U okviru akcije omaža nedavno preminulom velikanu
horora, Vesu
Krejvenu, evo ekskluzivne onlajn premijere mog davnašnjeg članka
o njegovom, po meni, nedovoljno hvaljenom remek-delu sa genijalno evokativnim
naslovom - BRDA IMAJU OČI. Članak je
pisan za rubriku "Kult horor"
u jednom zaboravljenom, opskurnom niškom časopisu; red je da sada, posle toliko
vremena, neko zapravo i pročita taj moj tekst.
BRDA IMAJU OČI
(The Hills Have Eyes, 1977)
Scenario, režija i montaža:
Ves Krejven
Direktor fotografije: Erik
Sarinen
Uloge: Robert Hjuston, Di
Valas, Martin Spir, Majkl Berimen…
(c) Dejan Ognjanović
****(*)
4+
Kontroverze koje je proizveo
svojim debijem (Poslednja kuća levo, 1972) skoro da su uništile karijeru
Vesa Krejvena: zvuči paradoksalno, ali ponekad se ne isplati napraviti suviše
žestok film. Pet godina pametniji, on se odlučio na umereniji pristup, iako ovo
treba shvatiti krajnje relativno; to samo znači da eksplicitnog krvopljusa ima
manje nego u Poslednjoj kući levo, da su scene nasilja kraće, da nema
preteranog iživljavanja, te da je priča nešto konvencionalnija i prijemčivija.
A zaplet je krajnje jednostavan:
inspirisan autentičnim slučajem iz Škotske 18. veka o porodici kanibala koji su
u divljini spopadali namernike, Krejvenov film govori o prosečnoj američkoj
porodici čiji se auto pokvari usred pustinje, gde "brda imaju oči".
Oči pripadaju porodici degenerika i ljudoždera i ostatak filma sastoji se iz
surove borbe za opstanak. Jedi ili budi pojeden; ubij ili budi ubijen. Ništa
prostije od toga.
Relativna "umerenost" Brda
imaju oči jedan je od glavnih kvaliteta. Krejven je očito naučio lekciju u
vremenu proteklom od sirovosti njegove Kuće, a ni uticaj Huperovog Teksaškog
masakra motornom testerom (1974) nije zanemarljiv. Štaviše, brojne paralele
mogu se povući sa ovim filmom: motiv grupe ljudi izolovane u nedođiji, na
milost i nemilost porodice kanibalskih ludaka; naglasak na fizičkoj pretnji i
akciji; užas usred bela dana; krajnje pojednostavljen sukob (dve grupe na
jednoj ograničenoj lokaciji)…
"Isprane", svedene
boje naglašavaju sumornost okruženja, ali i naturalizam koji čini da Brda
izgledaju poput dokumentarca snimljenog u Paklu (i to na 16 mm traci). Ubistva
su režirana tako da se kroz dinamičnu montažu, šok i sugestiju nagovesti više
nego što se zapravo prikaže; zbog toga mnogi Brda, baš kao Masakr,
proglašavaju za "veoma krvav" horor, što je daleko od istine; u celom
filmu može se naći jedan jedini (istina, nezaboravan) kadar odranog mesa i
krvi! Brda sa Masakrom dele i nagao, blago-antiklimaktički kraj,
sa odjavnim kadrom koji simbolizuje pobedu iracionalnih sila. Sličnost između
ovih filmova ide toliko daleko da je Krejven čak "pozajmio" Boba Bernsa,
dizajnera scenografije iz Huperovog filma, i uposlio ga da, uz pomoć kostiju i
predmeta sa otpada, osmisli izgled, odeću, ukrase i nastambu kanibalske
familije, čime je anticipirao sličan dizajn u trilogiji o Pobesnelom Maksu.
Navedene paralele ne treba da
impliciraju da je Krejven prosto "pokrao" Hupera i unovčio uspeh Masakra.
