izabrana dela

izabrana dela

недеља, 06. мај 2012.

1001 FILM KOJI MORATE VIDETI PRE SMRTI (9)

 Posle duže pauze, kucnuo je čas da nastavim sa pregledom MUST-SEE filmova koje je odabrao Steva Krojač (Steve Schneider) – naravno, sve to praćeno je nezaobilaznim Gulovim trade-mark komentarima.
Takva su vremena došla da smo, eto, stigli do zašećerenih, zašarenjenih, spilburgerizovanih, reganizovanih, imbecilizovanih, infantilizovanih, retardiranih 1980-ih. Srećom, i u njima se zalomio poneki dobar film, ali kompletan etitjud prema filmmejkingu je postao drugačiji, a ovi što su žarili i palili u '70-im, postali su skrajnuti u '80-im (tokom kojih su, ako im je uopšte bilo dato da rade, uz mnogo muke, isporučivali slabije stvari negoli u žestokim 1970-im) .
Ranije nastavke ovog neopravdano zapuštenog u dugo neapdejtovanog razlistavanja možete videti ako kliknete na kategoriju 1001 FILM


Raiders of the Lost Ark (1981)
= 4-
Simpatično-šarmantna avantura za decu i infantilne u kojoj se dosledno preslikavaju rasizam, eskapizam i druge tekovine uzora (serijali i B-muviz) s početka veka.

The Boat (1981) aka Das Boot
= 4+
            Unikatno košmaran, zastrašujuće klaustrofobičan, perfektno režiran film koji vas doslovno stavlja u gomilu nacista u podmornici – i toliko je dobro napravljen da čak uspeva da vas natera da saosećate s njima i brinete za njih! E, to se zove magija filma!

Gallipoli (1981)
= 3+
            Ovo nisam gledo bar četvrt veka i ne smem da potpišem ništa decidirano: voleo sam ga in my younger and more vulnerable years, ali zaista ne znam da li bi me ova dramica iz I svetskog rata sada pogodila kao onda. Svakako sadrži upečatljivu upotrebu "Adađa" T. Albinonija (u međuvremenu nesnosno ofucana tema koju je, posle Vira, svaka šuša i njena baba pride našla za shodno da metne u svoj film kad god treba da se postigne melanholična elegičnost).

Chariots of Fire (1981)
            Nikad gledo niti imam nameru. Apsolutno se gnušam tih Merčant-Ajvori filmova iz epohe namenjenih glorifikovanju Engleske i dobijanju Oskara. Plus, maratonci me zanimaju samo kad ih Šijan režira.

Body Heat (1981)
= 3
            Prikladno naslovu, ovo mora da je najznojaviji film koji pamtim da sam gledao. Opresivna atmosfera, tipični noar sasve fatalnom ženom i njenom beslovesnom muškom žrtvom...

Reds (1981)
            Komunjare? Nikad!

An American Werewolf in London (1981)
= 4
            Vrhunski spoj horora i humora – koktel koji je sa ovom dozom savršenstva u celoj istoriji filma bio smućkan jedva desetak puta. Odlični glumci, antologijski efekti maske, vrhunska zabava + retko mračna, surova i maletne nihilistička "komedija": the joke is on YOU, a naravoučenije – od usuda nema beganja.

Three Brothers (1981)
            Tri žabara se suočavaju sa majčinom smrću. Ko će sad da kuva špagete? Ne zanima me.

Man of Iron (1981)
            Hm. Prvo bi trebalo da se nateram da pogledam Čoveka od mermera. Nešto mi govori da ni ovaj ni onaj nisu superheroji nego nekakvi poljski fizikalci... And I'm not getting any younger!

Too Early, Too Late (1981)
            Marks? Revolucija? Francuzi? Nemojte, ljudi, još sam mlaaad za to!

Fast Times at Ridgemont High (1981)
            Tinejdžerske filmove nisam gledo ni kad sam bio tinejdžer, pa neću vala ni sad.

E.T. The Extra-Terestrial (1982)
= 4-
            Ovo mi je bio omiljeni film jedno kraće vreme (gledo ga u bioskopu sa 9 godina!), dok se nisam kao tinejdžer potpuno prelomio ka hororu. Odlična bajčica i besramno manipulantsko eksploatisanje dečjih strahova i NADA i sanjarenja... Kvintesencijalni Spilburger, sasve melodramom, patetikom, blagim hororom, čežnjom za surogatom oca, eskapizmom itd.

