izabrana dela

izabrana dela

субота, 08. новембар 2014.

Đorđe Kadijević o ZAVODNIKU



            Jedna od stvari na koje sam u svom životu najviše ponosan jeste činjenica da jednog giganta i genija kao što je Đorđe Kadijević mogu nazvati ličnim prijateljem, i što takvim i on mene smatra. Na ovom blogu imate izveštaje sa više promocija i predavanja na kojima smo Đorđe i ja zajedno učestvovali, najčešće u formi razgovora koje sam vodio sa njim, posvećenih njegovim filmovima. Ko želi, a do sada su mu promakli, može da potraži čak i audio-snimke nekih od njih koje sam ovde kačio. Ni broja im se ne zna: vođeni su, prethodnih 7 godina, od Beograda preko Ribarske Banje, Niša, Zagreba i Ljutomera do Smedereva i Subotice!


Međutim, tokom nedavnog festivala "Hrizantema" u Subotici, desila se i jedna rokada: pored večeri posvećene Kadijeviću (kada sam ja, naravno, vodio razgovor sa njim), odigrala se i promocija mog romana ZAVODNIK, a na njoj se, neočekivano, javio i Đorđe Kadijević u novoj ulozi – ovog puta ne da bi govorio o svojim delima, nego o mom pokušaju romana strave (koji se, inače, na zadnjoj korici eksplicitno poziva na LEPTIRICU kao na jedan od uzora).


                To nije bilo predviđeno programom, i desilo se sasvim spontano, na Đorđev predlog. Iako je on ZAVODNIKA odavno pročitao, i u četiri oka mi kazao svoje mišljenje (uključujući i neke primedbe), nisam se usuđivao –uprkos prijateljstvu i svemu– da uopšte pomislim da ga molim da ON govori o MENI, tj. mom delu. Ali u petak, 31.X, dok smo preko dana šetali Suboticom, on mi je sam predložio da se pridruži već najavljenom govorniku, odnosno, kazao je da bi želeo pred posetiocima da iznese svoje viđenje romana i njegovih vrednosti. Tako nešto moglo je samo da mi imponuje, kao i organizatorima – šteta je samo što taj "detalj", budući izveden ad hoc, pred samo dešavanje, nije bio pomenut nigde u najavama programa već se našao "samo" kao bonus onima koji su ionako došli na priču o mom romanu. Na svu sreću, takvih je bilo preko dvadeset, odnosno tek malo manje nego prethodne večeri kada sam s Đorđem vodio razgovor pre prikazivanja LEPTIRICE.

Pre nego što predstavim audio fajl tog razgovora, kazaću ukratko samo ovo: bilo mi je lepo na "Hrizantemi". Društvo je bilo odlično: osim Kadije tu se našao i Marko Mehtsun sa Grosmana, sa svojom curom Tinom (kojoj zahvaljujem na fotkama koje kraje ovaj izveštaj!), zatim lokalni hororisti, reditelj Andrej Boka (upravo završio snimanje svogo novog kratkog horor filma koji nestrpljivo iščekujem: zvuči fantastično, a tako i izgledaju kadrovi koje sam video!)...

 ...i pisac Oto Oltvanji – potonji, zapravo, više ne živi tu, ali svraća u rodni grad, pa tako i ovom prigodom, te fino popričasmo na Noć Veštica u kafeu u okviru Bioskopa gde se festivalčić dešavao. 
         Prijao mi je ambijent Subotice, naročito Gradska kuća, čija me je arhitektura neumoljivo podsećala na Arđentov INFERNO...
...a prijala mi je i lokalna hrana – a naročito jedan od najukusnijih obroka koje sam ikada pojeo, specijalitet na koji mi je Marko iz daleke Slovenije ukazao (naime, otkrio ga je kada je prošle godine gostovao na prvoj "Hrizantemi"): rebarca u spec. marinadi koja prave samo u toj jednoj piceriji (!), po tajnom receptu: zaista nehumano dobra stvar koju ću da sanjam! I priloge. I odlično crno vino nekog lokalnog proizvođača. I još sve to konzumirano dok nam Kadija citira vickaste i pametne zapise sa bogumilskih stećaka, kao i epitafe sa grobalja koja je posetio... Savršenstvo kakvo se samo može poželeti...


Ukratko, bilo je tu zezanja svih (prijatnih) vrsta i tri dana su proletela kao ništa – ali jedan od hajlajta svega, barem za mene, odmah posle ovih rebaraca, bio je razgovor o ZAVODNIKU. Kao što ćete moći da čujete, dodeljeni voditelj  programa, izvesni Darko Kovačević, navodno objavljivani pisac, bio je... uh, šta reći, koju posluku porati... Najbolje da to čujete i procenite sami: reći ću samo da je njegov nastup bio na ivici incidenta, odnosno da je čak i hladnokrvnog Kadiju isprovocirao na reakciju koja će svakako zabaviti i nasmejati svakoga ko reši da ovo presluša. Marko Mehtsun je čitavog narednog dana citirao i grohotom se smejao na provale voditelja i na Kadijine reakcije.