One su svakako bile olakšavajuća okolnost za obezbeđivanje kakvog-takvog
budžeta (oko 200.000 $), ali njegov film ne samo što efektno i kreativno
nadograđuje motive iz Masakra, već i razrađuje preokupacije nagoveštene
još u debiju, kojima će se vraćati i kasnije u karijeri. Krejven se, naime,
bavi relativizacijom Zla preispitujući podele na "dobre" i "loše"
momke. On ponavlja situaciju iz Poslednje kuće levo, u kojoj "zlikovci"
iz prve polovine filma postaju žrtve osvete "dobrih" momaka u
poslednjoj deonici filma. To je utoliko smislenije što ovog puta dobri momci
nisu grupa drugara (kao u Kući, ali i Masakru), već porodica
sastavljena od tri generacije.
Dve porodice predstavljaju uzajamne
odraze u ogledalu, i do kraja filma se njihovi kontrasti pretvaraju u paralele.
Krejvenov film na ubedljiv način stavlja korene užasa u srce porodice (i
Amerike), i zajedno sa Romerovim i Kronenbergovim filmovima iz istog perioda
predstavlja sumornu i gotovo apokaliptičnu viziju u kojoj nasilje rađa nasilje,
i borba sa Zlom na neki način "prlja" dobre momke. To je, svakako,
simbolična reakcija na kolektivni doživljaj američke uloge u ratu u Vijetnamu,
ali pored indirektne društvene kritike trajna aktuelnost ovih filmova zasnovana
je pre svega na tužnoj činjenici da su njihovi psihološki i antropološki uvidi
bazirani na trajnim istinama o ljudskom stanju. Krejven je, zajedno sa svojim
kolegama iz žanra u '70-im, pokazao da zlo nije uvek nešto što dolazi sa
strane: ono se često nalazi među nama, kao potencijal čija se erupcija ne može
predvideti.
Naravno, ništa od ovih naravočenija ne
bi imalo trajnije vrednosti da nije ovaploćeno u besprekorno režiranom, napetom
i uzbudljivom filmu, sa iznenađujuće dobro profilisanim (i odglumljenim)
likovima, i sa beskompromisnom vizijom eksplozije besmislenog, neobjašnjivog
nasilja apokaliptičnih razmera koje će postati sinonim žestokog horora iz '70-ih.
Mnogi su kasnije pokušali da oponašaju Krejvenov (i Huperov) pristup, ali
njihov neuspeh u tome samo je dodatno svedočanstvo da svetu jednostavnost tih
filmova nije tek tako jednostavno postići. Uostalom, ni sam Krejven (uprkos
odličnim filmovima koje je snimio u međuvremenu) nikada više nije uspeo da
ponovi visceralnu magiju Brda koja ni do danas nije umanjena.
Mislim da ce ti se dopasti ovaj rivju od Kim Dot Dammit
ОдговориИзбришиhttp://kdotdammit.livejournal.com/2706271.html
I neko treba vec jednom, ZABOGA, da napise pravi rivju DEADLY FRIEND, potpuno nepravedno zapostavljeno remek-delce, nedavno su pokusali da ga rimejkuju u nekoj razblazenoj gluposti pod naslovom TEETH, ali ni slucajno nisu dostigli taj nivo psiholoskog uzasa koji se zove strah od picke, niti tako SLADOSTRASNU kombinaciju diznijevske debilnosti (E.T.) i otrovnog horora koji samo Krejven ume, kao sto to vidimo u ovom udarenom i genijalnom filmu, daleko ispred svog vremena.
ОдговориИзбришиZanimljivost: i u DEADLY FRIEND i u ELM STREET kraj je nametnut od strane producenta (u prvom slucaju, devojcica se pretvara u krvolocnog robota a la DEMON SEED, u drugom slucaju, Fredi ipak opstaje u kosmarima bez obzira sto ga je Nensi ubila). Kad sam to prvi put video mislio sam pih, komercijalan izbor, ali pri ponovnim gledanjima sve vise sam sticao utisak da su producenti bili u pravu - nikakav hepiend tu ne bi pomogao!