The Thing (1982)
= 5
            Šta reći? Jedan od 5 najboljih horora ikada snimljenih. Ko ne voli STVORA, nema šta da traži na ovom blogu.
           
Poltergeist (1982)
= 3
            Pošto je u BLISKIM SUSRETIMA sveo žanr SF-a na izgovor za detinjasti spektakl spec. efekata, bez ikakve smislene priče, Spilburger to isto ovde čini sa hororom, i papet-masteruje Hupera u proizvodnju ultimativnog vašarskog kvazi-filma, u kome umesto zapleta i smisla imamo nabacan niz spektakl-scena i New Age koještarija pop neoreligioznosti. Pošto nije uspeo da proizvede ništa nalik zabavi u svom kretenskom FUNHOUSE, Huper ovde uči od THE MAJSTORA kako se film svodi na vašarsku atrakciju, sasve rolerkosterom, sobom s ogledalima, "kućom duhova" i ostalim glupostima. Istina, sve ovo je mnogo dinamičnije i zabavnije od uvredljivo moronskih NISKIH SUSRETA, ali isto tako mora se zapaziti da, otkako ga je na ovom filmu bodysnatchovao Spilburger, Huper više nikada nije bio isti. Čak i kada je tome prišao najbliže (u TEXAS CHAINSAW MASSACRE 2) – vidljiv je nedvosmislen uticaj vašarističkog rolerkosterizma (TM) i svođenja na zajebanciju.
            PS: Za jedan film tog kalibra i budžeta, specijalni efekti –kako vizuelni, tako i efekti maske i kreatura- neverovatno su loše ostarili...

Blade Runner (1982)
= 5
            Jedan od 10 najboljih filmova svih vremena. Zašto? Piše OVDE. A pomalo i OVDE.

The Evil Dead (1982)
= 3+
            Odličan splatterfest u kome opipljivi entuzijazam demonstrira formulu E=MC2. Detaljnije o filmu pisao sam OVDE, a o knjizi o njemu – OVDE.

Tootsie (1982)
= 3-
            Previše davno sam gledo ovu komedijicu, ali sumnjam da bih tome danas dao nešto više od jedne mlake trojke, at best.

Yol (1982)
            Da li ste nekada bili u turskom zatvoru? Da li je bolje to, ili gledati ovaj film? Zaista me zanima. Ako je neko gledo, nek prizna u komentarima.

Diner (1982)
A group of college-age buddies struggle with their imminent passage into adulthood in 1959 Baltimore.
            Toliko me ZABOLE za odrastanje u Baltimoru krajem '50-ih da nemam reči.

Fitzcaraldo (1982)
= 3
            Ovo mi je najmanje drag od svih "kanonskih" Hercogovih filmova. Film o njegovom pravljenjuThe Burden of Dreams – znatno je bolji. U redu je sve to, i prenapadna metafora prebacivanja broda preko brda i sve to, ali 1) nezanimljivo je gledati Kinskog u ulozi benevolentnog (!) lika i 2) taj lik je em kreten, em od dosadne sorte (on bi hteo operu u džungli; pih...).

Gandhi (1982)
            Evo još Oscar-foddera koji sam uredno preskočio i ne pada mi na um da se time bavim.

The Night of the Shooting Stars (1982)
            Braća Pavijani? Zašto bih to gledo? Ne, zaista, jel ima neki razlog koji mi izmiče?

A Question of Silence (1982)
            Ženski film o tri žene, u režiji neke nikad-čuo žene. Neka, hvala.

Fanny and Alexander (1982)
            Dugo sam ovo odlagao, pre svega zbog nehumanog trajanja od preko 3 sata (ili beše 4?), ali nedavno me ubediše da mu moram dati šansu: čak sam ga i skinuo i pohranio na hard, pa ću u neko dogledno vreme pokušati da ga odgledam, ili bar slavno propasti u pokušaju.

A Christmas Story (1983)
            Lost me at Hello! Postoje žanrovi koje ne gledam UOPŠTE: sportski film, mjuzikl, Merčant-Ajvori film, oskarovski film, tinejdžerski film, glupi film... a među svima njima naročito su mi gnusni božićni filmovi (mislim na prigodne, feelgood detinjaste dramedije; mogu da tolerišem božićne akcijaše kao DIE HARD ili božićne horore kao A L'INTERIEUR).

