izabrana dela

izabrana dela

понедељак, 05. септембар 2016.

Crkva „Pokajnica“


            Ono kad ubiješ rođenog kuma, i to ne na megdanu nego kurvinski, na spavanju, a rečeni kum je uzgred bio jedan od najvećih junaka dotadašnje srpske istorije, pa ti onda bude nešto kao malko krivo, da ne kažem blago neprijatno, spopadnu te gorušica i loši snovi, pa onda, brže-bolje, da spereš tzv. savest, rešiš da deo dukata koje si ukrao od ubijenog kuma iskoristiš da podigneš crkvicu.

            Rezultat je – crkva „Pokajnica“.

            Eh, ima li Srbina koji nije u svom životu prošao kroz goreopisani scenario, bilo u ulozi kurvoizdajnika, bilo u ulozi kurvinskiizdatoga? Svi se prepoznajemo u toj priči, u ovoj ili onoj ulozi.
Iz skromnog "Karađorđevog muzeja" u okviru manastira

            Elem, u okviru letošnjeg obilaska Velike Plane i njene bliže okoline posetio sam Radovanjski lug, poprište Karađorđevog ubistva, i slikoviti izveštaj sa tog svetog mesta imate OVDE.
            Logična sledeća stanica bila je, zatim, i ova skromna crkva – skromna i po izgledu i po veličini i po svemu, ali ne i po konotacijama. Čak i takva kakva je, ona govori mnogo. Ko ima oči, neka gleda!
BOGO sve gleda odozgo!

            Sve fotke ovde načinili moj tamošnji domaćin, Mladen Milosavljević i ja.

                       
Crkvu – brvnaru, kojoj je narod kasnije nadenuo simboličan naziv Pokajnica, podigao je u ataru Starog Sela kod Velike Plane, u prvoj polovini 19. veka budući knez smederevske nahije, Vujica Vulićević.
Želeo je time Vujica da spere krivicu sa svoje duše, jer je učestvovao u ubistvu svog kuma. Kako veli istorija manastira, novac koji je našao u bisagama svog kuma Karađorđa, Vujica je dao za zidanje prvobitno crkve, a potom i manastira Pokajnica, kod Velike Plane. Tako je Srbija dobila spomen na surovost ovog čina, koji se nikako ne da zaboraviti.
Poznato je da je crkvu, a danas manastir Pokajnicu kod Velike Plane sagradio vojvoda Vujica Vulićević, koji se istako u borbi protiv turskih okupatora. Međutim, srpski narod više od njegovog herojstva svakako pamti sramni čin u kome je učestvovao, kada je ubio svog kuma, vođu Prvog srpskog ustanka, vožda Đorđa Petrovića – Karađorđa.
Istorija manastira, a više od nje narodno predanje navodi da je vojvoda Vujica u julu mesecu 1817. godine bio jedan od glavnih učesnika zavere, koja se okončala Karađorđevim ubistvom. U neposrednoj blizini manastira, u Radovanjskom lugu se odigralo ubistvo, a smatra se da je upravo vojvoda Vujica bio taj koji je poneo sa sobom odrubljenu Karađorđevu glavu, ali i njegovu sablju, odelo, pa i ordenje i bisage u kojima je bilo čak 4 000 dukata.
Kako dalje navodi narodno predanje, a beleži istorija manastira, vojvoda je zastao da se odmori na obližnjem proplanku. Veruje se da je tek tada shvatio šta je zapravo učinio i da je tada odlučio da upravo na tom mestu podigne crkvu, ne bi li barem nekako spravo krivicu. Tadašnji srpski knjaz Miloš i njegova supruga, kneginja Ljubica su mu dozvolili da iskoristi dukate koje je pronašao u Karađorđevim bisagama, a smatra se da su i oni novčano pomogli granju crkve – brvnare.
Crkva je posvećena letnjem Svetom Nikoli, odnosno Svetom ocu Nikolaju Miriklijskom, te prenosu Njegovih moštiju, ali je ostala upamćena po nazivu koji joj je nadenuo narod – Pokajnica, mada je prvi zvaničan naziv bio Velikoplanska.
U crkvi se i danas nalazi natpis i to na prestonoj ikoni Svetog Đorđa da ju je sagradio ”gospodar Vujica za pomen 1818. godine “.
Današnji manastir Pokajnica kod Velike Plane je prvobitno korišćen kao parohijska crkva, koja je bila namenjena stanovnicima Novog i Starog Sela, te sela Rakinac i Radovanje, kao i Velike Plane. Episkop Hrizostom ju je 1954. godine proglasio muškim manastirom, a odlukom episkopa Save 1992. godine, manastir Pokajnica kod Velike Plane biva proglašen ženskim manastirom. O manastiru su tada brinule monahinje koje su prethodno boravile u manastiru Sveta Trojica na Kosovu i Metohiji, a na njihovom čelu je bila igumanija Ilarija.
Istorija manastira beleži i podatak da je 1979. godine manastir Pokajnica kod Velike Plane stavljen pod zaštitu države kao Kulturno dobro od izuzetnog značaja.
Isus ima pločica na stomaku koliko krmača što ima sisa!

Sažetu istoriju i glavne podatke o ovom mestu, kao pratnju mojim slikama, preuzeo sam odavde.

Inače, o tome koliko je ova zemlja prebogata istorijom svedoči i praistorijski čamac pronađen u ovom kraju i sačuvan zahvaljujući katranoidnoj supstanci kojom je premazan (ili u kojoj je bio pronađen) a koji stoji izložen elementima, pod strejom ovog manastira.
Jedan drugi aspekt bogate istorije, novije ali ništa manje hororične (dapače!), nalazi se odmah pored ove crkve i manastira, praktično odmah pred kapijom – a to je sablasni napušteni hotel koji sam obilato slikao i te slike okačio OVDE.



 









1 коментар:

mit0man је рекао...

Mislio sam da se radi o braći Gašić i njihovoj crkvici :)