izabrana dela

izabrana dela

недеља, 30. јун 2013.

UVOD U HONGKONŠKI AKCIONI FILM

             Ovaj tekst objavio sam pre tuce godina u magazinu PRESSING MOVIE (SIIC Niš, br. 2, avgust 2001, str. 40-41). Čini mi se da nije loš, u svojim skromnim okvirima, kao najava, uvod i preporuka. U to vreme, u zoru divx-a, mnogi od pominjanih naslova bili su opskurni i retki. Do danas to možda više nisu, ali svejedno, ako vam je neki od dolepomenutih filmova čak do danas promakao, svakako ga potražite. Nećete se pokajati.


FANT-AZIJA: UVOD U HONGKONŠKI AKCIONI FILM
© Dejan Ognjanović

Azijski filmovi (pre svega kineski i japanski) već nekoliko godina predstavljaju pravo otkrovenje na filmskim festivalima širom sveta. Ali, nećemo ovom prilikom o nagradama ovenčanim filmovima kakvi su JEGULJA, ČANKING EKSPRES, i drugi; posvetićemo se, umesto toga, doskora zapostavljenim filmovima sa nešto manjim artističkim ambicijama ali ništa manjih filmofilskih kvaliteta – konkretno, govorićemo o azijskoj žanrovskoj produkciji. Da bismo se koliko-toliko ograničili u razmatranju ovako bogatog i šarolikog fenomena, ovog puta govorimo o jednom žanru (akcionom) i jednoj produkciji (hongkonškoj). Možda je i nepotrebno precizirati razlog za upravo ovaj predmet u žiži našeg interesovanja nakon velikog komercijalnog, ali i kritičkog uspeha filmova kakvi su MATRIX (sa svojim jasnim HK uzorima u akcionim scenama) i PRITAJENI TIGAR, SKRIVENI ZMAJ (sa svojim ultimativnim omažem klasičnom borilačkom filmu), te nakon uspešne infiltracije u zapadnjačku kinematografiju takvih imena kakva su Džon Vu (John Woo), Džeki Čen (Jackie Chan), Čou Jun Fat (Chow Yun Fat) i Džet Li (Jet Li).
            Deo razloga popularnosti azijskih žanrovskih filmova među zapadnjačkim filmofilima leži i u činjenici da oni žanrovske konvencije shvataju i koriste na vrlo osoben način, što često odvodi do dela koja nije lako precizno klasifikovati. Ipak, hongkonške akcijaše možemo grubo podeliti na tri dominantna pod-žanra: 1) klasični borilački filmovi; 2) borilački filmovi sa elementima fantastike i horora; i 3) savremeni kriminalistički filmovi. Ovakva podela unutar tako bogate produkcije svakako ne pokriva baš sve moguće kombinacije žanrova i pod-žanrova, ali će nam za ovaj tekst, čije ambicije nisu veće do da posluži kao UVOD u jedan kompleksan fenomen, pomoći da pokrijemo najreprezentativnije tendencije i aktere.

