izabrana dela

izabrana dela

недеља, 28. јул 2013.

FIDO (2006)

**(*)
3-
Više sam očekiv'o, ali kad se sve sabere i oduzme, više mu od ovoga ne mogu dati. Premisa je zabavna i intrigantna: u alternativnim 1950-im zombiji su 'dresirani' da se uklope u idilu malograđanskog predgrađa kao posluga, tj. današnji Mexikanci/Azijati/crnci… Šteta što je tretman te idejice suviše lejm, mlak, blag, nefokusiran. 
Ima ovde mnogo dobrih ideja – deca na školskom igralištu vežbaju gađanje meta u glavu, ljudi umesto LIFE magazina čitaju DEATH itsl. – ali nisu ugrađene u dovoljno ubedljivu i jaku satiru, jer… na šta je, ovo, zapravo satira? Na DANAŠNJU Ameriku? Bez ikakvih natuknica o RATU (protiv terora!) u kome su, i mogućim upotrebama zombija u njemu? Ili na Ameriku iz '50-ih? Ali, čemu, to je dead horse, to je 50 godina zakasnelo danas ismevati
Mislim, ok, čak i bez explicitnijih referenci, neke sile i procesi u Americi su dovoljno konstantni da bi i u '50-im i danas bili relevantni, pa se tako film može gledati kao jedna sasvim uopštena satira na materijalizam i bezdušnu industrijalizaciju u kojoj su ljudi samo vreće mesa kojima se ima naći maximalna upotreba u tom mehanizmu… ali to znatno otupljuje oštricu satire. 
Potenciram satiru, jer je to najjači alibi za brojne 'slobode' koje scenario sebi dopušta. Film daje hintove da bi se nešto moglo desiti između glavnog klinca i novodoseljene curice u susedstvu (vrlo zanimljivo karakterizirane: voleo bih da je njena uloga veća i značajnija!), ali od toga ništa ne biva. 
Prijateljstvo dečka i naslovnog zombija ne uspeva da bude dovoljno ubedljivo ili emocijama nabijeno, a hintovi moguće romanse dečkove mame s istim zombijem su SUVIŠE preterani i ne piju vodu, čak ni kao kontrast bezličnom 'zombiju' od oca (koga odlično igra tata-pedofil iz HAPPINESSA). 
Zombi-akcija, to malo što je ima, je striktno deža vi, i skoro da je veštački ubačena. Završetak nema pravu kulminaciju ni katarzu nego je mlakonjav kao i većina filma. Krivica za ovo je isključivo režiserova. Set design, kamera, kostimi… sjajni su, efekti maske su podnošljivi mada Todd Masters ume to i bolje. Gluma je sasvim pristojna, mada su izvesne dijaloške scene mogle biti dinamičnije i življe režirane budući da i one doprinose da EEG ovog filma najčešće biva negde oko fletlajna.
Ipak, ovo je vredan dodatak kolekciji svakom zombi-fanu, te ima moju umerenu preporuku.

2 коментара:

Automatic writing of an automaton је рекао...

Svako ko je pogledao film složiće se, Ghoul pogađa u sredu!

Htedoh da postujem ranije, te da priupitam, zaista mi nije jasan odijum prema Army of Darkness.
Vrhunska horor-komedija, uticaj akcione komedije 80ih je jasan, osvežavajući mačo tupavi heroj i njegove epske replike, sprdnja i preterivanje koje vozi od prvog do poslednjeg minuta.
What's not to like?

Dejan Ognjanovic је рекао...

nemam ja odijum prema Army of Darkness - nego samo suzdržanost. to je za mene jedna vrlo mlitava trojka (3-), ništa više. film izgleda neverovatno ružno, a kartonske kulise i studijski 'exterijeri' i sirovi stop-motion efekti, makar bili svesni omaž fantazijama iz 1950-ih, meni su nesnosni u današnjem, tj. novijem filmmejkingu. ako tome dodam rasplinut i nezanimljiv zaplet i prilično dosadnu 'kulminaciju' u borbi s kosturima - ovo se svodi na nekoliko simpatičnih gegova utopljenih u more ružnoće, uninvolvementa i pre-pre-previše infantilnosti...