U
poslednje vreme retko se desi da prođe dan ili dva a da mi neko ne pošalje
svoju priču, roman, scenario ili nešto peto: „Hej, Ghoule / ili – Poštovani g.
Ognjanoviću.../ 'ajd pročitaj ovo pa mi reci šta misliš, zanima me tvoje
mišljenje / tj. bio bih Vam zahvalan ako biste izdvojili malo svog vremena.../“
itsl.
Takođe,
ne prođe ni nedelja dana a da na mejl, blog, fejs, ili naživo ne dobijem bar
jedno pitanje u stilu: „Kad će sledeća Orfelinova knjiga?“ ili „Koji je treći –
četvrti – peti naslov u planu?“ ili „Da li ti je možda ostao neki primerak Naživo / Nekronomikona / U brdima horori /
Faustovskog ekrana...?“ ili „Kad će Kadat
kod Makonda?“ itsl.
Povrh
svega toga, čuju se čak i glasine tipa: „Ghoul krizira bez Sagite, ne zna šta
će sa sobom, hvata ga očaj, nema čime da se bavi, sedi besposlen i vrti
palčevima vajkajući se za forumaškim danima...“ itsl. Ukratko, forumašima
nedostajem, vape za mnom, pitaju se gde li sam, šta radim, prizivaju me,
stalkuju, provociraju...
Kako
bih umirio, razuverio, obavestio i zagolicao sve gorepomenute (i mnoge druge) –
smatram da je kucnuo čas da svima na gomili saopštim čime se bavim u poslednje
vreme kao i u blisko buduće vreme, i zbog čega nemam vremena ni za čitanje poslatih
priča i romana i scenarija, a kamoli za natezanje sa budaletinama po forumima a
i šire. Uzgred, zabavno je da je Boban sačekao da od sebe otera sve iole
kvalitetne ljude, i tek kad mu je na forumu aktivan ostao samo ološ, šljam i budibogsnama
(plus, Meho), tek onda se pretvorio u „elitni“, zaključani klub!
Dakle!
Prošlo je više od pola godine od napisa Šta
se krčka u Ghoulovoj horor kuhinji u kojem sam najavio svoje
horor projekte za 2016. godinu. Evo prilike da na jednom mestu obznanim dokle
se došlo sa ovim planovima, šta je ostvareno, na čemu se upravo radi, šta je
pomereno/odloženo/ukinuto, šta je novo ispalo u međuvremenu itsl.
ORFELIN i oko
njega
Edicija „Poetika strave“ (strani horor klasici)
ide punom parom. Istina, ne tempom kojim sam se na početku godine nadao: ideja
je bila da četvrta knjiga izađe u rano proleće a ne na leto, ali – tako je
moralo biti. No, nije se celog proleća sedelo skrštenih ruku, radilo se tokom
celog ovog vremena kada ništa od ovih horor knjiga nije izašlo (ipak, trebalo
je, recimo, izbaciti i treću GOSPOĐICU
PEREGRIN, nije Orfelin tu samo za Ognjanović-related knjige!) i
zbog toga će plodovi tih udruženih napora i aktivnosti izaći vrlo blizu jedan
za drugim u narednim mesecima.
HLADNA RUKA U MOJOJ - Robert Ejkman
HLADNA
RUKA U MOJOJ Roberta Ejkmana je upravo izašla
iz štampe. Sve detalje o tome imate na linkovima.
UKLETA KUĆA NA BRDU - Širli Džekson
Sledeća na redu je
pregenijalna UKLETA KUĆA NA BRDU Širli Džekson u čijem prevođenju sam
neizmerno uživao; prevod sam nedavno završio, sad radim na pogovoru i
biografiji ove izuzetne autorke; korica je zamalo pa gotova (jedva čekam da je
otkrijem javnosti! Izuzetna je, i sasvim dostojna te vrhunske knjige!). Uskoro
će biti raspisana i pretplata za nju, a knjigu iz štampe očekujemo do kraja septembra.