"Brda imaju oči" je samo dokaz kako je civilizacija napravila užasne horde turista koji se umešaju u život autohtonoj hordu divljih ljudi koji su ostali na nivou svojih gena predaka. Niko ih nije terao da krenu od svoje kuće i zaglave se u neki Pičkovac, režiser je iskoristio samo njihov glupost i preneo na traci sve što se izdešavalo. Civilizacija bi osudila kanibale i sagledala propust zašto ti ljudi nisu humanizovani, ali Gaia bi jednostavno rekla "Panta rei.". Bitan je ugao gledanja stvari.
ОдговориИзбришиMan from Valley, svakako se stice utisak da je uzas izmedju ostalog u ideji da je necivilizovano-zivotinjsko stanje ''prirodnije'' ljudskom bicu no ''civilizacija''
ОдговориИзбришиUpravo pogledah VRISAK 2 koji sam propustio ranije, vec sam POCETAK je potpuno genijalan. Vidimo crnu studentkinju nekog odseka za post-kolonijalnu semiotiku pri akademiji za medije, koja gledajuci VRISAK na bioskopskom ekranu neprestano gusi svog decka masturbacijom o statusu Crne Zene naspram horor klisea itd i sta bi o tome rekli Deleuze i Zak Lakan, dok bi decko samo hteo da jebe i potajno mu ide neopisivo na kurac njena blebetarija. Onda ih oboje mucki ubije koljac sa maskom u fazonu ''Kju Kluks Klana'' - u klozetu.
ОдговориИзбришиPrepostavljam da su narcisi sa slicnih post-kolonijalnih akademija u ovome videli ''eksploataciju'' i ''rasizam'' i ''mizoginiju'' medjutim Krejv'n u stvari s pravom kaznjava crnce za glupost zbog koje misle da ih je emancipacija preko samosvesti o eksploatisanom statusu, spasla od same eksploatacije, tj belackog rasizma.
necivilizovano-zivotinjsko stanje ''prirodnije'' ljudskom bicu no ''civilizacija'' - tačno tako, to je poenta filma, explicirana ponajviše u kulminaciji i poslednjoj sceni i kadru (koji sam okačio gore). ali čovek iz doline, po običaju, priča napamet o filmu koji ili niej gledao, ali ga je zaboravio, ili ga nije dubinski gledao. kakva crna "autohtona horda"!? kakvi "divlji ljudi"? koji crni "geni predaka"??!! MUTANTI su to i degeni a ne kromanjonci zaostali u pustinji amerike.
ОдговориИзбришиIzvrstan tekst. Ali, iako na više mjesta spominješ kako je Hooper 'Texasom' nadahnuo Cravena, nigdje ne spominješ paralele između 'Texasa' i Cravenovog 'Last House on the Left' koji je snimljen dvije godine prije (iako spominješ sam film).
ОдговориИзбришиKao jednu od paralela između 'Texasa' i 'Hillsa' spominješ 'užas usred bela dana'.
Pa, zar nije užas usred bijela dana prije 'Texas-a' viđen u 'Last House'?
Zatim, poznato je da je 'Texas', između ostalog, nastao i kao odraz nasilja u vijetnamskom ratu.
I na tom polju je Craven 'preduhitrio' Hoopera (iako Craven nije prvi koristio horor za protestiranje protiv pokolja u Vijetnamu, zasigurno je bio prvi koji je to napravio u 'killer' podžanru).
Nadalje, motorna pila je prvi put kao oružje u ozbiljnijem hororu upotrijebljena upravo u 'Last House-u' (kažem ozbiljnijem, jer je dvije godine ranije upotrijebljena u H.G.Lewisovom gross-out splatteru 'The Wizard of Gore'). U kasnijim re-izdanjima, 'Last House' je čak bio reklamiran kao 'The original Chainsaw Massacre'.
Utjecaj 'Last House-a' još je vidljiviji u remakeu 'Texas-a' iz 2003, u kojemu grupa tinejdžera putuje na rock koncert (baš kao dvije protagonistice iz 'Last House-a', a ne kako bi posjetili djedovu farmu kao u originalnom 'Texas-u').
