izabrana dela

izabrana dela

четвртак, 21. март 2013.

THE ACT OF KILLING (2012)


* * * * * 
5

           Ovo je, bez ikakve sumnje, remek-delo prvog reda i definitivno jedan od 10 najboljih dokumentarnih filmova koje sam ikada pogledao.Kad bolje razmislim, mogao bi biti i najbolji ikada, jer mi u ovom trenutku ne pada na um nijedan bolji!
            Indonezija 1965: vojni puč, uz pomoć zapadnih sila (čitaj: Američki zlikovci i njihovi sateliti) svrgava komunističku vladu i zavodi teror protiv svih elemenata za koje se posumnja da bi mogli da naginju ulevo. Na vlast dolazi (America-friendly) vojna diktatura uz srdačnu i izdašnu pomoć najgoreg kriminalnog šljama. Za godinu dana pobijeno oko milion ljudi. 
            Indonezija 2012: Na vlasti je i dalje vojna diktatura uz neprekinutu pomoć najgoreg kriminalnog šljama: gangsteri su obukli uniforme i izdaju se za branioce otadžbine. Mekdonalds vlada a Koka-kola je prava stvar.
            Twist: filmmejkeri dođu u Indoneziju s namerom da naprave film o svemu tome, ali tako što će pustiti nekadašnje egzekutore, koljače, pljačkaše i silovatelje ne samo da pričaju pred kamerama o svojoj slavnoj borbi protiv zlih crvenih, nego će najsočnije detalje i pred kamerama da insceniraju. 
Ti isti koji su pre više od 40 godina klali, mučili i genocidirali, danas sa sedim vlasima ali i još žilavi i s nepomućenom verom da su činili pravu stvar – bez trunke srama ili zazora, razotkrivaju šta su sve radili i kako. Narod, kao i uvek i svuda, tako i prilikom ovih rekonstrukcija ima ulogu statiste i dekora, pozadine i sirove građe, topovskog mesa za scene pljačke, torture, silovanja i paljevine. 
A zlikovci? Oni paradiraju i likuju: "Gospodine reditelju, spremni smo za naš krupni plan!"
            I reditelj ne da ga je ukrupnio nego im je jebo majku! Sve te gadosti su dvesta puta gadnije time što su date iz vizure samih zlikovaca, koji ponosno pričaju i pokazuju kako ubiti što više ljudi sa prolivanjem što manje krvi i druge fore i fazone kakvi samo iz prve (krvave) ruke mogu da dođu.
            Već čujem gunđanje: "Pih, Indonezija – ja i ne znam gde mu je to. Daleko joj lepa kuća. Koga je briga za priču o tome šta je u nekoj dalekoj zemlji bilo pre pola veka? Masakri se dešavaju svuda, svaki dan – što bi me zanimao baš ovaj film, baš o tome šta su ovi radili tamo? Ništa novo pod suncem… Imali smo mi i klanja u komšiluku, pa gde su genijalni dokumentarci o tome?"
            Verujte mi da ne bih davao čistu peticu filmu koji je "samo" verna slika i prilika mračnog perioda istorije tamo neke daleke zemlje. THE ACT OF KILLING je mnogo, mnogo više od toga. Kao i sva remek-dela i čiste petice, on transcendira povod i dostiže univerzalnost kakva se retko nalazi u ovako čistom obliku. Ovo nije film o Indoneziji – ovo je film koji apsolutno hirurški jasno ogoljava i denuncira funkcionisanje praktično svake vlasti, razotkriva mehanizme moći, načine funkcionisanja elementarnih pokretača i sila u društvu i međunarodnoj zajednici, tako da se pretvara, ali doslovno, u jedan genijalni groteskno crnohumorni jezivo užasni GOLI RUČAK posle GOLOG RUČKA!
            Ako ste ikada naseli na žvake o "neprijateljima sistema", o "patriotizmu", o "zastavi", o "žrtvovanju za bolje sutra", o "slobodi" – spremite se za šok. Spremite se da vam ovaj film razbuca – na jednom extremnom primeru – koncepcije o svakoj vlasti, o vlasti per se, jer ono što je kod nas kolko-tolko prikriveno iza nekih finijih fraza i na-papiru-i-pred-mikrofonom-proklamovanih ideala, kod ovih nesrećnih Indonežana je otkriveno, eksplicitno ogoljeno i pravim imenima nazvano: nema laži, nema prevare. 
Kakva demokratija, kakva ljudska prava, kakva Ženevska konvencija i Haški sud – nemojmo se zajebavati! Tko jači – tlači, eto kako se stvari u društvu rade. Ko nije sa nama, taj je protiv nas. Ako ne zatremo njih, oni će nas. 
Nađi jakog sponzora, uvuci se u prkno velikoj sili, pa vršljaj i pljačkaj kol'ko voliš, uz redovno plaćanje reketa Velikom Gazdi, i niko te ne dira. Pobij sve do kolevke, pa mirna Bačka. Pobednik piše istoriju, on deli pečate i ordenje zlikovcima / herojima, on odlučuje šta je Dobro a šta Zlo, šta je ratni zločin a šta herojski akt, ko je žrtva a ko zločinac. 
            A ako ste iz pravih razloga čitali i ispravno shvatili genije kao što su De Sad, Kafka, Barouz i Bernhard - THE ACT OF KILLING vam neće otkriti bog zna šta novo, ali će zato pružiti unikatnu potvrdu tih mračnih otkrovenja, i što je najbizarnije – zabaviće vas i nasmejati ovom gnusnom pričom i orgijom mraka između redova, razotkrivajući travestiju i farsu iza manipulacija moći i pokazujući ih kao ono što oni zaista jesu, u retko intrigantnom filmu! Traje skoro puna dva sata, a uživao sam bukvalno u svakom minutu!
 
