IT FOLLOWS (2015)

*** 

3

            "Prokletstvo trojke", avaj, i dalje vlada hororom: uz sve naše nade i molbe Azatotu, uz sav hajp žanrovskih i drugih glasila, uz sve cviljenje od uživanja horor fanova širom interneta - IT FOLLOWS, ipak, ne uspeva da prebaci ocenu koja označava vrlo dobar, gledljiv, zabavan solidan film, i da se popne za stepenicu više, da pređe u društvo momaka koji znače "odlično, sjajno, polugenijalno, skoro pa izuzetno, još malo pa antologijsko".

            Ne; ONO PRATI je tek jedan OK horor, vredan pažnje i gledanja, sa sasvim pristojnim kvalitetima, ali kad se sve sabere i oduzme, to je ipak tek nešto malo iznad proseka, nikakva revolucija niti antologija, ništa za višestruko gledanje i proučavanje i promišljanje i gustiranje natenane.

Fin filmčić koji izgleda bolji nego što jeste samo u poređenju sa generalno debilnim hororima koji danas vladaju scenom, ali sam po sebi, uz svoje određene kvalitete, ipak sadrži i ozbiljne nedostatke koji mu krešu krila i spuštaju ga među, recimo, OCULUSE i BABADOOKE ovih godina.

Iako su im zapleti različiti, pristup i dometi su donekle slični: u sva tri slučaja pokušava se sa dramom, sa ozbiljnošću, bez treša i bez "pet drugara u kombiju" i bez FFF-a i komendije; pokušava se sa ozbiljnom, nereferencijalnom, nederivativnom, strejt stravom; 

i u sva tri slučaja, filmovi su umanjeni donekle preteranom proizvoljnošću koncepta, zatim napadnom simbolikom, i najzad – smrtno dosadnom, nevešto sprovedenom "sumornošću" koja iz njih isisava skoro svaki nagoveštaj zabave, uživanja, radosti u hororu.

Da skratim, jer prezauzet sam ovih dana važnijim pisanijima.

Šta je ovde dobro?

+ Koncept je relativno originalan: ko se jebe, proganja ga svaki-put-drugačija "utvara seksa", koju mora da prenese sledećoj žrtvi. Sličan fazon kao u RINGU, samo što ovde umesto gledanja kasete imamo seks; a isti je i "lek": prenesi dalje, pa nek drugi trlja glavu s problemom; uostalom, neće ni njemu/njoj ništa biti ako prenese sledećem, a ovaj sledećem itd. Ukratko: jebite se, ljudi!

+ Likovi su zamišljeni i odglumljeni realističnije nego što smo u ovakvim filmovima navikli, uključujući tu i neke životne, a u žanru retko (na ovaj način) viđane odnose – npr. "najbolji drug & komšija" koji bi da bude nešto više "drugarici" koja, pak, ima drugog. To njihovo druženje ima u svojoj inscenaciji nešto životnije od uobičajenih klišea.

+ Za razliku od 9/10 današnjih horora, ovaj ima nekoliko efektnih horor scena (da ne nabrajam i ne spojlujem sad), zasnovanih na sugestiji odnosno na pretnji koja ima ambivalentan a ne eksplicitni palp izgled (iskežene face, demoni, čudovišta, duhovi…). To će reći da režiser zna šta i kako radi, kako slika, kako frejmuje, gde/kad seče, itd.

+ Muzika je izuzetna: pravi blast from the synth past, zvuči kao Tangerine Dream iz zlatnih 1980-tih horor dana (The Keep, Manhunter, Near Dark). Istina, moram reći da je muzika maltene bolja nego što film zaslužuje – štaviše, ponegde i odskače od scena na koje je nalepljena: jeste lepa za uho po sebi, ali je često u slaboj vezi sa time što, kao, ilustruje u datom trenutku.

Šta fali?

- Idejnost je problematična, jer opet se vraćamo na staru ideologiju slešera "Sex is bad, mkay? If you fuck – you die, mkay?" Dobro, nije to baš toliko debilno kao u doba Petka 13-og, jer ovde je poenta radije "Pazi s kim se fukaš, možeš se pokajati" pa je stoga "demon" ovog filma ne toliko seks kao takav, koliko polna bolest; znači, uz malo pameti i pažnje može se taj "demon" izbeći.

- Tempo je previše letargičan, a likovi previše nezanimljivi da bi se njihova priključenija pratila sa dubokom unesenošću: nema tu one sočnosti i duše koje je Krejven u svojim zlatnim danima umeo kao niko da proizvede (A Nightmare…, Scream) a da, opet, time ne naruši stravu. 

Odnosno, likovi nisu loši, ali jedva dosežu nivo zvani OKEJ: drže vodu ali ništa za pamćenje (ista boljka kao OKULTIS i BABA ĐUKA).

- Proizvoljnost koncepta je donekle kvalitet (weird, iracionalno, neizvesnost, ne se znaje…) a odnekle nedostatak, kada taj anything goes počinje da smeta sa svojim apsurdnim neobjašnjivostima. 

Ne, ne tražim da mi se crta do poslednjeg slova kako sve ovo funkcioniše, kako je nastalo ovo "seks prokletstvo" i zašto ima baš ovaj oblik, baš ova pravila, zašto se javlja baš kroz onakve prikaze itd. ali opet, bar malo nekog privida reda i smisla ne bi bilo loše. 

Zašto baba? Zašto goli muškarac? Zašto silovana devojka? Ako već nisu od krvi i mesa, zašto krvare kad se u njih puca?

Šta, tačno, biva sa žrtvama jednom kad ih stigne to što ih PRATI? Curu na početku nađu sa jednom nogom zalomljenom unapred (vidi sliku); originalan prizor ali, šta s tim? To je sve?
 
Momka koji strada kasnije - ženska prikaza praktično siluje. Implicira se da mu time nekako isisa životnu energiju, ali suviše je to mutno prikazano, a on na kraju - samo malo bleđi nego inače: ništa mumija i facijalna deformacija a la RINGU žrtve. Fali nam treća žrtva bilo kog pola za patern (if any); ovo, ovoliko, deluje previše proizvoljno.

- Odsustvo jakih set-pisova, previše anderstejtmenta, sumnjivo-plitka idejnost, neupečatljivi likovi, mlak završetak… sve to nisu strašne boljke da se film pokopa pod zemlju, ali akumulirane ovako ipak opterećuju ono što u njemu valja, i naginju ga ka trojci.

Znači, gledajte, plašite se, uživajte, i – pazite šta (i s kim) radite!