El Norte (1983)
            Ilegalni imigranti. Zabole me...

Videodrome (1983)
= 4-
            Genijalna prva polovina i razočaravajuće downhill, inventing as we go along, with less & less sense druga polovina, ali sve zajedno ovo je ipak revolucionaran, mega-uticajan, kvintesencijalni moderni film čiji se pipci osećaju čak i u mom romanu NAŽIVO...

Star Wars: Episode VI - Return of the Jedi (1983)
= 3-
            Pih. Ostavljen sam hladnim, sa mestimičnim kratkim deonicama mlakosti. Jebe mi se za Lukasove svemirske medvediće, princeze, zle imperatore i svetleće zrake.

* The Big Chill (1983)
            Eh, da. Ovo bi valjalo da pogledam, nekad.

* Sunless (1983) aka Sans soleil
            Ovo slovi za klasiku, čak mislim da ga imam na nekoj kompilaciji, jednom ću ga pogledati.

* The Last Battle (1983)
            Ovog debi-Besona sam gledao u možda neadekvatnom društvu i raspoloženju – kažem, možda, jer mi se nimalo nije dopao i smorio me neviđeno, a pošto svi ostali otkidaju na nj, daću mu još jednu šansu, nekad.

* Money (1983)
A forged 500-franc note is cynically passed from person to person and shop to shop, until it falls into the hands of a genuine innocent who doesn't see it for what it is - which will have devastating consequences on his life, causing him to turn to crime and murder...
Hm, ne zvuči nezanimljivo – ali ipak je to Breson a ne Beson, pa zato, oprezno...

** Utu (1983)
            In New Zealand in the 1860s the native Maori people fought the British colonials to keep the land guaranteed to them by treaty.
            Oho, ovo bi moglo biti dobro. Jedno akciono-dramsko denunciranje pošasti engleskog genocidnog ZLA. Samo, zajebano je naći ga na netu. Ako neko iskopa torent ili linkove, neka javi u komentaru.

Terms of Endearment (1983)
            Apsolutno nema šanse da bih se ikada podvrgao ovome!

The Fourth Man (1983)
= 4
            Neodoljivo vickasti vintage Verhoven u možda svom najzabavnijem od holandskih filmova: apokalipsa, košmari, mizoginija, seks, horor, Deva Marija, nadrealizam, katolicizam, nabadanje face na šipke... sve što vole mladi!

The King of Comedy (1983)
= 3-
            Unikatno opresivan i mračan film sa skoro negledljivim čemerom. Gledo sam ga jednom, i to mi je za ovaj život dovoljno. I previše.

The Right Stuff (1983)
= 3
            Ju-hu! Američki duh probija nove granice – od Divljeg Zapada do Sime Kosmosa iz dalekog svemira... Nije to negledljivo: zapravo, vešto je napravljeno, kakav i treba da bude komad manipulativne propagande. Može čak donekle i da prija, ako imate dovoljno tvrd stomak i/ili praznu glavu da podnesete svu tu implicitnu ideološku promociju Amerike i "Amerikane". Eksploatacija toga da svi dečaci maštaju da budu piloti/kosmonauti (OK, ja sam taj "san", naravno, uredno zaobišao) kako bi im se uvalila velika metalna NASA raket-kurčina uz obilate doze patriotsko-melodramskog lubrikanta.

Koyaanisqatsi (1983)
            Simpatično šarenilo za pozere koje sam uvek gledao na parče, nikad ucelo, a ionako ga mešam sa ostalim Blablatruchsqatsi parčićima ovog serijala.

Once Upon a Time in America (1983)
= 2
            Najslabiji film reditelja koga inače obožavam, i volim mu praktično sve ostale. Nedavno sam se naterao da ga skinem i još jednom pokušam da odgledam tog kolosa, ali... ni ovog puta nisam uspeo da se zainteresujem ni za likove ni za dešavanja ni za iritantni način na koji su njihove savršeno univolving storije ovde prezentovane, tako da sam ga definitivno izbrisao sa harda nakon sat vremena protraćenog u pokušajim da se nateram da me bude briga za bilo šta na ekranu (sem minuciozno rekonstruisanih detalja perioda, koji ionako organski mrzim – možda zbog reziduuma iz moje prethodne inkarnacije, kad sam pod imenom 'Lavkraft' živeo i zlopatio se u Njujorku 1920-ih!).