            A radi se baš o mojoj omiljenoj vrsti uživanja: kada zapravo ne znam kako da reagujem, jer sam zapljusnut kontradiktornim signalima i emocijama, kad ne mogu da verujem svojim očima i ušima, kad ne znam da li da se smejem ili da plačem, da li da pljeskam šakom o čelo u neverici, da li da trljam oči, da li sam uopšte normalan što nalazim grohot-izazivajući humor u nečemu ovoliko mračnom!
            Dakle, otkrovenja koja ovaj film nudi po sebi nisu zemljopucatelna onome ko iole budne svesti i pameti prati dnevne novine, mada će sigurno biti i onih kojima će on otvoriti oči. Čitava ova naizgled "daleka" priča odjednom postaje jezivo intimna i prepoznatljiva ako samo izvedete mali mentalni eksperiment: samo povucite paralelu s Kosovom danas, recimo.  
Zamislite da ovaj Divlji Zapad, ova crna rupa koju je USA proizvela u južnoj srpskoj pokrajini uz pomoć šiptarskih kriminalaca nije na pragu Evrope nego u tamo nekoj azijskoj tunguziji ili na ostrvu, i da ovaj šljam dole nije prinuđen da, protivno sebi, papagajski recituje pesmice o demokratiji i ljudskim pravima, o ljubavi prema manjinama i idealima multietničnosti, nego da smeju otvoreno i iskreno, javno da govore ono što stvarno misle i govore i rade u svakodnevnoj praksi; 
zamislite da šiptarska para-"vlast" ne mora nikome više da se dodvorava (kao što ovi moraju, ako će da uđu u EU, UN itd) i da ih zabole patka javno kao što ih u privatno boli za Ženevu i Hag i Ujedinjene Nacije i Povelje o Pravima itd; zamislite da bulumenta ološa sakupljenog sa dna kace evropskog podzemlja sme da pred kamerama priča o tome šta su radili Srbima, i još da neko dođe da to usnimi, pa da ovi re-enaktuju kako su mučili zarobljenike i kako su im vadili organe, 
...i uz to još da se smeju i zajebavaju i dobacuju, i da sve to predstavljaju kao borbu za Slobodu, kao pravednu i opravdanu akciju njihovih "heroja"… i shvatićete koliko ovaj film nije (samo) o Indoneziji nego se itekako tiče svih nas, a naročito ovde na Balkanu.
            Ali, na stranu otkrovenja: ovo je takođe neopisivo duhovit film, ali na potpuno rudarski CRN način – najcrnji zamislivi (i nezamislivi) humor izbija iz ove orgije groteskne iracionalnosti i razularenog zlikovaštva, i to stvarno podseća na amalgam najcrnjih (i istovremeno najsmešnijih) deonica ALANA FORDA, GOLOG RUČKA, 120 DANA SODOME, PUTOVANJA NAKRAJ NOĆI koji su režirali naizmenično Verhoven, Hercog i Jodorovski! Zaista, ovi vrhunci nadrealizma (u svom najsurovijem vidu) nešto su unikatno, nešto što se retko viđa.
            Pogledajte kako zlikovci predano glume u inscenacijama svojih zločina!
            Pogledajte kako rekonstruišu paljevinu celog jednog sela, uz nonšalantne opaske jednoga da je tom prilikom silovao sve što je bilo žensko. 
            Pogledajte ih kako mrtvo-ozbiljni na licima nose nekakve maske nejasne svrhe (njihove žrtve bi trebalo da budu unakažene i okrvavljene, pa ne znam zašto ubice nose izrazito neuverljivu šminku lažnih rana; ovako, oni /ne/namerno izgledaju još monstruoznije).
            Pogledajte kako se jedan debeli ex-mučitelj među ovima naročito primio na žensku ulogu, i s kakvim guštom oblači ekstravagantne kitnjaste ženske haljine!
            Pogledajte "patriotsko-umetničke" performanse pred jezerima i vodopadima u kojima beslovesne lepojke pevaju o odanosti otadžbini.
            Pogledajte kako glavešine ove banana-državice, za razliku od naših, balkanskih, otvoreno priznaju da jesu gangsteri!
            Pogledajte kako nasilni filmovi IPAK rađaju, ili barem inspirišu nasilje kod onih koji su mu inače skloni.
