izabrana dela

izabrana dela

петак, 26. август 2011.

DON'T BE AFRAID OF THE DARK (2011) – Prvi rivju!

             Kao što znate, pre neki dan smo u saradnji sa distributerom MCF organizovali nagradnu igru i ovde na blogu podelili pet puta po dve karte za premijeru filma NE BOJ SE MRAKA koji trenutno igra u Koloseju.   
            Naravno, to ne znači da smo na bilo koji način napustili TELL IT LIKE IT IS etitjud ovog bloga, a dokaz toga je i prvi rivju koji je ekskluzivno za CULT OF GHOUL napisao Ognjen Simić (a.k.a. THE THING) koji je bio među deset nagrađenih kultista.
            Ja ću se oglasiti sa svojim sudom prvom prilikom kad uspem da pogledam ovo hororče. A sada...

Rivju by Ognjen Simić

Sinoć smo imali priliku da u Koloseju gledamo film Ne plaši se mraka, rimejk istoimenog TV klasika iz 1973. Kao što je već rečeno na ovom blogu, premijera u Americi je tek danas. U pitanju je high-profile rimejk sa poznatim glumcima, velikim budžetom i, što je najvažnije, rađen pod pokroviteljstvom Giljerma Del Tora, jednog od najznimljivijih režisera koji danas snimaju horor i fantastiku. Film je režirao Troj Nixi –  strip autor čiji se vizuelni senzibilitet sasvim dobro slaže sa Del Torovom poetikom.
            Ipak, moram reći da mi se film nije naročito dopao.   

            Autori su očigledno veliki fanovi originala jer je radnja mahom ista, samo što ovaj put stvorenjca iz mraka progone devojčicu a ne odraslu ženu, što je sasvim ok izmena. Mislim, kada je već reč o strahovima od mraka i starih podruma i od toga šta se to šunja ispod kreveta, nekako je prirodnije da priču pratimo iz perspektive deteta jer lakše saosećamo sa njenim strahovima i nevoljama.
Po mom mišljenju, premalo je promenjeno. Stari film nije nesimpatičan, i mnogima je ostao u uspomeni kao jedan od strašnijih koje su u detinjstvu gledali, ali je ipak poprilično naivan i pati od velikog broja klišea koji su svi odreda zadržani. Znači, opet imamo porodicu koja se doseljava u staru i veliku kuću sa zamandaljenim podrumom, ćaleta koji zanemaruje familiju zbog posla, čiču koji zna da se nešto krije u zazidanom kaminu i upozorava nove stanare, važnu večeru koja pođe po zlu… i još gomila sitnijih detalja. Čak ni to samo po sebi nije problem, mada je déjà vu. Stvar je u tome što je to urađeno nezanimljivo i nenadahnuto.

Najveći problem je što je film podjednako naivan kao i  TV original iz '73 godine. Strah od mraka uopšte nije dočaran, odnosno sve još i funkcioniše u početku kad ne vidimo šta se to muva i šapuće po kući, ali jednostavno podbacuje kada se jednom čudovištanca pojave.
Njihov dizajn je, naravno, mnogo bolji nego u originalu, ali i dalje je to neki generički, golumoliki izgled, očigledno CGI, sa svim vizuelnim klišeima koji prate slične kreature  u  poslednje vreme (scene kada njih sto istovremeno skakuće u jednom  kadru, onda krupan plan CGI njuške koja vrišti u kameru i slično). Jedini momenti kada izgledaju iole stvarno i opipljivo je kada neki od njih budu zgnječeni u kašu.  

Ovde su, što je i za očekivati od Giljerma, povezani sa mitologijom vila, kućnih duhova i sl. I ima taj detalj - da se bukvalno hrane dečjim zubima, koji nije loš, kao morbidna varijacija na tooth fairy, ali i nije nešto upotrebljen izuzev u jednoj kul sceni na početku.  
Iako je Giljermo i producent i scenarista, nema ovde nekog  vidnijeg njegovog  pečata izuzev tog tematskog - gde je glavni junak dete koje se usred izvesnih neprijatnih okolnosti u kojima se zadesilo susreće sa nekim fantastičnim svetovima i likovima. Ali ovde one maštovitosti i smisla za neobičan detalj koje krase, recimo Panov Lavirint ili Đavolovu kičmu, jednostavno nema. Znači, ne treba očekivati zanimljive likove poput one upravnice sirotišta sa veštačkom nogom ili njenog ljubavnika koji drži ljudske fetuse u teglama, a da ne govorimo o nekim antologijskim horor scenama poput one sa Bledim Čovekom (Pale Man) iz Lavirinta

Ipak, i pored svih navedenih mana, film nije sasvim loš. Ipak je uloženo tu dovoljno love da sve bude ok režirano, da gluma bude na nivou a seting tj. kuća i njeno dvorište vrlo su ugodni oku. Ima i nekoliko dobrih, štrecavih trenutaka i sve teče dovoljno glatko da se lepo može odgledati i da ne bude dosadno. Bioskopska sala je bila puna i rekao bih da su gledaoci, mahom mlađi tinejdžeri, ok primili film.

2 коментара:

Miloš је рекао...

I ja spadam u one koji su preko Ghoula dobili kartu.:) Što se mene tiče film je osrednji, sama priča sa čudovišnim stvorenjcima možda bi mi se dopala u tinejdžerskom periodu ali ovako ne. Ne mogu da kažem da je režija loša, ali priča mi nije nimalo inspirativna niti izaziva moju potrebu za misterioznim i strašnim. Po mom mišljenju najveć plus ovog filma je ona mala glumica koja igra svoju ulogu fantastično.

Dejan Ognjanovic је рекао...

a evo šta je o filmu napisao MARKO PIŠEV, mlada horor nada: "Film nije bio los, klasicna giljermovska bajkovita poludecja psihodelijica, sa iznenadjujucim referencama na Artura Makena, i - rekao bih, vise onako, prikriveno, simbolicki - Aldzernona Blekvuda. U svakom slucaju, jedna lepa, fino odglumljena i rezirana (takodje, vrlo dobro napisana) razbibriga od sat i po vremena."