izabrana dela

izabrana dela

уторак, 08. септембар 2015.

Šta sam gledao na Grossmannu? (STUNG, GHOUL, itd)


Iskoristio sam priliku ovog leta na Grosmanu da na velikom platnu pogledam svoje drage filmove HARDWARE (1990) i DUST DEVIL (1992) Ričarda Stenlija. Nažalost, Grosman više nema uslove za prikazivanje filmova sa 35mm trake, pa su ova dva projektovana sa blu reja, odnosno dvd-a. To nije TO, ali šta da se radi; ionako je retka prilika da se ovi filmovi vide onako kako su i zamišljeni, pompezno, spektakularno, u vajd-skrinu. Čak sam ovom prilikom uspeo da zapazim par detalja koji su mi do sada na malom ekranu izmicali (iako oba filma imam na originalnim DVD-ima).
Isto tako, reprizirao sam i Stenlijev kratki THE MOTHER OF TOADS (2011), tj. segment iz omnibusa THEATRE BIZARRE. 
Ovog puta projekcija sa blu reja nije ostavila ni tračka sumnje mojoj inicijalnoj impresiji: da je to vrlo slabo usnimljeno, i u smislu kadriranja, i kolor korekcije; i mada deo krivice možda snosi i DP, Karim Husain, glavni krivac je, izgleda, ipak Stenli, koji je to tako pustio. 
Inače, izvorna pričica Klarka Eštona Smita je ionako bezvezarija po sebi, a ova adaptacija ni na koji način je ne unapređuje, naprotiv: 
ovo je jedan cheesy, bezvezan i skroz nebitan film, potpuno lišen mistike 
iako je sniman na autentično mističnim lokacijama u Francuskoj (gde se Stenli nastanio), 
a dodatno je jeftin i nenamerno smešan zbog francuskog akcenta Katrione MekKol, koja umesto da izaziva jezu – zapravo kanališe smehotres ALO ALO. A sad, premijere.

 Na blogu su već zasebne prikaze dobili sledeći filmovi viđeni na ovogodišnjem Grosmanu, pa o njima možete čitati naširoko ako kliknete na naslove:
IDYLL / IDILA ("prvi slovenački horor", treći put)
BROJ 55 ("nimalo ideološki obojen film" o junačkim hrvatskim braniteljima i horor-filmski stilizovanim četničkim hordama)
GERMAN ANGST (nemački "žestoki" omnibus od tri priče; jednu od njih radio Butgerajt)
THE OTHERWORLD / L'AUTRE MONDE (najnoviji dugometražni okultni dokumentarac Ričarda Stenlija)

            A sad, filmovi koji nisu vredni detaljnije priče, a opet – valja ih pomenuti jer imaju ponešto atraktivno što bi nekog moglo navesti da im da šansu ako na njih naleti.


STUNG
Germany, USA; 2015; 87 min
Directed by: Benni Diez
** (2)
Baš lepo što su se potrudili da naprave te džinovske bube, kao i brojne efekte maske, "po starinski", od gume, lateksa i ostalih materijala, a ne od piksela u kompjuteru – ali, džaba kad je zaplet imbecilan, likovi nesnosno iritantni (da, čak i onaj dečačić iz masterpisa FRAILTY koji nije Petar Pan odrastao je u nepodnošljivu kreaturu!), Lans Henriksen na auto-pilotu odrađuje svoje, a ritam je naprosto užasan. Naime, iako invazija džinovskih osa kreće u prvih 10-15 minuta, što je uvek plus (zajebite me s pripremama, sitnim nagoveštajima i "upoznavanjem likova" tokom pola filma, ili duže!), ali čim se ovi zabarakidiraju u podrumu kuće, krene toliko nesnosno, dosadno, kretensko dramoseranje da se na džinovske ose smesta zaboravi!
Dakle, tkanje normalnog sveta se upravo rasplelo, džinovske ose su pred njihovim očima ubile 10-ak ljudi, neki drugi mutiraju i one izlaze iz njih, vi ste im pobegli i onda – šta? Krene same-old same-old bullshit "voliš li me, voli li me, kako da joj priđem, jao, ma ne voli me ona..." pa onda te "drugovi, ovako ćemo," te "drugovi, onako ćemo"... ma idi bre! Život je prekratak za ovo! Nađite na jutjubu ili negde inserte gde se javljaju kreature, ili ako vam je baš do njih skinite film pa ispreskačite "dramu" i "romansu" i "sranje" i pogledajte sve u svemu nekih 10 minuta monster akcije, i to je dovoljno.


LIZA THE FOX FAIRY / LIZA, A RÓKATÜNDÉR
Hungary; 2015; 111 min
Directed by: Károly Ujj Mészáros
** (2-)
U poverenju, kaže mi Ričard Stenli: "Ovo sranje izgleda kao nešto što bi režirala jedna moja bivša." Dakle, iako je ovo režirao muškarac (Karolji, a ne Kerol? uostalom, možda je reditelj gej!), LIZA deluje kao najbljutaviji školski primer "ženskog filmopisma" – sav liciderski nakićen, kitnjast, šaren, svi likovi i situacije su otkačeni ali na neki skroz dosadan i nezabavan način (pomereno ali ne i vickasto; čudno, ali bez duha, bez ikakvog edža). Začudnost radi začudnosti, bez poente. Kao AMELIJA PULEN, samo bez šarma i vizuelnog bogatstva. Iz ovoga izuzimam samo deonice sa duhom japanskog pevača iz 1950-ih koji se povremeno javlja: to je jedino zabavno-bleskasto, pa čak mestimično i smešno u ovoj inače otužnoj i nesmešnoj  romantičnoj fantasy komediji.