KARMILA i druge priče
strave - Šeridan Le Fanu
Treća knjiga iz edicije
„Poetika strave“ je KARMILA i druge priče strave Šeridana
Le Fanua – po prvi put će dela ovog manje izvikanog majstora horora biti
predstavljena sa pažnjom koju zaslužuju. Od toga bar pola knjige sadrži
premijerni materijal, po prvi put na srpskom, s tim što je i onaj „reprizni“ do
sada bio dostupan samo u jednom nezapaženom, slabo distribuiranom knjižuljku
koji većina vas teško da je i videla a kamoli čitala; hell, čak ni ja nikad
nisam u rukama imao tu knjižicu! Ova lepotica izlazi u oktobru, za Sajam
knjiga.
BOŽJA VOLJA - Đorđe Kadijević
Pred
Sajam, takođe, sigurno izlazi i ovogodišnji naslov iz edicije „Gluvo doba“ – knjiga proze Đorđa
Kadijevića pod naslovom BOŽJA VOLJA koja se može nazvati i
zbirkom kratkih priča, ali i romanom, jer su priče povezane istim likovima,
ambijentom i vremenom (Beograd i okolina, pred kraj II svetskog rata). To je
mračna, prodorna, opora proza sasvim u duhu njegovog PRAZNIKA
i POHODA. Ja sam urednik izdanja i edicije, a verovatno ću pisati i pogovor,
ako stignem.
VIŠE OD
ISTINE: KADIJEVIĆ O KADIJEVIĆU
Nažalost,
kako stvari stoje, moja opsežna, bogato i ekskluzivno ilustrovana knjiga razgovora
sa Đorđem Kadijevićem, pod naslovom VIŠE
OD ISTINE: KADIJEVIĆ O KADIJEVIĆU, gotovo sigurno neće izaći ove godine. Ja
sam bio toliko naivno optimističan da sam bio spreman da se kladim kako će
jedan ovakav projekat, o jednom ovakvom
velikanu naše kulture, bez problema dobiti pare na konkursu Ministarstva
kulture, ali i na drugim sličnim konkursima od budžetskih institucija kojima je
upravo posao da pare sakupljene od harača raspodeljuju (makar u obliku mrvica)
i za manje komercijalne a kulturno vredne projekte.
Avaj,
to se nije desilo. Vajna komisija Ministarstva nekulture NIJE prepoznala u ovom
projektu ništa od naročitog nacionalnog značaja, i od „države“ Srbije nismo
dobili ništa. Ko su ljudi koji su tako odlučili? Evo, nek im imena zauvek u
knjigu srama budu upisana: Tamara
Mitrović, predsednik; Zona Mrkalj, Zoran Rakić, Petar Matović i Laslo Blašković, članovi. Nadali smo se, još, i pokrajinskom konkursu, vojvođanskom, pošto mi je izdavač iz Novog Sada – ali taj konkurs, koji je Vojvodina bila obavezna da raspiše pre proleća ove godine, do dana današnjeg NIJE raspisan i pitanje je da li će (Zašto? Politika! Izbori! Puk'o DS, došao SNS, haos...); jedino smo na gradskom konkursu od Novog sada dobili 100.000 din, što je smešna, duboko nedovoljna suma da se uopšte uđe u jedan ovako opsežan projekat.
Mitrović, predsednik; Zona Mrkalj, Zoran Rakić, Petar Matović i Laslo Blašković, članovi. Nadali smo se, još, i pokrajinskom konkursu, vojvođanskom, pošto mi je izdavač iz Novog Sada – ali taj konkurs, koji je Vojvodina bila obavezna da raspiše pre proleća ove godine, do dana današnjeg NIJE raspisan i pitanje je da li će (Zašto? Politika! Izbori! Puk'o DS, došao SNS, haos...); jedino smo na gradskom konkursu od Novog sada dobili 100.000 din, što je smešna, duboko nedovoljna suma da se uopšte uđe u jedan ovako opsežan projekat.