KLASIČNI BORILAČKI FILMOVI


            Za sve je kriv Brus Li (Bruce Lee)! Za života je snimio samo četiri filma, i to: VELIKI GAZDA (The Big Boss, 1971), PESNICE GNEVA (Fists of Fury, 1971), NA ZMAJEVOM PUTU (Way of the Dragon, 1972) i čuveni U ZMAJEVOM GNEZDU (Enter the Dragon, 1973). Heroj je rođen! Zaštitnik (i osvetnik) slabih i ugnjetenih, momak čeličnih pesnica (i stopala!) razvio je svoj osobeni stil borbe koji je nazvao "džit-kun-do" (jeet kune do), ali nažalost, nije mu se dalo da zadugo ostane na vrhu koji je tako brzo dosegao. Prerana i nikad razjašnjena smrt (u 33. godini života) odnela ga je pravo u legendu, a njegov kultni status doveo je do čitavog niza imitatora i dvojnika (koje su naši distributeri "savesno" plasirali našoj publici kao filmove Brusa Lija, pa mnogima i dan-danas zvuči neverovatno da je njihov heroj snimio samo četiri filma).
            Filmovi Brusa Lija i njegovih "klonova" dešavaju se u savremenom svetu, a antagoniste čine kako lokalni moćnici i kriminalci, tako i zapadnjački (beli) zlikovci. Međutim, u zemlji tako bogate istorije i tradicije kakva je Kina, posebnu draž čine istorijski, kostimirani borilački filmovi u kojima se kineski junaci (istorijski i mitski) bore protiv domaćih i stranih (belih) zlotvora. Istorija, legenda i fantazija neraskidivo su isprepleteni u eksplozivno tkivo satkano od vizuelno zasenjujućih ambijenata i borilačkih scena koreografisanih na razmeđi baleta i akrobacije. Iako filmovi iz ovog podžanra formalno ne spadaju u fantastiku, veština sa kojom glavni junaci prkose gravitaciji (uz pomoć neprimetnih žica koje ih dižu i nose kroz vazduh) i ostalim fizičkim i fiziološkim zakonima zaista nema nikakve veze sa "realnošću" kako je tipični Zapadnjak vidi, pa otud zbunjenost i idiotske zamerke onih koji su se sa azijskim antigravitacionim herojima po prvi put sreli tek u PRITAJENOM TIGRU...
            U spektakularnije primere ovog pod-žanra spada, recimo, BILO JEDNOM U KINI (Once Upon a Time in China, 1991), režisera Čoi Hoka (Tsui Hark) koji se može smatrati najzaslužnijim za renesansu ove vrste filmova u 1980-tim. U ovom filmu briljira akrobatsko-borilačko umeće zvezde Džet Lija, koji se u Kini 1870-tih bori protiv Amera, Engleza, Holanđana i drugih kolonizatora. Scenu borbe na merdevinama morate videti da biste poverovali (a možda nećete ni tada!) – u svakom slučaju, ovaj raskošni epski film (traje oko 2,5 sata) lansirao je još tri uspešna nastavka. Ljubiteljima se takođe preporučuje i LEGENDA O FONG SAI JUKU (The Legend of Fong Sai Yuk), takođe sa Džet Lijem, u kojoj se dve suprotstavljene borilačke škole u drevnoj Kini bore za prevlast.
            Na kraju, pomenimo i to da smo za potrebe ovog teksta odustali od podele filmova po sredstvima borbe, ali grubo bi ih mogli deliti na one u kojima je oružje – samo telo (tj. određena tehnika borbe) i one u kojima dominiraju mačevi, noževi, čoke i drugi rekviziti (uključujući čak i leteću giljotinu iz istoimenog filma!).

