izabrana dela

izabrana dela

понедељак, 09. мај 2011.

THE WEIGHT OF CHAINS (2010)

***  
 3- 

            Pošto sam u međuvremenu promenio mišljenje o ovom filmu (nagore), a još više o njegovom autoru (do dna!), obrisao sam veći deo rivjua i ostavio samo slike, uvod, nešto malo golih fakata i zaključak u kojem su moje ograde i zamerke koje mi iz današnje perspektive deluju ozbiljnije i dublje nego onda, kada sam polupraznu čašu želeo da vidim kao polupunu...


evo sad jedne drugačije vrste horora – horora koji izaziva vrtoglavicu razmerama svoje rasprostranjenosti: nepojmljivo, neljudsko zlo pred kojim je veliki cthulhu tek samo neki smešni muzgavac.

            govorim o hororu vezanom za tzv. 'globalizaciju' i za ulogu stranih (finansijskih) interesa u razbijanju jugoslavije na 6-7 patetičnih vazalskih kvazi-nezavisnih državičica i za porobljavanje njenih naroda, narodnosti i egipćana.

            dokumentarac pod naslovom TEŽINA LANACA / THE WEIGHT OF CHAINS govori o raspadu sfrj, bombardovanju srbije, otcepljenju kosova i 'evropskim integracijama' marionetskih državica izniklih iz sfrj ruševina, ali akcenat stavlja na ekonomske (globalne) faktore u tim dešavanjima.

           

                    

            ne treba očekivati da jednu tako složenu priču objasni bilo koji pojedini film, pa tako ni ovaj: iako traje skoro dva sata, nema tu ni prostora ni vremena da se ulazi u sve komplikovane istorijske finese u koškanjima i dobrosusedskim klanjima ovdašnjih naciona, od II sv. rata pa do danas.


u filmu se kao sagovornici pojavljuju i: vlade divac, veran matić, branislav lečić, zatim bivši slovenački ministar za ekonomiju jože mencinger, bivši kandidat za predsednika hrvatske marko francišković, režiser džordž bogdanić, novinar džon bosnić, te nekakvi srpski i bosanski reperi (!).


TEŽINA LANACA je daleko od savršenog filma, ali mu se ponešto može otpisati na mladost autora i na neverovatno nizak budžet kojim je sve ovo urađeno. 

ono što najviše smeta jeste scenarista/reditelj u ulozi naratora: iako donekle razumem njegovu potrebu da stranom, a pre svega američkom gledaocu govori kao nekom detetu i/ili idiotu, sa intonacijom negde između mande (s one strane duge) i kursadžije, ipak moram reći da njegovi 'komično' intonirani komentari prilično škripe i smetaju ne toliko svojim kolokvijalizmima – neki od njih su na mestu, i pomažu da složene stvari uproste na jasno razumljivu suštinu – koliko svojim napadno patronizujućim tonom. 

pored toga, ne bi mu škodilo malo više fokusa, malo više jasnih naglasaka na bitno i malo manje (za temu, strogo gledano) nebitnog ili sekundarnog, jer se u obilju tema, materijala, sagovornika, snimaka itd. koji jesu zanimljivi po sebi, pomalo rasplinjava ili mestimično gubi glavni argument.

recimo, film ostaje prilično maglovit po pitanju toga da li su EU i amerika dve glave iste aždaje, ili možda postoje neke razlike i nesuglasja? zatim, nedovoljno opširno se bavi slobinom američkom, bankarskom pozadinom, kao i time ko su i odakle su došli današnji g17+ i slični im (pominje se ponešto, al trebalo je JOŠ više). 

mnogo je važnih stvari ovde tek dotaknuto, ali, što reko lavkraft – mi živimo na blaženom ostrvu neznanja, usred mračnih mora beskonačnosti i nije nam namenjeno da putujemo predaleko. dokumentarci poput ovog, svaki stremeći na svoju stranu, do sada nam nisu mnogo naudili, ali jednoga dana spajanje tog razuđenog znanja razotkriće nam tako užasavajuće horizonte stvarnosti, i strahotnost našeg položaja unutar nje, da ćemo ili poludeti od otkrovenja, ili od te svetlosti pobeći u mir i sigurnost novog mračnog doba.

            

1 коментар:

Deveti putnik је рекао...

Horor... Naživo.