izabrana dela

izabrana dela

четвртак, 21. април 2016.

GHOUL'S LIBRARY (2): Horor proza, klasici


            Samo zato što ste vi to tražili, a i zato što sam tako u mogućnosti, nastavljam sa foto-turom kroz moju biblioteku. U prvom delu sam, uz kraću tiradu na razne knjigoljubačke teme, predstavio knjige koje se bave teorijom horor književnosti i fantastike, te teorijom horor filma i fantastike. To i dalje možete videti OVDE.
            E, sad – sve je to lepo, teorija, bla bla, ali ipak, zna se šta je osnova, šta je polazište bez kojeg je teorija nemoguća (i besmislena), a to je: stvaralačka, umetnička praksa (ovde: proza)! I ne, neću sad i ovde o drkađon-„teoretičarima“ koji nemaju ozbiljnije iskustvo u praksi, nego pročitavši 2-3 knjige i pogledavši 2-3 filma odmah kreću od tuđe teorije i bacaju se u njeno prežvakavanje...
            U prošlom nastavku sam pomenuo neke od inspiratora moje biblioteke, pored ostalih i Martija Misteriju. Ali, ako bi trebalo da izdvojim JEDNOG, neizbežnog, ključnog, suštinskog inspiratora, onda je to, opet, ko drugi nego – Lavkraft. Ne postoji tekst koji je na mene u čitavom životu više uticao nego njegov esej „Natprirodna strava u književnosti“. Njega sam prvi put pročitao pre tačno 26 godina, na proleće 1990. odnosno odmah čim je BIGZ objavio a ja kupio knjigu Slučaj Čarlsa Dekstera Vorda u kojoj se i ovaj esej nalazi.
            Današnjoj mlađariji zadojenoj internetom nemoguće je predstaviti određene emocije nas koji smo odrastali u jednom uskijem, zatvorenijem, sporijem svetu u kojem se informacije i stvari nisu mogle dobiti domah. Možete li da zamislite tu glad za informacijama pre Gugla (odnosno, pre ranijih pretraživača)? Možete li pojmiti šta je za jednog mladog horor frika značilo naići na esej koji, po prvi put na srpskom jeziku, pokriva celokupnu istoriju horor književnosti od njenih početaka pa do kraja 1920-ih? Odjednom se susresti sa tim desetinama i stotinama naslova romana i priča, sa imenima autora od kojih za većinu prvi put čuješ a tek ponekog znaš po čuvenju, ali ništa njegovo nisi mogao da čitaš jer ga nema nigde (na srpski nije prevedeno a strane knjige ti nisu lako dostupne)? I još sve to garnirano Lavkraftovim evokativnim, napaljujućim opisima (prepričavanjima i evaluacijama)! Možete li da zamislite, onda, ne samo ushićenje zbog otkrića da toliko blago postoji, nego i još jaču, bolnu frustraciju što to blago postoji TAMO DALEKO, nedostupno, nedohvatljivo...?
            Ne, ko nije bio tada tamo to ne može da zamisli.  
            U svakom slučaju, još tih dana sam, čitajući (i često iznova iščitavajući) taj esej, zakleo se sebi da ću jednom, što skorije, imati pri sebi, na svojim policama, nadohvat ruke, sva ta dela, ili bar većinu njihovu! I, eto, kao što možete videti, to sam i postigao. I još više od toga!

            Knjige su poređane, otprilike, hronološki, ali ne baš strogo, jer ima i drugih stvari o kojim se moralo viditi računa (prostor, format, veličina police, relevantnost knjige...), tako da su neki naslovi koji logički pripadaju uz svoje bliske srodnike odvojeni na osnovu ovih ili onih principa koji će pažljivom gledaocu valjda biti očigledni.

1. Angloamerički klasici, od usmenih, preko gotika, priča o duhovima, pa nadalje...


2. Čitkija verzija Vordsvortovih horor klasika (odlična, pristupačna edicija):


3. Horor klasici i izdanja koja mogu podneti i podalje od dohvata ruke


4. Isto to, plus nešto nadrealizma, dekadenata, mračno-fantastičnih, često morbidnih i hororidnih, mada retko baš žanrovski čistih:


5. Dekadenti, čitkiji:



6. Gotičarke i horordžijke ("Majstorice tame").


7. Francuski horori i mračna fantastika (plus Rumuni i još poneki):


8. Antologije (pretežno) klasičnih horor priča, mada ima tu i novijih, ponegde, pomešanih:



9. Lavkraftovi prethodnici i savremenici + king-size klasici, itd.






10. Lavkraft: proza, pisma, eseji... i Lavkraftoidi - moderni nastavljači...













Očito je da ovde nisu prikazani svi Lavkraftovi nastavljači - većina odličnih, novijih (Kempbel, Ligoti, Klajn, Baron itd) su drugde, i stižu u idućem nastavku, sa policama posvećenim MODERNOJ HOROR KNJIŽEVNOSTI.

---NASTAVIĆE SE---



4 коментара:

Vedrana Brankovic је рекао...

Eh, to izdanje Đavolovog rečnika... Od njega je krenula moja ljubav ka Birsu.
Vidim među Wordsworth izdanjima koja imaš mnoge naslove koje nisam primetila kod nas. Da li to znači da je moja moć opažanja popustila ili ih nisi uzeo u zemljici Srbiji?

Dejan Ognjanovic је рекао...

dobar deo ovih wordsworth horor klasika sam kupio preko bukdepozitorija, u vreme kad su tamo koštala oko 2-3 EURa. danas su već 4-6... :(

Octopustrash је рекао...

Dejane, šta bi (mi) još, izuzevši ''Ilsku Veneru'', preporučio od Merimea?
I sa kojim bi Hotornovim pričama valjalo započeti?

Dejan Ognjanovic је рекао...

nisam ni čitao drugo sem venere od merimea i ne znam baš da li ima još mnogo toga vrednog, danas. možda još priča-dve. što se hotorna tiče, on je prilično zajeban za čitanje u originalu osim ako nisi baš maher za engleski (jezik mu je sličan poovom, recimo) + imam ga na umu za best of u orfelinu... ako si baš zapeo da čitaš odmah i na eng. uzmi recimo priče The Minister's Black Veil, Wakefield, Young Goodman Brown, Rappaccini's Daughter, Ethan Brand: The Man of Adamant, My Kinsman Major Molineux...