U 1. delu ovog serijala bavio sam se prorokovanjem i preporučio tuce naslova za koje mi se javlja da bi mogli vredeti gledanja. Naravno, ne odgovaram za duševni bol eventualno nanet onima koji su poslušali moja ukazanja i slutnje, u slučaju da nešto od toga ipak ispadne, stručnom terminologijom rečeno, "sranje".
Međutim, za ovo dole vam garantujem 100% i potpisujem svaku reč, jer radi se o filmovima koje sam već odgledao na exkluzivnim screenerima dobijenim direktno od producenata i distributera, nestrpljivih da čuju moj sud.
2) GLEDO SAM, I STVARI STOJE OVAKO:
naslovi su poređani po visini moje ocene, od boljih prema užasnima.
***(*) (3+)
kao što već rekoh u svom rivjuu ovde na blogu, ko voli gran ginjol – uživaće. ko očekuje MAGBETA ili FAUSTA – ili čak nešto ranga SEVEN ili SILENCE OF THE LAMBS – bolje neka malo opusti svoja očekivanja. ovo je, za moj groš, ispod CHASERA, ali čak i kao takvo, definitivno najbolji korejski film koji videh ove godine.
*** (3)
danny boyle je samom sebi vezao ruke, a onda uzeo da se razmeće time šta sve može tako vezan: napravio je živahan, šaren i vrlo zabavan film o čoveku zarobljenom i nepokretnom u jednom zabačenom stenovitom procepu. na svu sreću, nije se opredelio za smarački 'verite' stil niti je snimio 'film' u jednom kadru; uvid u stanje i sranje ovog lika i njegovog usuda sasvim je pristojno zabeležen (ali, mora se reći, donekle i razblažen i umanjen) skoro videospotovskom režijom. ipak, kad entoni dod mentl slika, rahman muzicira (uz pomoć bojlovski standardno-odlično odabranih ready made pop-rock stvari) a bojl režira – u sigurnim ste rukama, čak i kad su one ovim konceptom, tj. zapletom poprilično vezane.
ipak, da se ne lažemo, ovo je pre svega rediteljsko razmetanje (ali kakvo!) a manje neki duboki uvid u ljucko stanje, ili ne znam kako duboka psiho-drama. ipak, ako treba da pogledate JEDAN film o čoveku koji je veći deo filma paralisan na jednom polumračnom mestu, onda neka to bude 127 SATI!
*** (3)
odličan australijski film osvete sa dobrim twistom koji neću da spojlujem pa zato i ne mogu da pišem previše, sem što ću reći da je saspens na nivou, nasilje nije preterano ali ga ima, a podtext je okej mada za moj ukus pred kraj postaje previše transparentan, odnosno iz podtexta prelazi u nadtext. vrlo uspeo moderni 'western'-triler.
*** (3-)
već rekoh ovde nedavno: u pitanju je vrlo prijatan, vizuelno raskošan, zabavan, dinamičan 'istorijski' fantasy spektakl iz kuhinje čoi hoka (poznatijeg neobaveštenim masama kao tsui hark). eye candy prvog reda – obavezno gledanje na velikom platnu!
**(*) (3-)
izmiče mi šta je to što svi osim mene vide u ovom filmu: iako volem braću kojen, ovo njihovo voskresenije vesterna meni deluje izrazito nepotrebno i irelevantno. za razliku od RED HILLa koji je smisleno modernizovao vestern formulu, ovo ovde je prilično isprazna, besciljna i uninvolving pričica mestimično oživljena ponekim detaljčićem, epizodicom, blesavom replikom ili situacijom, nepredviđenim izlivom nasilja ili neočekivanom vrstom zaginuća --- ali sve je to šminkeraj iza koga ne stoji nikakva supstanca, a što je još gore, to sve uopšte nije zanimljivo niti zabavno toliko koliko izgleda da veruje da jeste, uključujući tu i džefa bridžisa, čijom prenapadnom performansom uopšte nisam impresioniran.
**(*) (3-)
evo još jednog opšteobožavanog, meganagrađivanog, na-sve-liste stavljanog i uskoro oskarima-ovenčanog filmića koji je, za moje pare, jedna substandardna, jedva-prosečna melodramica o tragičnoj i apsolutno nezanimljivoj ljubavnoj aferi između jedne antipatične ženice i njene tupave profesije (baletanstvo). ali, koga je briga za balerine izvan veštičjih akademija i soba punih oštre žice? ovo je jedan veliki blef od filma - rečju, MODA OD LABODA - a to što je uglavnom upalio kod neprobirljivih gledalaca više govori o njima nego o ovom ispraznom, banalnom i šupljem kvaziartizmu za polusvet koji je od baleta otprilike jedino za labudovo jezero i čuo. sve je krcato sa napadnom bomba-simbolikom koja možda može da prođe na nekoj školskoj predstavi (ili u onoj priredbi koju anica dobra sprema za doček štafete u VEĆ VIĐENOM) – ali predstavlja vređanje IQ-a gledalaca, o ukusu da i ne govorim, u nečemu što pretenduje na ozbiljnost, a zasnovano je na ofucanom saundtreku za brauningovog DRAKULU iz 1931. godine! što je najgore, sem vrlo sporadičnih kamermanskih egzibicija, sve ovo je usnimljeno izrazito nemaštovito i neinteresantno, i tu čak ni kilava lezbo epizoda ne može da pomogne.
