izabrana dela

izabrana dela

уторак, 17. септембар 2013.

VLADIMIR VELIČKOVIĆ: Gavrani, raspeća i drugi užasi


Od pre 10-ak dana, Nišlije su dobile retku privilegiju da u gradu čiji je naziv zapravo skraćenica od reči NIŠTA pogledaju vrhunsku izložbu umetnika svetskog glasa, Vladimira Veličkovića
Nišlije – i seljani okolnih naseobina, te čitavog regiona, kao i svi ljubitelji likovne umetnosti na proputovanju kroz isti – mogu da vide 24 slike iz ciklusa "Gavrani". Izložba u Nišu, koju čine slike, crteži i kolaži, organizovana je u saradnji sa SANU i biće otvorena do 1. oktobra. Inače, Beograđani su mogli da vide 38 slika iz ovog ciklusa, ali – beggars can't be choosers, budimo srećni da je i ovo i ovoliko došlo u Niš(ta).
O dolasku u ovaj gradić proslavljeni i nagrađivani slikar kaže: "Ipak, iako sam pre Niša izlagao u gradovima poput Užica, Zrenjanina ili Kragujevca, ovo je sigurno najveća izložba koju imam u nekom gradu u Srbiji, posle Beograda. Zato Nišlije ne treba da budu ljubomorne. Ovo je moja prva izložba u Nišu, ali sigurno je i među najboljima koje sam imao u Srbiji. Prostor galerije 'Srbija' je božanstven i sigurno je da je to posle Galerije SANU jedan od najboljih izložbenih prostora u Srbiji."
 Svet Vladimira Veličkovića je svet strave i užasa, svet pakla, mraka i skoro beznađa. Izlaza nema. Ljudi bez glava, bez lica, ili likova deformisanih kao na slikama Frensisa Bejkona. 
Kuke i konopci. Raspeća. Degradacija. Zveri. Psi, pacovi, gavrani. Spaljeni, crni predeli. Zgarišta. Krvavi plamenovi u daljini. Pakleni horizonti pod sivim, tmurnim nebom s koga ništa dobro ne dolazi. Ni zraka sunca. Nigde plavetnila. Olujni oblaci.
 Dželati. "Apokaliptička slika predimenzionirane nečovečnosti" (Oto Bihalji Merin). "Morbidni pejsaži destrukcije" (Đorđe Kadijević). Bol i grč, muka i patnja. 
Golo i nemoćno, obezljuđeno čovekovo meso, svedeno na krvavu raščerečenu polutku, na jedva čovekoliku hrpu plavičasto-sivkaste jedva-organske materije. Naslovi njegovih slika (ne ovih u Nišu): Gonjenje, Trkači, Panika, Mučenje, Agresija, Gubilište, Rađanje, Erekcija, Prepreka, Noć, Atentat, Ambis, Pad, Eksperiment...
            Imajući u vidu ovako profilisan autorski svet, pravo je čudo da Veličkovićevi radovi ne krase korice mnogo više gotsko-fantastično-hororičnih knjiga u ovoj zemlji. Za sada, barem u tom fahu, nalaze se na zbirci Poovih pesama GAVRAN (predvidivo) te na još nekim Poovim izdanjima, i na zbirci Bredberijevih fantahoror priča TETOVIRANI ČOVEK (manje predvidivo).
            Rekao bih da je Veličković za naše slikarstvo nešto kao Đorđe Kadijević za naš film – samo što je Veličković imao znatno uspešniju međunarodnu karijeru. Zamalo vršnjaci (Kadija rođen 1933, Vladimir – 1935), obojica obeležni užasima II svetskog rata u razrušenom, unakaženom i leševima zatrpanom Beogradu, obojica posvećeni likovnoj umetnosti (jedan kao teoretičar, drugi kao praktičar), obojica Jugosloveni u duši ali Srbi na čist, ne-nacionalistički način, obojica vitalni i čak fizički slični, kao da su braća – i, naravno, obojica upadljivo mračnih svetonazora...
            U Nišu se izložba nalazi u galeriji "Srbija", u samom centru (kod Konja...) i traje do 1. oktobra. Galerija je otvorena od 10-20 h, a ulaz je besplatan.
            Svim ljubiteljima ove vrste tematike i ugođaja preporučujem da posete ovu izložbu, a najozbiljnijima i da kupe monografiju o Veličkoviću. Po smiješnoj ceni od samo 400 dinara možete sebe častiti odličnim izdanjem na 150 strana u punom koloru, sa reprodukcijama mnogih radova, kako izloženih ovde, tako i brojnih koji se u Nišu ne mogu videti.
            Monografija sadrži i dva teksta: odličan, uvodni, i znatno duži, Ljubomira Simovića, kao i jedan drugi, slabiji, pisan rogobatnim, skoro nečitljivim praznoslovnim jezikom izvesne tamo neke nikad-čuo drkađonke. Ovaj drugi, srećom, zauzima samo par strana.
            Gavrani me obleću poslednjih dana – da ne kažem meseci – pa je, nažalost, i u tom smislu ova izložba (bila) prikladna...
            Fotke iz galerije "Srbija" načinio je prijatelj i sporadični saradnik bloga, Marijan Cvetanović – copyright The Cult of Ghoul, Inc.
 
 

2 коментара:

octopustrash је рекао...

Veličković je izradio crteže i za ''Božanstvenu komediju'' u Radovom izdanju, prevod Kolje Mićevića. Naravno, najupečatljivije su ilustracije ''Pakla'.

wellthatisgr8 је рекао...

Jao, ja obožavam Veličkovića, bio sam na BG verziji ove izložbe, omiljena mi je(od ovih sa izložbe, dakle novih)ova koja je prva među tvojim fotkama. Ali, draže su mi stare, one sa raznoraznim brojevima i merama i apstraktnim čudima.