Najvažnije, iako je i prije 'Last House-a' bilo ubijanja i krvi na filmu, do tad nije bila viđena tolika doza sadizma, a koji je k tome snimljen u tako realističnoj maniri.
Slikovito bi se moglo reći da je 'Psycho' otvorio vrata za eksplicitniji prikaz nasilja na filmu, a da je 'Last House' ta vrata razvalio (te time utro put Hooperu i vojsci drugih autora modernog horora).
Međutim, ne vjerujem da su Hooper i Craven 'pokrali' jedan drugog. Vjerojatno se radi o podsvjesnoj, spiritualnoj povezanosti između dva horor filmaša, a to je ono što taj žanr čini posebnim, jer mislim da se toliko uzajamnog nadahnjivanja koliko je bilo u povijesti horora (drugi primjer su Argento i Carpenter), ne može naći ni u jednom drugom žanru.
Naravno, na polju kvalitete, 'Last House' se ne može uspoređivati s 'Texas-om' ('Last House' je jedan od onih filmova koji bolje izgledaju kad ih se prisjećaš, nego kad ih gledaš), ali nepravedno je isticati kako bez 'Last House' ne bi bilo samo beznačajnih rape and revenge messova 'Last House on Dead End Street', 'I Spit on Your Grave' ili 'The House on the Edge of the Park' (kao što se to obično čini kad se analizira 'Last House'), budući da je njegov utjecaj ipak dalekosežniji.
Mozda sam i ja mutant od NATO radijacije '99 pa ne znam sta je mutant a sta divlja horda, ovde su istresali uranijum kao crnje u kakvom gang bangu, Vinca je malo dete za nas koji u brdima imamo oci i po koje culo i ekstremitet u visku.
ОдговориИзбришиMorate ljudi da se malo opustite, covek je morao da umre zbog tumora - neresiva patologija vrlog novog sveta. Nase debate ovde ne mogu da ga vrate. Nisam ekspert za kinematografiju i uvek dam svoje misljenje o filmu koje mozda kasnije malKo korigujem, filmove delim na gledljive i prespavajuce, posto ih uglavnom gledam nocu iz kreveta. Moji komentari ne mogu doneti nista krucijalno, pa se i ne trudim da ih cinim toliko ostroumnim i strucnim, jer struke nemam, svaka cast ako ovde ima skolovanih i nacitanih kinematografa.
O Krejvenovom efektu za budnost da i ne govorim, verovatno i vi niste smeli kao mladji da odlazite nocu do kupatila gde "vreba" Fredijeva ruka iz klozetske solje, prosto buljite u vhs kasetu iz kluba i mislite da je ukleta. Neke pozadinske poruke iz Krejvenovih filmova nisam pokupio, jer sam ih odgledao jos kao klinac, kada sam bio gladan strave, a za reprize nemam trenutno vremena. Za filmove, kao i za citanje, moram biti psiholoski spreman, nisu to novine pa prelistaj i baci, tu ima dubokog zamlacivanja.
Ne mogu da se nacudim da za poslednjih par godina ne postoji novi film koji bi mi se cesto motao po glavi. To su sve neki poludokumentarci, zombokalipticna sranja, CGI mastarije neizivljenih programera, seks kad i reditelj vidi da se smorio, sve moj do mojega.