Trenutni
status? Rukopis je odavno gotov, fotke spremne, ali – traži se suizdavač, jer
Orfelin sam ne može da izdrži ovakav projekat. Jednu rezervnu opciju sam već
isprobao, i pokazalo se da oni „nemaju para“. Imam na umu jednu drugu, videćemo
kakav odgovor ćemo tamo dobiti, ali čak i ako Oni budu mogli i hteli, opet je
prekasno da se ta knjiga desi ove godine. Na moju veliku žalost i razočarenje,
a verujem i svih vas koji ovo čitate.
Znači,
ponavljam i naglašavam: u ovoj bednoj zemlji nemoguće je naći nekoga ko bi imao
i mogao da podrži izdavanje knjige o Đorđu
Kadijeviću, jednom od najvećih filmskih reditelja, likovnih kritičara i
uopšte najistaknutijih kulturnih radnika u poslednjih 50-ak godina! Šta reći a
ne opsovati?!
Takođe,
na konkursima pare nije dobio ni jedan drugi moj rukopis (vezan za fantastiku i
horor na filmu), pa eto, ni od tog rada, bar ove godine, neće biti ploda, tj.
vi ga nećete videti iako ja nisam sedeo skrštenih ruku i raduckao sam i na
njemu u prethodnim mesecima.
Makondo
SNOVITA POTRAGA ZA NEZNANIM KADATOM
- H. F.
Lavkraft
Pozdrav koji mi je stigao iz jednog kafića u KAIRU |
„Makondo“ će objaviti
Lavkraftov roman DREAMQUEST OF UNKNOWN KADATH, u mom prevodu i sa mojim
anotacijama, prilozima i pogovorom, kao i sa originalnim ilustracijama jednog
domaćeg umetnika.
Na žalost nestrpljivih, ovo
izdanje je pomereno za proleće iduće
godine. Ne brigajte ništa, nema nikakvih problema, ja sam svoje većim delom
uradio, moj prevod je skoro gotov, ali a)
Makondo ipak ima mnogo naslova planiranih za ovu godinu pa neće uspeti da
dovrši i ovaj za Sajam, i b) treba
dati dovoljno vremena mladom umetniku (kojem? Čuće se!) da uradi tuce
ilustracija za ovu vizuelno ionako nadasve inspirativnu knjigu!
Dakle, ne budite
nestrpljivi, ne srljajte da bacate pare na skrnavo, traljavo, jevtino
i ružno izdanje koje je trapavo posrbio sa hrvatskog zloglasni
pirat, Boban Knežević – bolje sačekajte ovo novo, kvalitetno prevedeno i
lektorisano, ilustrovano, tvrdo povezano!
DRAKULA –
Brem Stoker
Novi
prevod, uncut, ilustrovan i tvrdo povezan; lepo opremljeno novo izdanje – sa
mojim pogovorom... I ovo je bilo u igri da izađe za ovaj Sajam, pa je ispalo da
ipak neće stići, i da ga imamo očekivati tek početkom iduće godine.
Slično
važi za još jedno klasik-horor izdanje koje me naročito raduje, ali ne smem to
ni da najavljujem ovde, sem da se radi o nečem od prvorazredne vrednosti i
važnosti za horor.
RUE MORGUE – veliki temat o FRANKENŠTAJNU
I dalje pišem za najbolji
svetski horor magazin, RUE MORGUE. Ukazana mi je čast da
priredim veliki temat u ovogodišnjem Halloween izdanju – a ono je, kao što
znate, uvek posebno: veće, bolje, drugačije od izdanja u drugim mesecima tokom
godine. U redovnim godišnjim brojevima temati imaju 7 strana, a u noćveštičjem
– čak 11. Od toga ja sam popunio barem 10: radio sam intervjue s nekim velikim
imenima iz polja horor teorije i prakse, plus uradio pregled filmova koji se
bave onom noći u kojoj je začeta
varnica Frankenštajna, plus pročitao i prikazao najnoviju antologiju
frankenštajnovskih priča (koja iz štampe izlazi u oktobru). Više detalja o
svemu ovome kad se primakne oktobar.
