon koji pokriva: ona se ne bavi samo hrišćanskim Đavolom, već znatan svoj deo posvećuje demonologiji arhaičnih kultura, primitivnih plemena, bliskoistočnih i dalekoistočnih civlizacija, demonskim sferama kod Grka, Rimljana i Kelta, a dotiče se (za našeg čitaoca ipak previše šturo) i Đavola u starobalkanskim kulturama. 
Teško da se još negde, na srpskom jeziku, može na jednom mestu naći sistematizovan i pregledan osvrt na najznačajnije "loše momke" svetskih religija. Međutim, kao i svaki namaz koji se rasprostre suviše široko, ovaj Đavo je često - "tanak". Odlučivši se za pristup "o svačemu ponešto", on nužno proizvodi rezultat "ni o čemu produbljeno". To nije nužno loše: ova knjiga može poslužiti za intrigiranje i iniciranje najšire čitalačke publike, koja se onda, prema svojim sklonostima, može okrenuti detaljnijim studijama pobrojanim gore.
Di Noli bi se mogla zameriti iscepkanost, tj. nedovoljna povezanost raznovrsnih podataka, nad kojima ne stoji kišobran dovoljno jasno artikulisanog stava i poente. Zatim, knjiga se baš nimalo ne bavi ulogom Đavola u umetnosti, iako su upravo književnost, film i pop kultura u 20. veku imali većeg značaja od papskih bula za održavanje ovog entiteta u žiži interesovanja. Posebno je razočaravajuće prekratko i površno poglavlje o Đavolu u modernom dobu, sa proizvoljnim i netačnim kvalifikacijama (naklapanja o Aleisteru Crowleyu koji "žrtvuje malu decu" i navodno direktno utiče na Crkvu Satane, nekritički prepisana iz senzacionalističkih novina).
Pored mestimično apstraktnog i nejasnog izlaganja di Nole, konfuziji pripomaže i osrednji prevod, sa trapavim konstrukcijama rečenica i netačnim transkripcijama poznatih imena (Marčon umesto Markion; Karpokracijani umesto Harpokrat; Eziod umesto Hesiod; Volis Budž umesto Badž, itd.). Neoprostiva je prevodiočeva lenjost da potraži jasno obeležene citate u srpskom prevodu Biblije, umesto kojih nam nudi svoje prozaične prepeve.
Uprkos navedenim zamerkama, Đavo ima šta da ponudi zainteresovanom i strpljivom čitaocu, a posebno vredi istaći veoma iscrpnu, i po temama organizovanu bibliografiju koja će biti od velike pomoći onima koji bi da još dublje zarone u tematiku potaknutu ovom knjigom.

o autoru
Alfonso Maria di Nola (1926-1997) jedan je od najuglednijih proučavalaca istorije religija i dugogodišnji profesor na Orijentalnom institutu Univerziteta u Napulju. Pored istorije religija, predavao je i istoriju tradicija i evropskog folklora. Bio je urednik Enciklopedije religija (l’Enciclopedia delle religioni, 1978) i u njoj priredio najveći broj odrednica. Autor je više naslova među kojima se ističu L’Arco di rovo (1985), Aspetti magico-religiosi di una cultura subalterna italiana (1985), Antropologia religiosa (1985), La morte trionfata (1995), La nera signora (1995), Ebraismo e giudaismo (1996). 

Napomena:
Ovaj text sam svojevremeno objavio na POPBOKSU, ali za slučaj da je nekome promakao, evo reprize... dok ne nađem vremena da napišem rivju jednog vrlo dobrog novog filma u čijem naslovu se pominje ĐAVO!

2 коментара:

AlexDeLarge је рекао...

znas li nesto o ovoj knjizi?

http://www.booksa.hr/knjige/6700

Dejan Ognjanovic је рекао...

nikad čuo. deluje mi generički, tj. ništa za obavezno ganjanje. ove na srpskom, koje sam nabrojao u uvodnom pasusu kritike, sasvim završavaju poso.