izabrana dela

izabrana dela

четвртак, 20. септембар 2012.

THALE: Žena s repom (2012)


**(*)
2+ 
            Norveški film o ženi s repom! Ju-huu!
            Ali, kako to obično biva, poster je lagao. Ne, ne brinite, film zaista jeste norveški. Štaviše, u njemu ima i neka (povremeno gola) žena. Ta žena je, čak, nekada davno imala rep. Ali, trećina filma prođe dok ne vidimo ženu, i još trećina dok joj ne vidimo rep (avaj, odsečen!), što znači da nema ništa od rep-akcije, rep-sexa i drugog repovanja. Fotka ispod je iz flešbeka u trajanju od 2 sekunde u samom filmu:
            Film solidno počinje, sa intrigom i misterijom. Čujemo snimak sa kasete u kome se neki čiča obraća nekoj ženi, onda ona urliče, a on nastavlja normalnim glasom. Onda vidimo dvojicu CSI čistača na delu: posao im je da u kantice sakupe posmrtne otpatke zaostale iza (kako ćemo kasnije shvatiti) istog tog čiče sa kasete. Od njega je ostalo prilično malo, jedva jedna polutka, ovde-onde, što nam se lukavo sugeriše detaljima i brzim krupnim planovima, ali bez fulčijevskog insistiranja i detaljnog razgledanja poprišta krvoprolića letnji dan do podne. Umesto toga, gledamo jednog od ove dvojice, mekušca po imenu Elvis, kako povraća. Onaj drugi (Leo) ladan je ko ladan špricer na ivici smrzavanja: booooli njega za sve, masakr ili nemasakr.
            Onda se to razvuče mnogo duže nego što je pametno, sa dugim kadrovima njihove dead-pan interakcije, sa pauzama… između… pitanja… i… odgovora... Sa dugim kadrovima njihovog čekanja ostatka ekipe… Sa puno tišine, ili prazne priče… Najzad, kad prođe trećina filma skoro ni u čemu (tj. u onome što bi se normalnom, ekonomičnom naracijom moglo smestiti u 5-6 minuta), u podrumu pronađu grdnu neku skalameriju, uključujući kadu punu mlečno bele tečnosti. 
Iz nje iskoči skroz gola žena (bez repa – kasnije joj vidimo ožiljak na trtičnoj kosti). Ovaj preokret, međutim, ne dovede do ubrzavanja stvari! Ne, jer ova fantazi-drama-misterija sa elementima horora od jedva 70-ak minuta nastavi da raaa…zglaaa…baaaa kao da će trajati ko prosečan uradak Takašija Miikea (dakle, bar duplo duže), a onda sve zbrza i smandrlja na kraju koji je mlitav kao… odsečen rep.
            Pošto je žena mutava, umesto razgovora sa ovima ("Ko si? Šta si? Šta radiš uronjena u kadu bele vode? Ko raskomada čiču na spratu?" i sl.) ona fragmente prošlosti dodirom flešbekuje direktno u um jednog od njih (Elvisa), a druge fragmente saznajemo iz parčića napabirčenih sa tih audio-kaseta. Lenjog li scenarija! Long story short: repata žena je micko biće endemične, nordijske sorte po imenu "huldra": hm, s tim imenom zabavnije bi bilo videti spoj Hulka i našeg Gidre, ali najpametnije što su Norvežani uspeli da smeste iza tog imena jeste nešto između vile i trolkinje. 
Ova naša Thale je još i dobra: njena braća i sestre zapravo su trololike kreature od primitivno izvedenih kompjuterskih piksela, a kako se desilo da je ona, jedina, ispala od krvi i mesa, i da mnogo više nalikuje čoveku (ili barem: ženi) od ovih Golumovih žgoljavih sestrica – to ostaje kao jedna od većih misterija evolucije. 
 