Eto poslednji horor koga se secam je seoska prica potekla iz radio Mileva koje ogovaraju babu koja neopazeno ulazi u unukinu sobu i smaze joj slatkise koje su gosti doneli malom detetu. Za mene je to horor, ozbiljan, realan. Horor je jer je procurelo, ta intima nasladjivanja babe na racun potomstva je obelodanjena i to poprima razmere uzasa kroz glasine i ogovaranja uz rijaliti, heklanje, pijacnu tezgu ili postkoitalni razgovor seoskih svingera kao zamena za cigaru. U glavi je zamisljam kao krupnu vesticu ogromne glavurde poput onog iz Kingovog Night Flyera koja se uvuce u sobu i razjapljuje vilice ka detinjim kolacima pune digestivnih sokova. "Bog je prvo sebi stvorio bradu.", svi mi volimo da krisom capnemo nesto, ali ovde je provaljeno, "Car je go!" i zato je nastupio horor, Dragisa Drakula is ressurected. Ljudi polako sa sebe skidaju slojeve n(i/e)kada zapocetog kolektivnog podizanja kulture, svesti, jedinstva, humanosti, civilizovanosti i polako se vidi ona struktura koja nas cini zivim - endoskelet Terminatora, prava dvonozna zivotinja koju je ta surovost i spasla da prezivi glacijalne i interglacijalne golgote. Ne mora nas inficirati neka farmaceutska virulentnost, azilanti (mada mogu posluziti kao katalizatori ako ih AV ostavi u Srbiji i njima naseli pusta povampirena sela) da bismo postali monstrumi, jer monstrumi zrace iz nas i cekaju da pukne sve ono sto ih utisava, ono sto ih cini sitim, napojenim i uspavanim, pritajeni monstrumi pocev od stakleno ljubaznog lica bankarskog obradjivaca kreditnih klijenata, pa do ove samozivne babe koja je mozda razmisljala da humano pojede kolace detetu kako bi mu smanjila unos stetnih kalorija i tu stetu usmerila na sebe!?
Ono sto sam hteo reci posle ove tirade je da je sve zanimljivije kada imamo razlicita misljenja. Da razmisljamo isto, bili bismo klonovi koje bi pokosilo stanje koje nismo sagledali. To je i Severna Koreja shvatila i polako otvara vrata turistima.
Covece iz doline, zanimljiva su ta tvoja groznicava premisljanja o hororu, ocigledno re je povredio Dr. Ognjanovic; medjutim njegov komentar je na mestu, jerbo si u prethodnom komentaru pokusao nasilno da humanizujes mutante u stilu ''Avatara'', kao grupu ''uzvisenih divljaka'' ciju pastoralnu zajednicu kvari civilizacija. Pa si jos onda dodao neki ''panta rei'' relativizam u budisticko-konfucijanskom stilu, sto sve blage veze nema sa krvozednim hriscanstvom u filmu. Logicno je za prirodnjake da idealizuju i antropomorfizuju Majku Prirodu, koja nije ''pokvarena'' i zla kao civilizacija, vec je ravnodusna ko Nirvana, te da na socioloske probleme odgovore begom u Valden (kakva glupost uzgred - na svetu vise ne postoji mesto gde mozes da se sakrijes od kapitalizma!)
ОдговориИзбришиDr Ognjanovicu gledajuci neke vase recentne slike sa putesestvija stekao sam utisak da u vasem liku ima neceg englundovskog sto bi eventualno moglo da se iskoristi za mnogo perverziniji i sladostrasniji srpski rimejk Ulice Brestova, sa Covekom iz doline u ulozi Nensi.
opuštaj se ti u tvojoj dolini, a ne ovde; 'različita mišljenja' su super, dokle god su to INFORMISANA mišljenja, a ne napamet-lupetanja i tok-svesti tirade iz malog mozga. niko ovde ne promoviše jednoumlje - ali UMLJE, to da. znači, zna se kako se razmišlja, kako se argumentuje, šta ima smisla, šta su fakti a šta je trućanje.
ОдговориИзбришиCool Hand Luke: neke stvari koje kažeš su tačne, neke spadaju pod "da, ali nije bitno" a neke su samo krajnje površne sličnosti koje nemaju nikakve suštinske veze.