BORILAČKI FILMOVI SA ELEMENTIMA FANTAZIJE I HORORA


            Mada na zapadu nije tako slavan kao Džon Vu (možda i zato što je ostao u Hong Kongu), daleko najznačajniji i najuticajniji režiser (i producent) ove kinematografije svakako je već pomenuti Čoi Hok. Od samih svojih početaka, krajem 1970-tih i početkom 1980-tih, pokazivao je izrazitu sklonost ka fantastici i hororu: njegovi prvi filmovi – ONI ĆE DA VAS POJEDU (They Are Going to Eat You – moja kritika na engleskom je OVDE) i LEPTIROVA UBISTVA (Butterfly Murders) bili su daleko ispred svog vremena, pa su zato i naišli na podeljene reakcije publike. No, kada je Hok izbacio film ZU: RATNICI MAGIČNE PLANINE (Zu –Warriors of the Magic Mountain, 1982) publika nije mogla da ostane hladna. Ova fantastična bajka o borbi čarobnjaka na jednom od najviših vrhova Kine odlikuje se frenetičnom montažom i zadivljujućim ritmom kakav nije viđen još od zlatnih dana slepstika: ovo je prvi film koji je, pod plaštom fantazije, definitivno uveo trend junaka koji bukvalno lete kroz vazduh i izvode najneverovatnije vratolomije. Tim američkih stručnjaka unajmljen je za vizuelne efekte dotad neviđene u HK produkcijama, pa je tako ovaj film u više pravaca uspostavio trendove koji će tek kasnije postati prepoznatljivi.
            Sredinom '80-tih Hok se sve više okreće produkciji, stojeći iza nekih od najznačajnijih režisera i naslova (među njima i kultnog UBICE Džona Vua). A onda je došao neviđeni uspeh sa filmom KINESKA PRIČA O DUHOVIMA (A Chinese Ghost Story, 1989): Hok je bio producent i koscenarista, a režija je poverena Čing Siu Tungu (Ching Siu-Tung), jednom od najvećih koreografa akcionih scena koji se posle ovoga uspešno pokazao i kao režiser. Kinezi su film obožavali, a odlično je prošao i na Zapadu, privukavši pažnju na nekim festivalima, a potom i u redovnoj distribuciji. A kako i ne bi: ako je ZU bio fantazi-verzija STAR WARS-a, onda je PRIČA bila borilačko-mistička verzija GHOSTBUSTERS-a. 
Savršeni spoj humora, strave, romanse, prelepe scenografije, kostima i atraktivnih specijalnih efekata u stilu ZLIH MRTVACA (The Evil Dead), sa puno transformacija i čudovišta, ali sa vrlo malo krvi, s pravom se smatra jednim od nezaobilaznih HK filmova, i neizbežno je doveo do još tri kvalitetna nastavka, kao i animirane verzije (sve u Hokovoj produkciji, a učestvovao je i u scenarijima).
            Sasvim logično, usledili su serijali BLISKI SUSRETI SABLASNE VRSTE (Close Encounters of the Spooky Kind) i GOSPODIN VAMPIR (Mr Vampire) koji su na sličan način eksploatisali gorenavedeni spoj popularnih elemenata sa osobenim lokalnim folklorom koji čine reinkarnacija, zakoni karme, na Zapadu neviđeni duhovi i elementali, te famozni "duhovi koji skakuću".
            PRIČA O DUHOVIMA je donela još jednu novinu: prominentan ženski lik (i najseksipilnijeg duha u istoriji filma: Joey Wang). Taj trend je postao još izraženiji u filmovima JUNAČKI TRIO (Heroic Trio), sa čak tri ženska superheroja (Anita Mui, Michelle Yeoh, Maggie Cheung), te VEČITA BORBA (The Eternal Combat) i ZELENA ZMIJA (Green Snake), oba sa Joey Wang, koji su Zapadu konačno pored žilavih crnomanjastih boraca za pravdu otkrili i i egzotične lepotice koje sve više preuzimaju prerogative svojih muških kolega, ne gubeći ni usred najžešćih akcionih scena ništa od gracioznosti i šarma – naprotiv!
            Moramo ovde pomenuti još i NEVESTU BELE KOSE (Bride With the White Hair, 1992), prelepu, hiperstilizovanu priču o čarobnici koja se bori dugim pramenovima svoje kose (!), i o momku zaljubljenom u nju sa zadatkom da je ubije. Na propast osuđena romansa prošarana sjajnim scenama borbe pravi je raj za oko i dušu, zahvaljujući direktoru fotografije Peter Pau (OSKAR za PRITAJENOG TIGRA...), režiji Roni Jua (Ronnie Yu) koji se uspešno pokazao i u Americi sa horor-komedijom ČAKIJEVA NEVESTA (The Bride of Chucky, 1998), i glumi HK zvezda: Brižit Lin i Lesli Čeng (Leslie Cheung). Nastavak ovog filma tek je neznatno slabiji.

SAVREMENI KRIMINALISTIČKI FILMOVI


            Specifična pozicija Hong Konga, kineske oblasti doskora pod upravom Engleza, i njegova važna pozicija u putevima kriminala u tom regionu pogodovali su čitavom nizu filmova o borbi usamljenih pajkana protiv raznih pljačkaša, trgovaca drogom, ljudima, oružjem itsl.
            Količina humora u njima varira: od otvorenih slepstik parodija na Džemsa Bonda u BOŽJEM OKLOPU (Armor of God) sa Džeki Čenom, i IZ BEJDŽINGA SA LJUBAVLJU (From Beijing With Love) sa Stivenom Čouom (Stephen Chow) preko elemenata humora u većini Čenovih filmova, recimo PAJKANSKA PRIČA (Police Story, I – III), PIJANI GAZDA (The Drunken Master), pa do ozbiljnih, nasilnih i veoma krvavih filmova Džona Vua (THE KILLER, HARD-BOILED, A BETTER TOMORROW, BULLET IN THE HEAD...) i drugih (GOD OF GAMBLERS, FULL CONTACT, CITY ON FIRE...). Svi ovi filmovi odlikuju se akcionim i kaskaderskim scenama većim od života, obično na najneočekivanijim lokacijama. Vrhunci su Džeki Čenovo lomatanje po krovu voza sa zlikovcem čiji helikopter tu sleće (na kraju filma POLICE STORY III), i dugačka scena obračuna u bolnici (!), u filmu HARD BOILED, između Čou Jun Fata i nekoliko stotina trgovaca oružjem koji mu izleću na nišan sa nepokolebivošću Romerovih zombija! Stotine ispaljenih šaržera i tone eksploziva krase ovu non-plus-ultra orgiju pirotehnike, krvoprolića i nadahnute Vuove režije.
            Vu je, sem po krvi i pucnjavi, poznat i po pokušajima ozbiljnije karakterizacije i dramatizacije, baziranim na katoličkom poimanju borbe dobra i zla i uzajamnoj atrakciji ovih polariteta (kroz čest motiv paralele između "zločinca" i "dobrog pajkana", najbolje ostvaren u UBICI i FACE OFF), što nije bez svojih homoerotičnih tonova (oličenih i u stalnoj pištolj-u-pištolj situaciji u svim filmovima). Ipak, većina se slaže da je Vuova američka faza – s izuzetkom FACE OFF – razvodnjena i razočaravajuća, te da njegove prave bisere treba tražiti u ljutim i beskomprominim filmovima nastalim u Hong Kongu.
    