Nevezano za ovaj temat,
puno pišem i u redovnim brojevima. Recimo, u avgustovskom imam jednu filmsku
kritiku (THE WAILING) i dve
književne recenzije, obe slučajno lavkraftovske – za knjige THE MAMMOTH BOOK of CTHULHU - Paula
Guran, Ed, i The Age of Lovecraft by Carl
H. Sederholm & Jeffrey Andrew Weinstock (Editors). Treba sve
to pogledati, pročitati, napisati… a u poslednje vreme, zahvaljujući mojim sve
većim apetitima, a i poverenju koje imam kod RU MORGA, svakog meseca prikazujem
po dve nove knjige.
STRUČNI RADOVI
Prihvaćeni su mi sažeci za
dva akademska zbornika koja se spremaju, jedan regionalnog karaktera a jedan
svetskog (na engleskom).
1) ČUDOVIŠNI HRONOTOPI U FILMOVIMA Đorđa
KADIJEVIĆA
Ovaj rad pišem zajedno sa
kolegom, Markom Piševim, kroz
analizu četiri filma Đorđa Kadijevića koji koriste ustaljene ambijente iz
tradicije književnosti i filma strave – vodenicu u Leptirici (1973), duševnu bolnicu u Štićeniku (1973), stari zamak u Devičanskoj
svirci (1973) i staru crkvu u Svetom
mestu (1990).
Rad bi trebalo da bude
objavljen u zborniku koji su inicirale kolege sa Sveučilišta u Zadru pod
naslovom Liber monstrorum Balcanorum.
2) RECEPTION OF IMPORTED AND DOMESTIC HORROR
FILMS IN YUGOSLAVIA
Ovaj
rad pišem sam, za akademski zbornik (tj. knjigu) pod radnim naslovom Eastsploitation:
Eastern Europe and the Cinematic Lowbrow. Mislim da je naslov dovoljno
jasan, ali da pojasnim: This paper aims to analyze the discourse related to
genre cinema in general and to horror film in particular as expressed in
leading Yugoslav film publications, especially in the period of transition
between president Tito’s death and the dissolution of the country (1980-1991)… Ovime
sam se već donekle bavio u mojoj knjizi U BRDIMA, HORORI, samo će sad to biti
dopunjeno novim materijalima i saznanjima i još ozbiljnije biti obrađeno.
Veseli četvrtak
I dalje pišem za DILAN DOG
knjige „Veselog četvrtka“, mada su oni nešto proredili njihov ritam. Valjda će
biti jedna s mojim tekstom za Sajam!
Pored toga, angažovan sam
da za narednu knjigu biblioteke ZAGOR napišem poveći tekst o hororu u Zagor-serijalu!
To će biti zabavno.
Uzgred, nedavno je u Nišu
boravio Luiđi Pikato, jedan od najpoznatijih crtača Dilana Doga, pa evo kako mi
je nacrtao Lavkrafta (koji se, kao što znate, lično pojavljuje u epizodi
KALJOSTRO – aka NJUJORK, NJUJORK).
MOJA PROZA
Kao
što sam se i pribojavao, zbog priređivanja knjiga za Orfelin + rada na
Kadijeviću itd. nisam imao ni vremena (a ni dovoljno snažnog poriva) da pišem
nešto svoje.
Ako
bih uopšte nešto skoro seo da pišem to bi verovatno bila još jedna priča iz
sveta ZAVODNIKA, nalik „Crnom čoveku“, samo što bi se bavila Mihajlovim
školsko-studentskim danima... Ponekad mi se čini da bi to možda moglo porasti u
roman, ali nisam siguran. Malo imam vremena da duže i detaljnije razmišljam o tome...
Moj
dugo spremani (i davno započeti) roman PROKLETIJE zahteva više researcha i
vremena i koncentracije nego što ih sada imam i ne znam kad ću (najzad) uspeti
da mu se vratim.
Odavno
rasprodati moj prvenac, NAŽIVO, trebalo bi da iduće godine dobije svoje dugo
čekano (long overdue) III izdanje – nadajmo, kod Orfelina, sa celokupnim
tretmanom koji to podrazumeva.