ОдговориИзбришиna primer, to što junaci TCM rimejka idu na rok koncert nema baš nikakve veze sa odlaskom na rok koncert u POSLEDNJOJ KUĆI zato što devojke u tom filmu čine transgresiju (lažu roditelje, idu na zabranjeno mesto... i zato bivaju 'kažnjene'), dok ništa slično nije na delu u TCM. za PK zaista važi to što kažeš, 'Last House' je jedan od onih filmova koji bolje izgledaju kad ih se prisjećaš, nego kad ih gledaš i mada on ima veliki istorijski značaj, u tome se isključivo i iscrpljuje, za razliku od TCM koji je istinsko remek-delo u estetskom, filmofilskom smislu pre svega, pa tek onda 'istorijski dokument' itsl. takođe, BRDA sežu direktno u TCM a krajnje indirektno u PK zato što obrađuju motiv 'urbanoje' – strah građana od seljaka iz brda i dolina – dok su počinioci zla u PK (i 'familija' i familija) iz grada, dakle – nije to isto.
Povredio dr Ognjanović? Ma dajte ljudi, pa nismo mala deca, nego odrasla, čovek psihološki postaje konzervativac u srednjim godina, gde poput tvrdoglavog jarca brani svoje stavove koje je izgradjivao od mladosti. Čik ubedite nekog namćorastog dedu da promeni veru hodočasnim metodama. Ovde je očigledno sukob izmedju društvenih i prirodnih smerova nauke, izmedju sve teče i sveta po meri čoveka.
ОдговориИзбришиSvet po meri čoveka? Oće to kad se zatucaš kreacionizmom. Treba spomenike da dižemo dinosaurima što su crkli i dozvolili nam da se kotimo po ovom svetu, uglavnom neodrživo po jedinici ekosistema. Agent Smith je izgovorio jednu čuvenu rečenicu koja me je začudila da cionistička braća Vatčovski imaju toliko pameti: "Svaki sisar instiktivno razvija održivi odnos sa prirodom. Samo čovek ne, on naseli prostor, iscrpi resurse i seli se dalje. Postoji još jedan sličan organizam u prirodi koji radi slično, to je virus.". Naravno, to ne važi za neke uspavane doline, jer je u njima sve isto još od Kulina Bana i dobrijeh dana.
Ja obožavam debate, jer otako su ukinuli viteške turnire, ovo je jedinstvena prilika za okršaj i da se u toj razmeni vatre nauči nešto. Sve što je tako ne sporim, ali ništa nije zanimljivo ako poput knjiških moljaca prepričavamo činjenice, umesto da im dajemo dodatnu notu naših viđenja, koje su nam te činjenice i razvile svest. Hrišćanska krvožednost, urbanoja, to su reči koje sam usvojio iz vaših postova. Svi mi koji učestvujemo u ovom projektu mlaćenja slame iskazivanja već rečenog, kada obučemo civilizacijske krpe postajemo uniformni svatovi na svadbi, japiji u kancelarijama, prilkjučimo se na tu društvenu mrežu i budemo društveni. Ali, smisao ovih postova je da iskažemo ono što nam je u podsvesti, koju verujem ne istražimo ni mali procenat za celoga života. To pokušavaju i dobri filmovi, jedino ograničeni svojim vizuelnim i zvučnim granicama.
Opuštam se ja u dolini, možda joj fali da bude još malo divljija i da imam više vremena da sa najstarijim seoskim Metuzalemima divanim o nativnom folkloru strave, ali dobro, ako se doceka penzija, biće vremena za dokoličarenje, samo neće biti Metuzalema. Ali dobro, kada se ovde naseli neki deda Sirijac, pričaće mi o njegovoj verziji Nekronomikona, pošto mu je Lavkraft dao geografsko poreklo sa tih prostora. Prijatelja nemam, jer oni traže održavanje a inače je to i apstraktna imenica, ljude delim na rođake, simbionte, poznanike i neke tamo iza šume čiji vladari hoće da me kolonizuju i izmuzavaju kroz slab standard i poreze. Deviza: Ako ću već da umrem, oču da umrem u mečku.