**(*) (3-)
ovo je školski primer praktične primene udžbenika 'oscar baiting for dummies' – s tim što ga ne potpisuju dummies, nego prevejani oskar-mešetari, braća švajnštajn, a to znači da su napravili vrlo precizno odmeren koktel materijala koji ne može da omane, i koji će sigurno da im donese bar 2-3 oskara (scenario, glavna i sporedna muška uloga...). ideologija u pozadini svega toga – besramna apologija monarhije i zaslađena verzija engleskog odnosa prema hitleru – toliko je ogavna da ću u narednim danima, ako stignem, da se čašicom žuči bacim na taj momenat. do tada – ovo nije dosadno, umereno je zanimljivo i gledljivo ako ste u fazonu za ovu vrstu oskarovske konfekcije, a pošto će ionako svi da pričaju o ovom filmu, pogledajte ga i vi da ne biste štrčali u društvu, je li.
**(*) (3-)
ovo je školski primer praktične primene udžbenika 'romanian moviemaking for dummies'. sve je tu: duuugi kadrovi, suvi realizam, međuljucki odnosi, drama do stotke i nazad... da ne grešim dušu, ovo nije sasvim loše, tj. ima tu elemenata za divljenje: gluma je fascinantna, naročito imajući u vidu da prosečan kadar traje oko 10 minuta, i da treba imati zaista vanredan smisao za tajming, kretanje u prostoru, odnos prema kameri, i tokom sveg tog vremena ubedljivo i krajnje životno plasirati nekakav lik i njegove česte složene emocije. to je za divljenje i režijski posmatrano, jer treba to sve inscenirati, isplanirati, kadrirati, itd. i iza prividne jednostavnosti krije se zaista velika veština reditelja (ne, ovo nije jedan od onih mrskih: pali kameru i snimaj, pa šta bude, jebeš second take!).
avaj, kad zađemo iza sve te veštine, glumačke i rediteljske, ipak nam ostaje tek jedan prilično prozaičan slice of life – slike iz života jednog nesrećnika koji prokocka ženu i detence aferom sa mladom i sexy curom, i onda – šta? 'some people are shits, darling' kao što je barouzu rekla jedna kraljica, a ovaj rumun nam to otkriva sa malo manje judgementalizma, pošto pokušava (ali sasvim baš ne uspeva) da pokaže sivu zonu u oblasti neverstva, odnosno da ni ovaj razvratnik nije nekakav satana nego samo... 'misguided'? iskreno, nemam utisak da mi je film najbolje predstavio nužnost u njegovim postupcima, niti da mi je njegov lik –mutav (how convenient!) u ključnim dramskim scenama! – ikako približen, a ceo film visi o njemu.
**(*) (2+)
tek još jedna polu-promašena šansa od strane milča mančevskog, večitog dečka koji obećava, ali nikako da (ponovo) isporuči kao što jeste svojim debijem PRE KIŠE. ovo uopšte nije negledljivo – iako ima prerazvučenih deonica, ima ih i odličnih sasvim dovoljno za jedno oprezno gledanje: detaljniji rivju stiže na ovom istom mestu sutra.
**(*) (2+)
za razliku od bojla, reditelj ovoga je sebi vezao ruke (pričom u potpunosti iz ugla čoveka živog zakopanog u sanduku) i onda se tako vezan meškoljio i mrdao i skakao u tom ograničenom prostoru dok nije dosadilo i njemu i gledaocima, i dok nije osetio potrebu za jeftinim fazonima – tipa, upad zmije u sanduk i sl. – al džaba mu sve, pa i crni kraj, kad film zahteva MOTION pictures, po mogućstvu LARGER THAN LIFE, a ne 'realni' život sabijen na prostor jednog sanduka. BURIED je naprosto nedovoljno zanimljiv čak i ako ne ulazim u savršene telefonske satelitske veze između podzemlja iračke pustinje i površine amerike, kao i u trajanje baterija mobilnog telefona i slične tehnikalije koje dodatno rastežu plauzibilnost ove u krajnjem saldu besciljne debilnosti.
zaveden odličnim rivjuima poginuo sam tražeći ovo; smarao se mkv-om, neadekvatnim titlovima čiji se tajming ne poklapa, i prošao kroz 300 čuda, da bih na kraju, kad sam našao adekvatan video fajl i njemu prikladan, dobar titl, i počeo da ovo gledam, nakon oko pola sata filma shvatio da me ovo apsolutno nimalo ne zanima, ni tematika, ni nesimpatični i nezanimljivi likovi, i da uopšte nemam nameru da ove krembile gledam puna dva sata kako sede u kafeu i ćaskaju svoje prazne priče uz kaficu i nešto se, kao, muvaju. snimljeno i režirano izrazito sirotinjski, ružno, zrnasto, 'realistićno, ba' – ali ovom argentincu prepisujem dijetu od rumunskih filmova da vidi kako to rade majstori. pošto sam ovo ugasio posle pola sata, neću da dajem ocenu – tj. ocena je: spasavaj se dok možeš!
Нема коментара:
Постави коментар