GHOUL
Czech Republic; 2015; 86 min
Directed by: Petr Jákl
**(*) (2+)
Ovo je dobilo Hudog Mačka za najbolji film Grosmana! O, tugo jesenja! Standardni FFF, korektno urađen, "good of its kind" – ali džaba kad mu je kind FFF. Svašta je tu nabacano: i kultur-rasizam (ti sa Istoka bi samo da nas zapadnjake oderu, opljačkaju, prevare... Rusi, Ukrajinci, Srbi, Hrvati – isti kurac!) i true crime (ničim izazvan prizvan je ovde i čuveni serijski manijak i kanibal, Čikatilo) i spiritizam (rudimentarna, nenadahnuta seansa, i onda krenu manifestacije, opsedanja i pizdarije). 
Tanki likovi besmisleno se ponašaju (kao, "sačekajte vi tu u pustoj i jezivoj kućici daleko od sveta, sad će da dođe creepy dude kog ste malopre sreli da vam da intervju za vaš jebeni film, samo sedite tu, prenoćite slobodno, šta bi moglo poći po zlu?"), uobičajena jurnjava po mraku, puf-pant puf-pant jao, kuku-lele, heeelp, ovo-ono, crnci u tunelu, trt-mrt abre-ubre. I to je sve. Ne vredi mu ni tako sjajan naslov kad je sve ostalo - mnjah.

CLINGER
USA; 2014; 81 min
Directed by: Michael Steves
Ne znam koji je đavo ovim filmadžijama, da li je oseka dobrih novih ideja tolika da moraju da kradu ovoliko, tek – evo i trećeg filma u poslednje dve godine na temu zombi-exa: posle LIFE AFTER BETH i BURYING THE EX stiže nam i CLINGER! Jupiii! Ako ste voleli prethodna dva filma o preminulim bivšim curama koje se vraćaju kao žive mrtvakinje da smaraju svoje ex-momke (za moj groš – oba su bolno dosadna i napadno neduhovita; ništa ne vredi što je ovaj drugi po tankom scenariju radio Džo GREMLINS/HOWLING Dante!), onda ćete naprosto obožavati i ovu skoro-negledljivu orgiju smaračizma o patološki zacopanom momku koji glupo pogine, ali ga to ne spreči da nastavi da se poput krpelja lepi svojoj još živoj curi!
Vi kako hoćete, ali ja sam ovo napustio (prekinuo) posle 15-ak minuta i otišao da, radije, gledam reprizu Stenlijevog dokumentarca. Ukratko: ovo je daleko jeftinije (i budžetski, i vizuelno, i po rediteljskom netalentu) od gorepomenutih EX filmova, a uz to za glavnog (i naslovnog) "junaka" ima toliko nesnosno iritantnu njušketinu da je to, čak i u jednoj kao splatter-komediji, previše ružno. Ne samo što je njegov lik zamišljen kao zaista neverovatno bolestan ludak nego je i kasting ovog odvratnog glumca sve to pokopao daleko ispod želje da to gledam sat i po! Ko voli, nek izvoli!


            Na Grosmanu sam pogledao i par dokumentaraca koje i vama preporučujem ako na njih negde naletite: EATEN ALIVE! THE RISE AND FALL OF THE ITALIAN CANNIBAL FILM (UK; 2015) i MARK OF THE TIMES: THE NEW WAVE OF BRITISH BLOODSHED (UK; 2015) su sasvim solidni za one koje tematika zanima; u pitanju su, strogo gledano, namenski rađeni filmovi za EXTRAS na DVD-ima, pa zato morate oprostiti što su jefitnijeg izgleda i pretežno u "talking heads" formatu: sagovornici su kvalitetni, i ima se tu šta čuti, koga interesuje.

2 коментара:

Daniel Nichols је рекао...

Dr Ognajnoviću pogledao sam UBODENE, i moram vam reći da je film interesantniji posle gledanja nego u toku procesa. Isprva se njegova VRLJAVOST i BLJUZGOTINA doimaju kao profesionalni diletantizam jednog Čoveka iz Doline, ali posle sam se pitao - čekaj da nije to namerno jer autori u stvari hoće da nam prikažu perspektivu konobara to jest svih nas koji preživljavaju socijalni darvinizam vladajućih elita? Čak mi se ta vrljavost javila kao zametak ličnog stila, sve je to još uvek suviše bljuzgavo, nedovoljno vrcavo, nedovoljno duhovito, ali mislim je autor, u principu, dečko koji obećava.






Daniel Nichols је рекао...

I parodija ALIENS-a je dobra, narocito kad burzoaski mamin sin podnese konobara na zrtvu Kraljici, dok Lance Henriksen u pozadini bezuspesno pokusava da odbrani patrijarhalne vrednosti od rastuceg drustvenog haosa.