            Zapravo, previše je ovde misterije ne samo na početku, nego i na kraju balade. Zašto je ova trolkinja drugačija od svog nakaznog soja? Jel tu bio henki-penki sa ljudskom rasom? Ove huldre izgleda da su soj sastavljen samo od ženki: ne znam kako se, onda, tačno razmnožavaju, ali ako im je za to potrebna pomoć čovekolikih mužjaka, pitam se koji je taj nesrećnik kome će da se digne na ove kreature? (Možda neki od Google-krembila? To bi objasnilo i njihovu progresivnu ružnoću.)
            Zatim – pitanjima nikad kraja: zašto ju je čiča uzeo pod svoje i šta je tačno nameravao s njome? Da je zaštiti? Pripitomi? Ako je tako, zašto joj je onda sekao rep? Ne znamo! Zašto ga je ona raskomadala? Svakako nije zbog tog repa, jer između tog reckanja i masakra prošle su mnoge godine… Popunite praznine sami, gde vam je mašta!?
            Ovo je mogla da bude zabavna crna komedija – ali to se napušta već posle prve trećine. Ovo je mogao da bude zabavan horor sa dosad neviđenim stvorovima – ali od toga nešto malo (premalo, prebrzo!) ima samo pred kraj. Ovo je mogla da bude pametnija rođaka ŽENE (THE WOMAN), kako nam središnji deo filma sugeriše – ali taj aspekt jedva je skiciran, i s tim ništa nije napravljeno.  
Naime, šta imamo ovde? Još jednu divlju ŽENU iz formule žena = priroda & divljina, nasuprot muškarac = kultura & civilizacija. Ženina navodna bliskost sa animalnim ovde je vizuelno još transparentnija s tim (kastriranim) repom. MUŠKARAC, prema ovom ofucanom storilajnu, šta će-kud će, nego mora ŽENU da pripitomi, da je zatvori u KUĆU, tj. u PODRUM, da je praktično ZAROBI, odseče od njenih instikata, da je OSAKATI, i tako osakaćenu uvede u (falocentrično, od Boginje-Majke odsečeno) ne-prirodno DRUŠTVO. 
Naravno, kao što nam je i THE WOMAN lepo objasnila, možeš izvući ženu iz divljine, ali ne i divljinu iz žene, pa prema tome, dabogme: samo je pitanje trenutka kad će taj ponor iracionalne krvožednosti da razjapi svoje ralje i krene da guta MUŠKARCE (koji se pred njom, razgoropađenom, čak i teško naoružani, automatski pretvaraju u pičkice, to je sine qua non ovih feministoidnih – a zapravo polu-mizoginih- scenarija)! I tu opet imamo splatter kao jedini pojmljivi oblik diskusije između MUŠKIH i ŽENSKIH, gde su muški, je li, obavezno na primajućem kraju, a ŽEN(k)A se u obaveznom hepiendu vraća šumi, divljini, prirodi, Magni Mater i bla bla blaaaa, pošto se prethodno pokazala i kao ISCELITELJKA muškarca koji je, po ne-prirodi stvari, BOLESTAN.
Ima, dakle, ovde nekih zanimljivih ideja – u zametku. Ali užasno je teško THALE posmatrati kao gotov, zaokružen film. Ovo je pre SKICA za film, odnosno nekoliko nabacanih fazona koji su silom rastegnuti do ivice dugometražnog. U redu, razumem, nije lako snimiti ne znam kakav film za samo 10.000 $ (da, toliki je budžet ovog filma – prethodni, tj. debitantski ovog reditelja koštao je 300 $!). Za te pare ovo izgleda profesionalnije i bolje nego što bi se očekivalo (osim CGI efekata, koji su tačno po principu "Kolko para, tolko muzike"), iako pomalo smara fakat da je ceo film snimljen u nečijem podrumu a nije baš tako živahan i zabavan kao THE EVIL DEAD
Ali postoje i neke stvari koje ne koštaju ništa. Na primer, scenario. Ovde ne postoji scenario. Tačnije, ne postoji ZAPLET, nikakva drama, ne postoji konflikt, ne postoji zanimljiva i smislena interakcija između likova – jer, kad dođu specijalci, ovu dvojicu čistača vežu i bace im džakove preko glave, i naši "glavni junaci" celu poslednju trećinu provedu VEZANI ZA JEBENE STOLICE! A taman se učinilo da će nešto da bude od interakcije Elvisa i repate cure… kad ono – prc! Odjavna špica.
THALE je još jedan tužan dokaz tendencije u modernoj fantastici i hororu, da NIKO više i ne pravi filmove sa jasno formiranim, razrađenim, od početka do kraja zaokruženim zapletom, nego se sve svodi na ideje, "visoke" koncepte, gimike, trikove, fore i fazone (uključujući tu naročito FFF kao formu izmišljenu samo zbog toga da se niko ne bi zamlaćivao pitanjima ko šta kako zašto i sl). Ljudi se zadovoljavaju time da prodaju film na osnovu ideje, dosetke, naslova i postera – i istina je, ko će odoleti kad vidi poster za golom repatom ženom?! – ali kad jednom sednemo da pogledamo produkt iza tog pakovanja, OPET, po ko zna koji put, dobijamo poludupastu, nedorađenu, nedomišljenu, šućmurastu tvorevinu koja nas, u najboljem, zagolica 2-3 puta, ponekom scenom, ili idejom, pre nego što nas, na kraju, PONOVO, ostavi nezadovoljenim, razočaranim ili tek mlako zabavljenim nečim što je moglo i moralo da bude mnogo više.
Zaista šteta. Voleo bih da neko jednog dana ove repate žene izmuze malo bolje. Do tada, ostaje nam ovaj limp tail od skice za jedan takav film.
           

Нема коментара: