Grossmann festival: Retrospektiva i perspektiva

             Nedavno sam dao intervju slovenačkoj istraživačici natprirodnih pojava po imenu Ines Kočar. Ona se sprema da svoju diplomu iz Event managementa stekne upravo radom na temu Grossmann festivala. U ovom razgovoru sažimam svoje utiske o njemu i njegovom značaju za Sloveniju, za čitavu regiju, za pratioce, proučavaoce, ljubitelje i stvaraoce iz fanta-horror žanrova. Evo ga.

- Šta je ono, što radi Grossmannov festival specialnim u odnosu na druge slične festivale u regionu i šire? 

Kao prvo, u regionu nema sličnih festivala: jedino je tu Fantastic Zagreb, započet prošle godine, ali on tek počinje da se profiliše i razvija, dok je Grossmann za svojih osam godina već stekao svoj imidž, prepoznatljivost, stil.

Kao drugo, spoj filma i vina je svakako unikatan i u svetskim razmerama, i predstavlja odličan recept.

Kao treće, unikatan je i po bogatstvu svog programa, koji je posvećen ne samo dugometražnim igranim filmovima nego i kratkim i dokumentarnim i muzičkim filmovima, a ističe se i po kvalitetnom pratećem programu: predavanja, promocije, Q&A s gostima, izložbe, performansi, koncerti, takmičenja... Ni mnogo veći festivali sličnog tipa u svetu nemaju ovakvo bogatstvo programa.

- Kako bi usporedili Grossmanna sa nekim drugim festivalima, pogotovo u organizacijskom smislu? 

            U pogledu organizacije bi se moglo mnogo toga popraviti, pre svega uključivanjem još ljudi u tim. Ponekad se oseti da ovaj sve ambiciozniji festival radi veoma uska grupica ljudi (od kojih neki rade kao crnci); njihov je entuzijazam nesporan, kao i sposobnost, ali ipak i oni su samo ljudi, i premalo ih je za toliki posao.

-  Mislite, da je blizina nekih drugih festivala, na primer zagrebačkog festivala fantastičkog filma, opasna za obstoj Grossmanna? Na kraju krajeva Zagreb je ipak veliko mesto, sa više dešavanja, boljom ponudom, verovatno i večim budgetom?

            Za sada ne vidim takvu opasnost, a sve i ako se zagrebački festival razvije onoliko koliko zaslužuje i koliko to njegovi organizatori (i publika) žele – mislim da iz toga može da se izrodi samo zdrava konkurencija, a iz nje dolazi samo još veći kvalitet.

            Pored toga, Grossmann je, kao što rekoh gore, veoma originalno koncipiran festival, sa čitavim nizom različitih ponuda i programa, po mnogo čemu je unikatan, i zbog toga ne verujem da ga mogu ugroziti bilo kakvi drugi festivali u regiji.

- Kako vi gledate na razvoj festivala od njegovih početka do danas?

            Vidljiv je napredak u mnogo čemu. Pre svega, od festivala koji je pretežno bio posvećen trashu i niskobudžetnim filmovima on je brzo počeo da dovodi i značajna, velika imena svetskog filma (Roger Corman, Christopher Lee...) kao i da uključuje značajne stvaraoce iz regiona (Kristijan Milić, Krsto Papić, Slobodan Šijan, Goran Marković, Dinko Tucaković...) kao i relevantne kritičare (Velimir Grgić, Aleksandar Radivojević, Dejan Ognjanović...) i druge poslenike (Nenad Bekvalac, Jovan Ristić, Miroslav Lakobrija...) koji su svi postali mnogo više od pukih gostiju: svojim kreativnim doprinosom svi pomenuti i mnogi drugi postali su nezvanični delovi tima i dali svoj pečat festivalu i njegovim sve većim ambicijama.

- Šta je na festivalu dobroga, šta ne valja, šta bi moglo biti bolje i koje su opasnosti za festival?

            Kvalitete sam već nabrojao u gornjim odgovorima. Od opasnosti, najveću vidim u tome da država Slovenija u budućnosti možda ne prepozna dovoljno značaj ovog festivala, i ne pruži mu dovoljnu finansijsku i logističku podršku da nastavi da se razvija i dovodi još atraktivnije goste i filmove. Nadam se, međutim, da ekonomska kriza neće ostaviti veći trag na ovaj festival, jer bilo bi velika šteta, ne samo za Sloveniju nego za čitav region, da se nešto ovako unikatno i za Sloveniju afirmativno ne podrži na sve načine. Pozitivna slika koju o Sloveniji stiču brojni gosti festivala značajna je za kulturu, ali i za turizam, pa i za biznis, jer nema razloga da se filmmejkeri posle gostovanja na Grossmannu tu ne vrate samo kao turisti nego i kao ljudi koji će baš tu snimati svoje naredne filmove.

            Imam utisak da Ljubljana još uvek nije adekvatno prepoznala sve potencijale i kvalitete ovog festivala – i pod time mislim i na političke strukture, ali i na filmske radnike u glavnom gradu.

- Zašto se vi vračate na festival svake godine?

            Zbog svega gore nabrojanog + zato što volim vrstu filmova koji se tu prikazuju, vrstu vina koje se tu pije, zbog prilike da susretnem neke od živih legendi horor filma i da se sa njima družim zajedno sa kolegama iz regije.