izabrana dela

izabrana dela

четвртак, 27. август 2015.

GERMAN ANGST (2015)

**(*) 
(3-)

Directed by:
Jörg Buttgereit,
Michal Kosakowski,
Andreas Marschall


            Pristojan, gledljiv omnibus. Nažalost, prva, Butgerejtova pričica ("The Final Girl") je najtanja i najbezveznija ali, na sreću, ona je i najkraća. Teen devojčica otela čiču, drži ga vezanog u sobi, odseca mu penis (jer šta je Butgerejt bez toga?!) a usput nešto grdno besmisleno monologiše o svojim hrčkovima ili tako nekim glodarima, i to je to. 
Sve slikano kao da je home movie, na 8 mm. Talk about arrested development! Jebote, 20 godina nisi snimio film, i sad kad najzad imaš šansu, snimiš ovu ispraznu skicu, koja izgleda ISTO kao ono tvoje od pre 2 decenije, samo slabije. Čak su i scene anti-penis nasilja u njegovim ranijim filmovima bile bolje od ove ovde! Znači, Butgerejt je nazadovao na svim poljima.
            Druga priča ("Make a Wish") je pipava: pre svega, ona nije horor – osim za one smarače koji vole fraze tipa "Šta će nam horor filmovi, pogledajte samo dnevne novine!" E, pa, ako ste od tih, da vam kaže čika Ghoul: jebite se! Dnevne novine se bave prozaičnim, banalnim, efemernim; horor se bavi arhetipskim, univerzalnim, sublimnim! Dakle, to uopšte nije isti "horor"! 
Ne verujte Blicu kad vam kaže: "Horor u Mionici: ubio ženu pa sebe!" Horor bi bio, eventualno, ako bi naslov glasio "Ubio sebe pa ženu!" (Nije da nije bilo i takvih naslova, ali znate šta hoću reći: taj naslov bi morao da bude i istinit, a ne plod novinarske trapavosti i neartikulisanosti.)
Uglavnom, u drugoj i predugačkoj epizodi na delu imamo jednu poludupastu osudu rasizma, kroz pričicu o nekakvim gluvonemim Poljacima u Nemačkoj nad kojima se, u jednoj napuštenoj ruševini, iživljava neonacistička omladina – nesvesna da ovi imaju medaljon koji omogućava doslovnu trampu svesti (samo sa ne tako zabavnim rezultatima kao kod Roberta Šeklija)! I tako se mučitelj doslovno nađe u koži žrtve... Blah!
Nije to negledljivo: dinamično je i zabavno i solidno glumljeno, ima i zabavnih detalja (npr. potpuno preterano zlikovačka razuzdano sadistička naci-cura), ali – osim što štrči iz jednog "horor" omnibusa i što je idejno prilično plitkoumna – ova epizodica je dodatno potkopana podužim flešbekom koji zaslužuje da uđe u sve anale jer radi se o flešbeku koji "pripoveda" gluvonema osoba (!!!). On nas vraća u vreme nemačke okupacije Poljske i prikazuje švapska zverstva na nepriličan, neukusan i neodgovoran način (treš!), što prilično odudara od realističkog pristupa i kvazi-ozbiljnog kvazi-angažmana u glavnoj priči.
Najzad, treća priča ("Alraune") je najbolja, ali ne zato što ima preterano razgovetan zaplet – zapravo, teško je to uopšte prepričati jer je naracija vrlo nabacana, fragmentarna i prepuna nekakvih vizija i "možda jeste možda nije moje srce tajnu krije". Iako se zove ALRAUNA, to je toliko slobodna "adaptacija" tog Eversovog romana da bez eksplicitnog naslova na početku teško da bih to uopšte doveo u vezu s njima (a čitao sam ga).
U suštini, govori o liku koji dospeva u tajni klub sexualnih fetišista koji ultimativno uživanje dobijaju uz pomoć praha dobijenog od mandragore (otud "Alrauna"), ali fora je da, kad budu drogirani i vezani, nipošto ne skidaju povez sa očiju. Jer, ko ga skine, videće ŠTA mu uživanje pruža. A to, naravno, nije lepo. 
Osim ako niste za neku lavkraftovsku varijantu sexa, sa pipcima, vaginoidnim monstrumima itsl. Uslikan u živopisnom koloritu u kojem se ogleda fascinacija đalo filmovima (videti njegov prethodni dugometražni MASKS!), ovaj film podseća na vintage Brajana Juznu (nestalog u akciji na dalekom istoku i reinkarniranog u Nemačkoj)!
Nebitno. Ono što jeste bitno jeste da se radi o filmu koji, kao retko koji, pokazuje natprosečnu dozu autentično prizvane i inscenirane dekadencije i osećaja morbidnosti, tajanstva i dubokog (a ne plitkog, treš, konvencionanog) mraka. Zbog ovog ugođaja – da se ovde dešavaju neke stvarno gadne, a tek neznatno implicirane stvari – spreman sam da oprostim nekoherentnu naraciju i upitnu poentu.

Reditelj ove treće priče mi je kazao da sprema novu adaptaciju Gogoljevog VIJA, smeštenu u Ukrajinu u vreme "holodomora" (ruski orkestrirane masovne gladi i pomora koji je sa njom usledio). Ovaj "holodomor" je, kao slučajno, postao naprasno popularan među hororistima baš sad, kad su zapadne sile rasplamsale sukob između Rusije i Ukrajine: do sad su ga već eksploatisali GHOUL (pobednik Grosmana 2015) i onaj negledljivo nebitni kretenski "triler" CHILD 44...

2 коментара:

Man from Valley је рекао...

"Ne verujte Blicu kad vam kaže: "Horor u Mionici: ubio ženu pa sebe!" Horor bi bio, eventualno, ako bi naslov glasio "Ubio sebe pa ženu!"" Ovako uzvisenu misao iz realnosti nisam procitao odavno.

Corwin је рекао...

+1, evo sam se zacenuo od smijeha!