* Scarface (1983)
= 3?
            Ovo bih baš i mogao da još jednom repriziram pre nego što potpišem da je možda malko precenjen... Mislim, nesporno je to da je odlično napisan i režiran i glumljen, da ima bezbroj memorabilnih scena i replika – samo, još uvek imam dvojbe oko poente svega toga, a idolatrija koju prema Toniju Montani gaji pretežno vrsta ljudi koje teško da bih uopšte nazvao ljudima svakako ne pomaže u mom lajkovanju ovog filma.

The Ballad of Narayama (1983)
            Ova definitivno precenjena japanska dramica uopšte me nije kupila u svom starijem izdanju, iz 1958. godine – vidi moj rivju OVDE. Zbog toga ne nameravam da gledam ni noviju verziju. Potrebne su zaista prevelike doze gerontofilije i/ili senilnosti u mozgu pa da otkidate na nešto ovakvo.

--- Nastaviće se, uskoro ---

10 коментара:

coa је рекао...

ja mislim da je The King of Comedy ipak za nesto vecu ocenu,a kako ti se svidio jos jedan od M.S - Bringing Out the Dead,koju bi ocjenu njemu dao ?

Dejan Ognjanovic је рекао...

Bringing Out the Dead mi je jedna kilava, uninvolving trojka.

matoji је рекао...

Eh, juče sam bio raspoložen za neki film sa klaustrofobičnom atmosferom, ali se ne setih Das Boot-a, kojeg se već neko vreme pripremam da gledam. Umesto toga odgledao sam LEBANON, koji sam izabrao s obzirom da se kompletna radnja odvija unutar izraelskog tenka. -Gde ćeš goru klaustrofobičnu situaciju od ukonzervirane četvoročlane posade sa, još pride, filmskom ekipom-mislio sam. Ali vraga, pored standardnih ratnih strahota, ne osetih ni k od ove fobije.
Nadam se da će me bar Podmornica zadovoljiti i da ću izdržati 3 sata filma, koja su bila veliki zalogaj kada je u pitanju Fani i Aleksandar.

Dejan Ognjanovic је рекао...

veruj mi, DAS BOOT je izvanredan film, epski, moćan, jebokevački, tri sata mu sasvim lepo stoji i ne oseti se, to je prva liga, ne žali vremena nego gledaj!

plamen_bor је рекао...

http://isohunt.com/torrents/?ihq=Utu+%281983%29
snimak je relatvno los, mada u nedostatku neceg boljeg...

matoji је рекао...

Odgledao Das Boot u cugu, pa još i nastavio sa K-19-The Widowmaker (glupog li naslova?!). Ovaj Kaćin film je u početku obećavao, ali je kasnije počela pažnja da mi popušta, da bi na kraju skliznućem u patetiku The Widowmaker pokvario ionako ne baš dobar utisak.

Pretpostavljam da se na top 1001 film listi nalaze i Lov na Crveni Oktobar i The Abyss. Osim njih, da li postoji još neki podmorničarski film koji zavređuje Gulov pečat kvaliteta?

Dejan Ognjanovic је рекао...

nijedan od ta 2 filma nije na šnajderovoj listi, niti bi bio na mojoj. a katarina je državna rediteljka koaj je svoj opus posvetila apologiji američke politike zločina, i na pamet mi ne pada da gledam njenog udovicotvorca. ako si baš frik za podmornice, imaš onaj hororčić BELOW, kojim ja nisam bio impresioniran (2+), ali neki žanrovci su prema njemu bili blagonakloni.

Krajišnik је рекао...

E izvini što smaram, ali da te pitam jesi li negde pisao rivju ili komentar filma Possession iz 1981.
Ja ga pogledao pre par dana i učinio mi se u tvom fazonu.

Dejan Ognjanovic је рекао...

naravno da jeste u mom fazonu, zato sam ga i gledao još pre 15-ak godina, još pre interneta a kamoli pre ovog bloga, a od tada nije bilo povoda da se o njemu izjašnjavam, pa eto, zasad nema na blogu pisanja o njemu.

Dejan Ognjanovic је рекао...

dođavola, prošla je skoro CELA GODINA od poslednjeg nastavka! moraću to USKORO da ispravim!