            Pogledajte kako dekica, nekadašnji mučitelj, zove unuke da zajedno pogledaju scene iz filma u kojima on, za promenu, igra žrtvu ispitivanja i mučenja, bez obzira što su ovi premladi da gledaju tu vrstu nasilja. 
Pogledajte kako se mediji (državna TV) uvlače u prkno zločincima i kako groteskno pravdaju njihove zločine.
Pogledajte HOROR scene u kojima ovi pokazuju kako se kolje i kako se glave seku; pogledajte artsy inscenacije KOŠMARA koji mučitelje i ubice proganjaju sve ovo vreme od tih "slavnih dana"…
            Otkrijte pravo značenje reči GANGSTER!
            I to nije sve!
            Neću da spojlujem, ali pred kraj se dešavaju neke zanimljive reakcije među mučiteljima, i film se okončava na brutalno iskren i dirljiv i rečima neopisiv način – to zaslužujete da sami otkrijete, prvom prilikom.
            Najvažnije: reditelj nijednog trenutka ne tretira ovo kao nekakav freak show, i uprkos svim ovim raspojasanim monstrumima uspeva da održi distancu prema njima i da sačuva respekt prema žrtvama, da održi integritet i moralno jezgro bez ikakvih komentara i naracije sa strane. Pametnim vođenjem priče i junaka, dopušteno im je da se sami razotkriju, i to na dosad na filmu neviđen način. Ma koliko vas pojedine ludosti ovde možda i nasmejale, nećete ni za tren zaboraviti koliko je gorak taj smeh, i koliko je crnilo, koliki ponor neljudskosti ispod njega.
            THE ACT OF KILLING je zaista jedinstveno i nezaboravno gledalačko iskustvo, vrhunski napravljen film koji uspeva da, kao malo koji, ilustruje da je ponekad (ređe nego što neki veruju, ali ponekad) stvarni život zaista groteskniji, nadrealniji i neverovatniji od bilo čijeg iskonstruisanog scenarija i fikcije!
            Verner Hercog je izvršni producent, zajedno sa još jednim dokumentarističkim genijem, Erolom Morisom. Hercog je izjavio da je ovo najjeziviji i istovremeno najnadrealniji film koji je video u ovom milenijumu. Ja s tim samo mogu da se složim i da to potpišem: žešći, potresniji, kompleksniji, luđi film u zadnjih 15-ak godina sigurno nisam video (a možda i dalje); u svakom slučaju ovaj nosi šnjur i pred CAPTURING THE FRIEDMANS i pred PARADISE LOST doku-remek-delima, i superlativi me izdaju u pokušajima da opišem koliki je ovo masterpis. 
            U trenutku dok ovo pišem, THE ACT OF KILLING nije dostupan na torentima niti ima linkova za skidanje na netu (APDEJT - SAD IMA!) . Ja sam ga pogledao sa skrinera koji mi je ljubazno dostavljen kao znak poštovanja i podrške mom radu na ovom blogu. Ipak, upamtite ovaj naslov, i čim ga ugledate u net-ponudi, ne časite ni časa. Jer, ovo ima potpuni, apsolutni i neokrnjeni GHOUL'S SEAL OD APPROVAL!
            PS: Svi ovi kadrovi vidljivi su i u većem izdanju, ako kliknete na njih: osmotrite dobro te prajsles dijaloge u titlovima uz njih!

5 коментара:

son of man је рекао...

Lepo, samo ga još valja iskopati.

dreamer је рекао...

Znam da nije previše u duhu filma, ali naleteo sam na pravu "poslasticu" koju bi trebalo pustiti svakom ultranacionalisti sa ovih prostora.
Ako mu je ostalo još koji gram mozga..

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=mX_NyW4uSkE

Dejan Ognjanovic је рекао...

da, sjajan prilog. dokazuje moju davnašnju slutnju: u svakodnevnom životu važi parola 'cherche la femme' (nađi ženu) a u politici = cherche l'argent (nađi pare) i biće ti sve jasno.

Dejan Ognjanovic је рекао...

PROCURIO JE NA TORENTE I OVAJ MASTERPIS...

lajko је рекао...

si uticajan 'ebote:

"Ovo je, bez ikakve sumnje, remek-delo prvog reda i definitivno jedan od 10 najboljih dokumentarnih filmova koje sam ikada pogledao.Kad bolje razmislim, mogao bi biti i najbolji ikada, jer mi u ovom trenutku ne pada na um nijedan bolji!"

i to je to, evo već ide na HDD!