izabrana dela

izabrana dela

понедељак, 14. јануар 2013.

HIDEAWAYS (2012)

**(*)
3-
             Malo je falilo da ovo preskočim, a onda shvatih da se zapravo radi o novom filmu Agnes Merlet, rediteljke čiji je prethodni, DOROTHY MILLS, bio sasvim prijatan, atmosferičan i vizuelno kulturan polu-horor. Ako vam je taj film promakao, bacite pogled na moju kritiku: vredan je pažnje.
            HIDEAWAYS takođe ima određenih elemenata horora, ali manje od DOROTI: u pitanju je svojevrsna filmska bajka, odnosno bizarno romantični film mračne fantastike sa jakim frojdovskim momentima. Stoga je horor tu prisutan u smislu u kome i sam donekle potiče iz bajki, pa time deli i neke motive i situacije iz modernih, bajkama nadahnutih horora, kao što je npr. KERI (ali sa manje strave i krvi, sa većim odmakom od realnog sveta).
            Sve počinje od Primarne scene: klinac vidi snošaj svojih roditelja, i od tada svaki put kad se seksualno uzbudi – postane slep na tačno 37 minuta. Njegov sin nasledi još čudniji "dar": kad je uplašen, sva elektrika oko njega prestane da funkcioniše. Ali najgore prolazi njegov sin, Džejms, sa još sumnjivijim "darom" – da u trenucima fizičke ugroženosti oko sebe širi auru smrti: praktično, da oduzima život svemu što se nađe u krugu oko njega.
            Već u prologu, kao dečak, on nehotice ubije 5-6 krava kad ove kidišu na njega, a onda i svog oca koji je krenuo da ga tuče zbog toga. Završi u sirotištu gde, predvidivo, ne treba da prođe dugo pre nego što grupica siledžija pretera u svom iživljavanju nad slabašnim žgoljavkom, i njegova nekontrolisana moć pokulja na njih…Preživi samo njegov dotadašnji prijatelj, ali donekle obogaljen…
            Shvativši da je živa pošast za svakog ko mu priđe, Džejms se osami u jednoj šumi i tu živi kao poludivlji samac u kolibi doslovno okruženoj smrću: tlo je pretvoreno u pepeo, a okolo je crno drveće i kosturi divljači koja je primakla preblizu. To tako traje do njegove 18. godine, tj. dok ne izraste u Harija Tredveja (COCKNEYS VS ZOMBIES) koji prefinjenom mimikom i govorom celog tela unosi dušu u ovaj lik.
            Onda u njegov neživot uđe devojka koju igra Rejčel Hard-Vud (hm, s tim prezimenom mora da su je kidali od zajebancije u školi! Anyway, možda je neko prepozna kao curicu iz nove verzije PETRA PANA). Ona je teško bolesna, a odbegla je iz obližnjeg sanatorijuma pošto je krišom načula da ima još vrlo malo vremena da poživi. 
Da li će ova ljubav da izleči nju i njega – ili će im oboma ubrzati propast? Proverite sami. Reći ću samo da ne očekujete diznijevski hepi-end. Ako je kraj ovog filma uopšte hepi, pre će biti da je feministički hepi.
            HIDEAWAYS je topliji i emotivniji film od DOROTI. Takođe je dinamičniji, uzbudljiviji, sa relativno više akcije i set pisova. Zaplet je originalniji i manje predvidiv. Vizuelna kultura je na istom (visokom) nivou, sa odlično odabranim lokacijama, scenografijom, kostimima, šminkom i nenapadnim specijalnim efektima koji svi doprinose građenju bajkovitog ugođaja.
            Ali – šta sve to znači? Koje je naravoučenije ove bajke? Da su muškarci nosioci uništiteljskih sila, a žene – životodavnih? Da je u ljubavi spas – ali i (moguće) prokletstvo? Da će prijatelj koga ne ubiješ na vreme postati tvoj neprijatelj? Da je bolje živeti sam u šumi nego pustiti da ti se žena meša u život (jer tog časa reci "Zbogom, miru; zbogom, harmonijo i tišino")? Da je bolje rađati ćerke nego sinove?
            Nesumnjiva je feministička agenda u HIDEAWAYS, možda manje eksplicitno sprovedena nego u DOROTI MILS, ali primetna onima sklonim da filmove gledaju sa uključenim mozgom. Izvesni problemi koje imam sa ovim, skicirani u gorenavedenim retoričkim pitanjima, kulminaciju imaju u završetku problematičnom i dramaturški i idejno (ali ne bih da spojlujem: ko razume – shvatiće).  
Da je neko (fon Trir?) snimio film sa obrnutim polnim predznacima (tj. da je devojka ta koja seje smrt, itd.) sad bi se sve orilo od hordi feministkinja i "liberala" protiv njegovog "ženomrzačkog" filma. Međutim, optužbe za "ženski šovinizam" nećete čuti povodom implikacija ovih SKRIVALACA. No, nema veze – ionako se većina neće ni zamarati tim pitanjima, i uživaće u simpatičnim protagonistima, lepim slikama i ženskasto-ljupkom gorko-slatkom mračno-romantičnom zapletu… 

3 коментара:

NGboo је рекао...

Vredi li pored ovog i "Dorothy Mills" odgledati i prva dva filma Merletove?

Dejan Ognjanovic је рекао...

nisam ih gledao i ne zvuče mi baš strašno prioritetno, ali - mogao bih da im dam šansu, nekad.

NGboo је рекао...

"Hideaways" sam doživeo baš onako kako si ga opisao, mada me je kraj, kao i onaj u "Dorothy Mills", ostavio pomalo hladnim. A odgledah i biografsku dramu "Artemisia", koja me je prijatno iznenadila, jer feministički podtekst nije izražen onoliko koliko sam očekivao da će biti. Ono što sam primetio u sva tri filma jeste da se Agnès Merlet odlično snalazi u radu sa glumcima. :)