izabrana dela

izabrana dela

уторак, 07. јун 2016.

BITE (2015)


 **  
 2- 

Ovo je reklamirano kao „Second cumming“ body horrora: pričalo se o ljudima koji su povraćali i padali u nesvest na festivalima, net rivjuima se širio hajp o navodno velikom šoku, transgresiji, trla baba lan...
Na kraju smo dobili, predvidivo, samo još jedan poludupasti (at best), odnosno negledljivo-dosadni (uglavnom) cheesy flick koji je neuverljiv, kilav i nedomišljen na svim nivoima.
Psihološki je bedast: „razvoj“ te likinje koja se zarazi ujedom nekakve „bube“ na svom „girls gone wild“ letovanju pred udadbu praktično i ne postoji. Ona se naprosto osami u svojoj sobi, i tu smrdi i truli, ne radeći ništa danima; pritom je nejasno i šta jede, tako mutirana.
Odnos sa njenim ženikom je budalaština: ova karikatura šovinističke svinje / maminog sina je suviše lako ostavi na miru, a o ponašanju njegove karikaturalno nadrkane keve da i ne govorim! Kao ni o njenoj offscreen, nejasnoj, šućmurastoj sudbini.
Sociološki je BITE kretenski i lenj: nesuđena svekrva joj živi u istoj zgradi(!); idejno je retrogardan: „Čim odeš van Amerike, odmah pokupiš neku gadnu zarazu!“ a sve se na kraju svodi na bedasti moralitet („No sex before marriage! OR ELSE!“).
Povrh svega navedenog, što sam manje-više očekivao, film me je neprijatno iznenadio time što pada i onde gde se činilo da se rivjuima može verovati – na efektima maske. Ne verujte svemu što pišu ti idioti po netu – ovde NE POSTOJE efekti maske u onom smislu na koji su nas 1980-te i početak 1990-ih navikli! Od devojčine transformacije imamo samo to da su toj Bosanki (da, u gl. ulozi pozira nekakva Elma Begović) namazali facu garom i katranom, stavili joj jeftina sočiva pretekla iz nekog C-level vampirskog hororčića (LOST BOYS 3?) i to je otprilike sve.
Lateksa ni za lek (skupo to?): nema telesnih modifikacija, nema bubrenja i cepanja kože, nema plikova i mehurova, ni traga od sluzi i gnoja koji cure iz mesa, ništa od delova tela koji otpadaju (ah, da: ima jedno skidanje nokta, besramno prepisano iz MUVE), a tek me ne vucite za jezik glede to malo patetičnih žrtava! Njih samo preliju želatinom ili tako nekim katranom, i to je sve.
Na kraju joj izraste – naravno, kompjuterski nacrtani – rep-pipak-žalac, ali ni s tim ne bude ništa zabavno. Krvi vrlo malo. A onda i neverovatno imbecilan kraj: u stan obložen ljigama, čaurama, raspadnutim žrtvama dolaze ljudi u belim skafandrima (kao što i priliči poprištu moguće opasne zaraze), ALI, zajedno sa njima, po tom istom mestu zločina, vrzmaju se pajkani sa lampicama koji nemaju čak ni rukavice, ni maske preko noseva, nego se šetkaju po toj sluzi i krvi i nečisti kao da su zalutali iz nekog srpskog filma – ali u kontrastu sa ovima hermetički zaptivenim u skafandre to njihovo goloruko bauljanje se pretvara u savršenu paradigmu toga koliko je nepažljiv, nepromišljen, trapav, nenamerno smešan i duboko glup ovaj film.
A ako vam ni ovo nije dovoljan dokaz, ček da vidite poslednju scenu, koja je kao neki izrazito glup vic: to bi bio nepriličan način da se završi ozbiljna drama, a la MUVA; ali, to je sasvim prikladan način da se lupi finalni pečat na ovaj komad fekalije i da se tako spere u kanalizaciju.
Ako hoćete film sličnog naslova i zapleta (bube bodu i ujedaju s gadnim rezultatima po ljudska telesa), ali da barem ima mnogo kreatura i praktičnih efekata i sluzi i krvi – pogledajte (inače dosadnjikavo-bezvezni) STUNG (2015).

A ako hoćete film istog naslova, i još besmislenijeg zapleta, ali sa neodoljivim šarmom B-exploatacije i sa apsolutno genijalnim, groznim, spektakularnim „body horror“ efektima maske by Screaming Mad George, 
onda je daleko pametnije da pogledate/reprizirate moj omiljeni guilty pleasure, THE BITE (1989), u kojem se uzgred nešto malo pojavljuje čak i Savina Geršak! 
Ehhh, TO su bili dani badi horora i vizionarskih, nadahnutih, nezaboravnih efekata i kreatura, a ne ovo današnje smandrljano nagaravljeno smeće!

Нема коментара: