izabrana dela

izabrana dela

уторак, 15. април 2014.

THE TERMINATOR (1984)

U sredu 16. aprila u 21 h u Muzeju kinoteke možete pogledati ovo remek-delo (i kad to kažem, koristim taj termin u njegovom najužem i najstrožem smislu za koji sam sposoban). Ovo je, zato, pravi povod i prilika da premijerno u srpskom prevodu obznanim tekst koji sam izvorno napisao na engleskom. Objavljen je, zajedno sa još četiri slična, u knjizi 101 SCI-FI MOVIES YOU MUST SEE BEFORE YOU DIE pre 5-6 godina.

THE TERMINATOR (1984)
*****
5

Kada čovek tvrdi da je putovao kroz vreme da bi zaštitio vas i vašeg nerođenog sina koji će postati lider budućeg pokreta otpora ljudi protiv "mašina", možda će vam biti malkice teško da tu priču progutate. Ali kada krenu TV vesti, a na njima kažu da je nekoliko žena u Los Anđelesu sa vašim imenom već "istrebljeno" ("terminirano"), možda ćete posumnjati da tu ima nečega. A onda, kada se nađete suočeni sa humanoidnom neprobojnom mašinom za ubijanje programiranom da vas istrebi, možete početi da verujete .
"Taj istrebljivač je tamo, na ulici," kaže Ris (Majkl Bin), čovek iz budućnosti. "S njim nema pregovaranja. Nema ubeđivanja. Ne oseća sažaljenje, ili kajanje, ili strah. I on se apsolutno neće zaustaviti, nikada, sve dok ne umreš." Ni manje ni više od toga.
Terminator je kiborg iz 2029. godine, iz sveta u kome su računari i roboti izazvali nuklearni rat u cilju uništenja ljudske rase. Metal će naslediti razorenu zemlju. Jedina prepreka: ljudski borci za slobodu, čiji vođa može biti iskorenjen jedino ako mu ubiju majku 45 godina u prošlosti, pre nego što je uopšte rođen.
Arnold Švarceneger tumači ovu ulogu kao performans koji mu je definisao karijeru – njegov terminator je nezaustavljiva, nemilosrdna mašina za ubijanje, Džejson Vorhis sa vatrenim oružjem velikog kalibra. Poput anđela smrti, on ubija sve na svom putu, a njegova nemilosrdna posvećenost misiji čini ga zastrašujućom figurom. Ovo dovodi Terminatora veoma blizu horor žanra, posebno u produženoj kulminaciji srodnoj slešeru u kojoj, čak i kada je sveden na metalni endoskeleton, ogoljen od sintetičkog mesa, taj prokleti stvor nastavlja da se vraća, kao robot verzija Majkla Majersa, uporno trčeći i puzeći za Sarom (Linda Hamilton, u odličnom spoju ranjivosti i istrajnosti).
Scenario (inspirisan adaptacijom Harlana Elisona za jednu epizodu serije Outer Limits) duhovit je, pun nezaboravnih replika i razrađenih akcionih sekvenci. Kameronova režija pršti od energije i inovativnosti u borbi protiv niskog budžeta i ne baš prvoklasnih specijalnih efekata: reditelj je vođen manijačkom, skoro terminatorskom upornoću i posvećenošću koji će postati njegovi zaštitni znaci. Nakon traljavog debija u PIRANI II (1981), gde je bio puki najamnik na tuđem projektu, TERMINATOR je prvi pravi Kameronov film, eksplozija akcije, horora, melodrame i naučne fantastike, što su činioci koji će (u različitoj razmeri) obeležiti sve njegove poznije filmove.
Iako je u suštini humanistički i topao, ovo je još uvek njegov najsumorniji film do danas. On završava rečima: "Nailazi velika oluja." To se odnosi na predstojeću oluju apokalipse, ali se time takođe najavljuje oluja zvana Džejms Kameron: njegov revolucionarni spoj akcije i SF-a biće dodatno istražen i obogaćen u Osmom putniku 2 (1986), Ambisu (1989), Terminatoru 2 (1991) i Avataru (2009).

Нема коментара: