субота, 27. август 2011.

DANGEROUS DAYS: THE MAKING OF BLADE RUNNER (2007)

 

 **** 
 4 

            Kao što verovatno znate, kada je pre desetak dana Ridli Skot pročitao moje izraze ljubavi BLEJD RANERU objavljene na ovom blogu (kako doznajem, to je obavio uz pomoć Google Translate) – shvatio je da bi mu bilo pametno da, pre penzije, snimi još jedan film iz istog univerzuma, pa je tu ideju, dok je moj rivju još bio vruć, nema ni par dana kasnije, smesta obznanio javnosti. Tu ideju je novinarska stoka, navikla na prepisivanje ali ne i razmišljanje, smesta prenela kao "Ridli Skot snima rimejk/nastavak BLEJD RANERA!" Čitaocima sa skupljim ulaznicama, međutim, jasno je da će deda Ridli da sa RANEROM uradi isto što, as we speak, radi sa ALIENOM – reimaginacija, i potpuno nova priča koja se dešava u tom svetu, ali ko zna koliko pre ili posle one koju smo u njegovom masterpisu već videli.

            U svakom slučaju, time je po ko zna koji put pokazana ne samo edukativno-informativna, nego i profetska, pa vala i Making-Things-Happen priroda ovog bloga. Ne zaboravimo da je Del Torova PLANINA LUDILA srušena u sitan šljunak nakon negativnog rivjua njegovog scenarija koji sam obznanio ovde i u TEMPLE OF GHOUL. I tako dalje.

            U svakom slučaju, lavina pokrenuta mojim rivjuom sada se nastavlja – osvrtom na gigantski dokumentarac o pravljenju tog remek-dela filmske (a i šire) umetnosti. Kažem gigantski zato što traje oko tri sata, i kao takav posvećen je samo najzadrtijim štivaocima u hramu Blejd Ranera. Takvima će se uloženo vreme višestruko isplatiti. Znam da meni jeste.

            Ovo je jedan od najboljih, ako ne i NAJbolji dokumentarac koji sam ikada video posvećen nekom zasebnom filmu (najbliže njemu što mi pada na um je NEVER SLEEP AGAIN – ali taj nije o jednom, nego o SEDAM filmova serijala A NIGHTMARE ON ELM STREET, i kad ga već pominjem, on takođe ima Ghoul's Seal of Approval – ko voli KOŠMAR, obavezno neka ga overi). Ne samo što je mega-iscrpan – s tim trajanjem to se i podrazumeva – nego za učesnike ima SVE iole relevantne učesnike.

Možda neko misli da se to podrazumeva – ali jok, mrka kapa. Vrlo često biva da neki procene da su danas suviše velike zvezde, i da im "schedule" ne dozvoljava da gube vreme ćaskajući o tamo nekom filmu koji su pravili pre 20 ili 30 godina. Da ne idem dalje od već pomenutog NEVER SLEEP AGAIN, čija je iscrpnost zadivljujuća, ali ga ipak okrnjuje potpuno odsustvo Džonija Depa, koga inače volim i obožavam, ali ovo mu zaista nije bilo lepo, pa makar da je bio usred snimanja PIRATA S KARIBA baš tada. 

Znači, SVI su tu – ne samo has-beens kao što su Rutger Hauer (vickast i sjajan kao i uvek!) i Šon Jang (ni lepše žene, ni ružnijeg glasa!), nego i mega-zvezda, Harison Ford, čije je prisustvo danas tim vrednije ako se zna koliko je tenzija i svađa imao sa Ridlijem tokom snimanja. Znači, neka begonije budu begonije, ipak mu je Ridli omogućio da pruži –po meni- najbolju ulogu u svojoj karijeri, i ovaj je to prepoznao, svemu uprkos, i evo ga danas da priča o filmu. 

Svi su tu – i svi su odlično upotrebljeni, ima ih, i govore vrlo otvoreno o svemu, uključujući i nesuglasice, i probleme, i muke, i gnjavaže – a to važi i za Ridlija, čija mračna senka se nazire kroz tuđe priče ovde, ali fuck, kao što ja to uvek ponekad kažem, geniju ne treba opravdanje, jer njegov rad je njegovo opravdanje! Možda je Ridli bio pomalo drkadžija prema ekipi; možda nije baš najpraktičnije trošio vreme (i novac); možda nije baš uvek znao tačno šta želi i o čemu mu je film uopšte; hiljadu MOŽDA – ali krajnji rezultat (a pod time mislim na Director's Cut) nije "možda" nego je SIGURNO remek-delo, i tu svaka dalja diskusija postaje bespredmetna i ko to ne vidi - ne znam šta uopšte vidi!