Imao
sam ideju za Skrobonjinu najavljenu antologiju priča o SFRJ, ali a) u pitanju
je novela od bar 40-50 strana, to sad nikako ne bih stigao da pišem; i b) nisam
baš siguran kakva je sudba tog projekta, da li će se uopšte desiti, i kad, u
svetlu toga da je Paladin maltene prestao da se bavi izdavaštvom.
POSAO
Što se tiče mog posla – bio
sam lagan i obmanjivan nekim bajkama vezanim za povrtak na niški Filozofski
fakultet, ali od toga nema ništa. I moj „kolega“ a i dekan (u odlasku) su se
pokazali nepouzdanim...
Zato se javila jedna druga
prilika, i to u Beogradu, čak je i nekakav predugovor potpisan, ali to je i
dalje na dugačkom štapu i neće se desiti pre sredine iduće godine – ako se
uopšte desi.
Do tada, ja sam i dalje,
već punih 7 godina, u naponu snage i potencijala, na Birou (ne)rada...
Zbog
svega gore rečenog, nemojte mi zameriti što ne stižem da čitam ništa što nije
vezano za gorepomenute projekte i što se više ne igram po forumima. Jbg. Ipak, first things first... Kome baš mnogo
nedostajem, pa želi da se „kači“ sa mnom, neka to svoje pokuša da uobliči u
naučni rad i objavi na nekom relevantnom mestu, pa ćemo onda videti.
Ghoul
vas pozdravlja! Posao zove!
Onaj
pogovor za UKLETU KUĆU NA BRDU (20-ak strana) se neće sam napisati! A odmah
zatim treba da prevedem jednu le Fanuovu podugačku priču! Pa da pomno pregledam
sve prevode ostalih le Fanuovih priča! Pa da iščitam neke radove o Le Fanuu! Pa
da napišem pogovor i toj knjizi (još 20-ak strana)! Pa da pročitam knjige The Secret of Ventriloquism – John
Padgett i Horror: A Literary History
- Xavier Aldana Reyes koje treba da prikažem za RUE MORGUE… A da ne pominjem razne
kućne, porodične i romantično-zavodljive poslove koji me čekaju…
Dakle, no time Tolouse!
E do kurca za Kadijevića,Ognjanoviću. ...
ОдговориИзбришиDa li si uradio intervju sa Pikatom kraljinom?
nisam intervjuisao pikata jer me crtači slabije zanimaju (isto tako nisam ni fregijerija pre par godina u nišu; samo rekionija). prepitao sma ga malo na javnom času, gde me je dodatno ohladio izjavom da nije naročiti fan horora, te da mu je epizoda 'ružičasti zečevi ubijaju' bila skroz besmislena i bzvz ali ju je uradio samo zato što je profesionalac. plus, kad moram da se akam s nekim ko ne govori ni srpski ni engleski, nego mora da se radi preko prevodioca za italo, onda taj neko mora da bude mnogo veće ime. kao npr. lamberto bava, nedavno.
ОдговориИзбришиMožda je Kadija postao moralno-politički nepodoban u našoj nacionalno-pravoslavnoj demokratiji, je ima vrlo dirljiv lament posvećen Josipu Brozu Titu na Youtube-u, u isto vreme nazivajući ovo dno od ljudi koje decenijama vodi glavnu reč - "buljumenta". :)
ОдговориИзбриши@ash
ОдговориИзбришиevo na primer znam da je hteo da snimi istorijski film za 200-godišnjicu Prvog srpskog ustanka 2004. ali nije prošao na konkursu. Pa samo nagrada za najbolju evropsku seriju koju je dobio (da ne nabrajam dalje) bi trebalo da ga kvalifikuje da prođe usrani konkurs. A ja ne znam da su snimili nešto pametno povodom jubileja.Sledeća nagrada za najbolju evropsku seriju Srbija će verovatno dobiti tamo negde u dvaestrećem i po veku. Baš zbog ovakvih stvari.