            Kao krunski dokaz kvaliteta inherentnog ovoj vrsti filmova treba pomenuti i artističke filmove koji su se okoristili tekovinama krimića, recimo ČANKING EKSPRES (Chungking Express) Vong Kar Vaija (Wong Kar Wai). Ovaj svetski priznati autor učinio je puno za umetnički kredibilitet klasičnog borilačkog filma svojim PESKOM VREMENA (Ashes of Time, 1994) koji je Kristoferu Dojlu (Christopher Doyle) zasluženo doneo nagradu za fotografiju na festivalu u Veneciji. Ova zasenjujuća i kompleksna priča sa složenom strukturom (nekoliko narativnih tokova) prati sudbine barem šest-sedam likova sa komplikovanim međuodnosima, i u suštini govori o pogrešnim životnim odlukama i izgubljenim ljubavima. Borilačke scene realizovane su sa puno slow-motiona i step-frame-a i savršeno ukomponovane u melanholičnu, setnu atmosferu pustinje, gde čak i fotografija u sepia-tonovima kao da potcrtava prolaznost svega...
            Najzad, tu je i PRITAJENI TIGAR... Anga Lija (Ang Lee), najgledaniji strani film u USA ikada, sa višestrukim nominacijama za OSKARA (na žalost, dobio je samo četiri, u sporednim kategorijama) – film koji je čak i najzadrtijim laicima i hit-konzumentima otkrio sve čari i potencijale klasičnog HK borilačkog filma. Svi motivi (osveta, ukleta romansa, istočnjačka filosofija, spektakularne borbe na tlu i u vazduhu, egzotični enterijeri i eksterijeri i kostimi, jaki ženski likovi...) dovedeni su do apoteoze u ovom remek-delu, pruživši jedan akcioni film "sa dušom", tako da se ni kvazi-artistički snobovi ne bi posramili da ga pogledaju.
            Sa bogatim potencijalima HK akcionih filmova koje smo ovde makar skicirali jasno je da filmofili sa egzotičnijim ukusom ne moraju da se brinu za budućnost. Kad god se po ko zna koji put zgrozite nad najnovijom holivudskom kvazi-akcionom bezvezarijom, samo se okrenite u pravcu istoka, jer otuda dolazi jedino pravo svetlo u tami savremenog filma... 

4 коментара:

shaolin_drunkard је рекао...

Odličan tekst.

Chucky94 је рекао...

Sjajan tekst!
Da, uvek me je zanimalo kako to da je Brus Li stekao toliko postovalaca kod nas i da li je Jugoslavija bila jedina drzava u kojoj je na taj nacin iskoriscen njegov kultni status...
Moj cale je verovao da je odglumio sopstvenu smrt jer nije mogao da se nosi sa popularnoscu, a potom otisao na planinu gde i dan danas zivi kao monah....
I da, da li su prema vasem misljenju Brusovi filmovi kvalitetniji od Vrane, njegovog sina Brendona?

Dejan Ognjanovic је рекао...

mislim da je određena manjinska populacija kod nas imala značajnu ulogu u popularnosti kung-fua i brusa lija naročito.
ne bih poredio njegove filmove sa VRANOM jer su to sasvim različiti žanrovi i periodi; i jedni i drugi su u vrhu u okvirima svojih (pod)žanrova.

Chucky94 је рекао...

Zahvaljujem.