Smisao promućurnog filma, kakve je radio i Krejven, je da nekom glupošću udari na realnu glupost i tako rasvesti čoveka da je zapao u govnima do guše. Lično imam stav da je čovek samo prolazna jedinka na planeti, jer će njegova sopstvena glupost da ga samouništi, čast nekolicini ljudi naučnog koji su dali značajne pikove progresu. Kao izvorni mizantrop, obožavam distopijske i kataklizmične filmove, da vidim jednu od ideja gde će se to čovek sjebati i prepustiti drugim organizmima devastiranu planetu da krenu u nove tokove evolucijskog mučenja, a mogli su da odmaraju u vidu pepela i stena do novog Big Banga. Oblivion iz 2013., to je poslednji najnoviji film koji sam gledao a da mi se vrti po glavi.
Jer može čovek da se zamajava humanošću, druženjima i udruženjima, tolikom energijom prividne filantropije koju gradi, da veruje da je on izabran da osvoji nove svetove i dokazuje Boga samome sebi (a on je već od Zemlje napravio đubrište), činjenica je da u svakom trenutku može to zduvati jedan slučajni megazemljotres jači od 10 Rihtera, jedan solarni impulsivni prdež sa Sunca ili kamenčić od 10 km u prečniku koga je NASA previdela.
Mislim da su se u zadnjih par komentara pomiješali original i remake, jer killeri u originalu nisu nikakvi mutanti, nego samo blago retardirani kanibali, a mutanti su u remakeu.
ОдговориИзбришиbojim se da si ti nešto pomešao: i u prvom delu je jasno rečeno da su ovi degeni ispali ovakvi kakvi su zbog experimenata američke vojske u toj pustinji. druga je stvar što krejven nije preterivao sa ispoljavanjem njihovih mutacija toliko kao anobuzdani aža (koji je imao daleko više para da se zajebava s maskama i efektima), ali ovi u originalu nisu tek tako bez veze postali kanibali i degeni.
ОдговориИзбришиA ipak? Jebi ga, nisam dugo gledao original, pa mi je valjda isparilo.
ОдговориИзбришиRimejk sam ponovno gledao nedavno, i nekako mi je cijelo vrijeme više vukao na Wrong Turn nego na original Hillsa. Vjerovatno zbog one uvodne špice u kojoj se prikazuje fotke pravih mutanata i posljedica nuklearnih testiranja.
Btw, šta misliš o rimejku? Po meni, to je, uz The Thing i Invasion of the Body Snatchers, jedan od rijetkih horor rimejkova koji se približio kvaliteti originala(a čak mislim da ga je i nadmašio u klimaksu).
bio sam veoma ljut na rimejk BRDA čim je izašao, ali nedavno sam ga ponovio, i sad mislim da je to jedan od najboljih rimejka nastalih u ovom veku. jaka trojka. ali to znači da je ipak znatno slabiji od krejvenovog originala, i to naročito zbog završetka - koji pojačava akciju, spektakl, efekte, senzaciju, ali avaj, potpuno omašuje ponetu, tako genijalno izvedenu kod krejvena. krejven prikazuje kako normalni bivaju dehumanizovani učešćem u nasilju i pretvaraju se u one protiv kojih su se borili. kod aže, kraj je plitkoumna, kliše konvencija 'ajde da im se najebemo majke, da ih pokoljemo sve kolko ih ima, a onda da idemo nasmejani ka zalasku sunca.'
ОдговориИзбришиTu si u pravu. Kraj originala je realističniji i više uznemirujuć, dok je u rimejku kraj više u maniri kaubojskih filmova (a čak se u pozadini čuje tema koja podsjeća na Morriconeove uratke iz špageti vesterna). Ali, sama realizacija finalnog okršaja u originalu mi je u sjećanju ostala kao prilično šlampava, dok je final showdown u rimejku (posebno okršaj sa onim Berrymanovim ekvivalentom) realiziran besprijekorno (što je razumljivo, uzevši u obzir da je budžet rimejka bio 60-ak puta veći). Ali, pokušaj preslikavanja tenzije iz prvog dijela filma nije ni blizu bio uspješan u rimejku.
ОдговориИзбришиBtw, složit ćeš se da je ovo 'buđenje primitivnog' u civiliziranom čovjeku ipak maestralnije prikazano u Straw Dogs ?