Dakle, čućete audio snimak u trajanju od oko 75 minuta, od čega barem polovinu sačinjava čisto, neprekinuto Kadijevićevo izlaganje o ZAVODNIKU – tačnije, njegovo (Đorđevo) tumačenje toga šta je, po njemu, najznačajniji aspekt tog romana. Odmah da dodam, uz sve poštovanje prema govorniku, da je ovo njegovo iščitavanje sasvim validno i značajno po sebi, ali ga nikako ne smatram jedinim mogućim, niti ga ovde želim plasirati kao dogmatsko, centralno ili definitivno, bez obzira na to s kako visokog i autoritativnog mesta dolazi. Uostalom, čućete i sami moje određene ograde u deonici kada meni daju mikrofon.


U svakom slučaju, ovo VREDI čuti, zbog Kadijinog kao i uvek nadahnutog i iscrpnog izlaganja, ali isto tako i zbog razgovora koji je pomenuti, uh, voditelj, "vodio" sa mnom nakon toga a tokom kojega sam se iz petnih žila upinjao da održim nivo ozbiljnosti koji je Kadija na početku zacrtao... Vi procenite sa kolikim uspehom!

Dakle, snimak ove govorancije možete sa Mediafire linka skinuti ako kliknete OVDE!

4 коментара:

Zo Ran је рекао...

Каже г. Кадијевић да професор пропада, тоне у атавизам, и да је то метафоричка слика једног општег пропадања, одумирања или слабљења здравог разума, рационалности која се (глобално) повлачи и уступа место мрачним поривима, варварству, пред-рационалним стањима духа, да се дешава један процес регресије и да се укидају еманципаторски процеси, а уздиже се мрачњаштво, не-свест, поново јавља (и буја) фашизам.

Али, ја видим и осећам и терор здравог разума, глупост и ограниченост рационалности, сиромашење духа услед тих емнаципаторских процеса јачања (само)свести и одвајање од главног извора енергије и покретача стваралачких процеса - колективног несвесног, архетипских садржаја.

Из тог угла, рекао бих да професор добија шансу да се еманципује на један дубљи начин од оног који су му омогућили градска библиотека и систем који се заснива на разумском поимању и одбацивању нејасног, мутног, необјашњивог, не-чулног и ванискуственог. Добија шансу да се повеже са ирационалним које би, у споју са разумом и способношћу анализе довело до отварања двери перцепције и подарило му могућност синтезе која би се природно надовезала на умеће анализе које можда јесте, а можда само мисли да јесте, савладао.

Професор ту шансу, како се чини, није искористио, зато што му то није дозволило робовање идеалу рационалног и (здраво)разумског.

Да се макар мало атавизовао, дубље би се рационализовао :)

Очигледно да роман својом двосмисленошћу и одржавањем интерпретативне напетости даје могућност за најразличитија тумачења и претпостављам да би најтачније било оно које би спојило све те углове посматрања у нешто што није само збир или смеса, већ једињење.

Dejan Ognjanovic је рекао...

zo rane, imaš moj aplauz! to što kažeš još je bliže mojim namerama od ovoga što je kadijević lepo iščitao i donekle rastumačio (ali i pojednostavio).

ash је рекао...

I, da li je Kadijino "Sveto Mesto" delovalo upozoravajuće na rastuće iracionalnosti u društvu početkom fašističkih i degradirajućih 90-ih, ili je delovalo podsticajno na ludilo, u opštoj kakofoniji udbaškog rijaliti horora na televizijama širom SFRJ?
Njegovo zaprepašćenje današnjicom je anahrono, jer je pravi udar na svest nastupio nekih 20-25 godina ranije, još od 8. sednice SKS i dolaska Despota na vlast.
Da li je taj umetnički diskurs misticizma, tajanstva, strave, transcedencije, metafizike - bio možda podoban nakon Memoranduma SANU 1986. godine? Da li je Kadija sa svojim senzbilitetom bio podoban za snimanje serije "Vuk Karadžić", i time učestvovao u mitomanskom srpskom nacionalističkom buđenju... nastavljenim, recimo, sa Šotrinim "Bojem na Kosovu"?
Da li je Kadija učesnik otvaranja Pandorine kutije iracionalnog, totalnog ludila na ovim prostorima, i da li se, onako, malo kaje zbog toga?
Drago mi je da se sa poštovanjem seća Tita i sistema u kojem je Kadijine vizije filma bilo na kašičicu. Očigledno, beše to Doba razuma za ono posle
Hvala Kadiji za njegovo delo koje je davalo nesvakidašnji ukus onim dobrim starim vremenima, ali kamo sreće da je ostalo raritet, na kašičicu i pod strogom kontrolom!Balkancima magijski način mišljenja treba batinom isterivati iz glave, očigledno. Tu se pravim komunistima nema mnogo šta zameriti, oni su za tu prostu istinu jako dobro znali!

Dejan Ognjanovic је рекао...

to su dobra pitanja i mnoga od njih planiram da mu postavim kada budemo nastavili razgovore za knjigu KADIJEVĆ O KADIJEVIĆU.