            Naročito je vredno što je tu Hempton Fenčer, opravdano kurčeviti autor prvobitnog scenarija, sa svojim sočnim komentarima o dalekom putu od niskobudžetnog kamernog filma za-u-dve-sobe u ovu akciono-spektakularnu pompeznost koju imamo danas. 
Tu je Sid Mid, glavni dizajner celog tog sveta, sa originalnim crtežima i skicama. Tu su majstori za vizuelne efekte, scenografi, making of efx restlovi, tu su priče, tu su slike, tu su snimci iza scene, tu su isečene scene, tu su nedovršene scene, tu  su nesnimljene scene… Tu su kreativni ljudi, tu su tupave parajlije, tu su, fuck, čak i glumice koje su bile na audiciji ali NISU dobile ulogu u filmu! 

            Svi, svi, svi – I NJIHOVE BABE PRIDE – svi koji su se ikad očešali o ovaj film, direktno ili indirektno, tu su da bace svoja dva centa! Evo ih i filmadžije poput Frenka Darabonta i Giljerma del Tora (čorba nije gotova dok se ne zaprži del Torom!), tu je Ridlijev batica Toni… You name them, they have them!
Svi oni zajedno pomažu da u ta tri sata film bude dinamičan, iscrpan, zabavan, prosvetljujući, i unikatno vredan svakome ko se ikad upitao kako nastaje remek-delo. Odgovor: TEŠKO! Naravno, u ovakvim filmovima uvek postoji i taj veseli momenat Ružno Pače pretvara se u Labuda (ali samo ako ima muda to begin with!).

Od problema, kašnjenja, prekoračenja budžeta… od kreativnih i drugih lutanja… preko imbecilne rulje u publici koja je te 1982. htela da masovno guta Spilberbljuzgu E.T. a ne groundbreaking masterpisove kao što su BLEJD RANER ili Karpenterov STVOR… ali i idiotskih kritičara – Rodžer Ebert uključen! – pa do postepenog građenja kult-statusa prvo kod odabranih a onda i kod sve širih masa kojima je najzad iz debelih guzova doprlo do mozgova kakvu filmčinu imaju pred sobom (na videu, i potom na DVD-u).

Uostalom, moja priča je nepotrebna za ovaj film, jer on je po principu KO ZNA – ZNAĆE, KO NE ZNA, NEZNAĆE! Samo za sledbenike Kulta BLEJD RANERA, ovo je vrhunska poslastica koja zaslužuje da se gleda više puta, baš kao i sam film.
Koliko metara je dugačka maketa za LA budućnosti?
Otkud JOVAN u neonu LA-ja?

Šta je pisalo na majicama koje je ekipa nosila u znak protesta zbog Ridlijevih opaski o Amerima?
Kako je (dražesno! dirljivo!) reagovao Filip K. Dik kada su mu pustili 20-ak minuta kadrova sa efektima i maketama grada?


Šta je pisao imbecil Rodžer Ebert u vreme premijere filma?

Da li je Šon Jang znala da glumi?
Zašto je otpala duža scena sexa sa njom?
Zašto je u sceni upucavanja u leđa Džoane Kasidi kaskaderka čija kosa nema blage veze sa  glumicom koju dublira?
Šta je bilo sa famoznom Dekardovom naracijom? U kojoj fazi filma je ubačena/izbačena?

Da li je Dekard android?
Da li je Rutger potpuno, delimično ili nimalo improvizovao čuveni genijalni predsmrtni monolog - attack ships on fire off the shoulder of Orion etc - na kraju? 




3 коментара:

  1. "Ovo je jedan od najboljih, ako ne i NAJbolji dokumentarac koji sam ikada video posvećen nekom zasebnom filmu"

    Bolji od Burden of Dreams i Hearts of Darkness? Uf... Ajde da skinem, nije mi na prvi pogled toliko obećavalo.

    ОдговориИзбриши
  2. Interesantno, Leonard Maltin je rekao potpuno isto što i Ebert :-)

    ОдговориИзбриши
  3. maltin i ebert, to su kretena dva, istina maltin neopisivo veći; ebert ponekad još i ume da ubode poneku opservaciju, dok je maltin gori i od vlajčića.

    ОдговориИзбриши