izabrana dela

izabrana dela

четвртак, 20. април 2017.

VELIKI BOG PAN – Artur Maken



            Sa velikim zadovoljstvom najavljujem predstojeću, sedmu knjigu Orfelinove edicije „Poetika strave“: u njoj ćete naći moj izbor od osam najboljih horor priča kultnog pisca Artura Makena pod naslovom VELIKI BOG PAN.
            Sadržaj ove knjige čine sledeće novele i priče:


Veliki bog Pan
„The Great God Pan“

Srž unutarnjeg svetla
„The Inmost Light“

Beli ljudi
„The White People“

Ceremonija
„The Ceremony“

Svetleća piramida
„The Shining Pyramid“

Priča o crnom pečatu
„The Novel of the Black Seal“

Beli prah
„The Novel of the White Powder“

Krajnji sever
„N“

            Sve ove priče preveo je Dejan Ognjanović.
Pored njih, kao što ste već navikli, isti autor napisao je i opširan i stručan pogovor u kojem kontekstualizuje Makenovo delo u istoriji horor proze (gde zauzima jedno od najznačajnijih mesta!). Naslov tog teksta je Artur Maken: Mračna ekstaza.
Tu je, naravno, i veoma detaljna biografija ovog pisca koji je imao vanredno slikovit i zanimljiv život (uključujući tu i članstvo u okultnoj organizaciji Zlatna zora, veze sa dekadentizmom, urbanu legendu koju je začeo početkom I svetskog rata, itd), a koju je takođe sastavio dr Ognjanović.
Obim knjige iznosi 330 strana, a sve to je savršeno odštampano, ušiveno i povezano u tvrde korice kako biste ovu klasičnu, vrednu i nadasve za košmare inspirativnu knjigu mogli mnogo puta da čitate i iščitavate i pozajmljujete, a možda i da potraje vašem potomstvu (if any). Ovo je svakako zbirka bez koje ne bi smela da bude nijedna ozbiljna kolekcija fantastične proze, a o mračno-hororičnoj da i ne govorim.
Jezovitu koricu, kao i unutrašnje ilustracije, sačinio je veliki Nišlija (u novosadskoj emigraciji) – Ivica Stevanović.
Spremite se za jednu zaista stravičnu i košmarnu knjigu natopljenu mističnim, atavističnim užasima i neljudskom grozom kakvi se retko nalaze. Ona je zasnovana na Makenovom ubeđenju, iznetom u priči „Crvena ruka“:
„Svete tajne zla kao i dobra svuda su oko nas, i živimo i krećemo se, verujem, u nepoznatom svetu, mestu gde postoje pećine i senke i žitelji sumraka. Moguće je da se čovek ponekad može kretati unazad putanjom evolucije i verujem da jezivo predanje još uvek nije mrtvo.“
Kada je Makenova novela Veliki bog Pan bila prvi put objavljena 1894. godine, izazvala je šok kod kritike svojom smelošću i žestinom, kao i pojedinim za to viktorijansko vreme previše otvorenim nagoveštajima nastrane, demonske seksualnosti. Evo nekoliko odabranih kritika iz tog doba:

„Ova knjiga je, ucelo gledano, najsnažnije i najpromišljenije neprijatna od svih koje smo videli na engleskom jeziku. Mogli bismo reći i više, ali suzdržavamo se kako ne bismo jednom takvom delu davali reklamu.“ (Mančester gardijan)

„To je nekoherentni košmar seksa i navodno užasnih misterija što se iza njega kriju, i moglo bi se zamisliti da od njega pati čovek sklon morbidnim promišljanjima nad takvim temama, ali uskoro bi ga mogao dovesti do ludila ukoliko se ne obuzdava.“ (Vestminster gazet)

„Začudna parabola suviše morbidna da bi mogla biti proizvod zdravog uma.“ (Literari njuz)

Nasuprot uštirkanim viktorijancima, prodorno pronicljivi Lavkraft je Makena bespogovorno hvalio u svom znamenitom eseju „Natprirodna strava u književnosti“, gde je pored ostalog rekao: „Među živim stvaraocima kosmičke strave i kosmičkog straha uzdignutih do najčistijih umetničkih visina malo je onih – ako ih uopšte i ima – koji bi mogli da se uporede sa mnogostrano obdarenim Arturom Makenom, tvorcem dvanaestak dugačkih i kratkih pripovesti u kojima elementi potajnih užasa i nepojamne strave dosežu do najdublje suštine i istinske realističnosti.“
Ako je „Veliki bog Pan“ Makenova najslavnija i najuticajnija priča, „Beli ljudi“ su nesumnjivo njegova najbolja. Za Lavkrafta je ona bila druga najbolja horor priča ikada napisana, odmah iza Blekvudovih „Vrba“: „Makenovo pripovedanje, koje je pravi trijumf veštog izbora i izuzetne odmerenosti, odiše ogromnom, postepeno nagomilanom, snagom dok teče u bujici bezazlenog dečjeg čavrljanja u kojem se naziru aluzije na čudne 'nimfe'.“ Njemu je bilo jasno: „svaki će pronicljiv kritičar morati da prepozna remek-delo fantastične književnosti koje ima gotovo bezgraničnu snagu u nagoveštavanju nadmoćne groze i kosmičkog ludila.“
Pored toga, Lavkraft je kazao u jednom pismu:
„Postoji kod Makena ekstaza straha kakvu su svi drugi živi ljudi previše tupi ili bojažljivi da uhvate i kakvu čak ni Po nije uspeo da pojmi u svoj njenoj najogoljenijoj nenormalnosti.“
            Zanimljivo je da je i Stiven King veliki poštovalac ove novele i u svojoj studiji Danse Macabre svrstava je u sam samcit vrh horor proze kada, pišući o Ukletoj kući na brdu, kaže: „zapravo, čini mi se da su ona i Džejmsov Okretaj zavrtnja jedina dva velika romana natprirodnog u poslednjih sto godina (mada bismo mogli dodati dve dugačke novele: „Makenovog 'Velikog boga Pana' i Lavkraftovu 'U planinama ludila').“ King je otvoreno priznavao njen uticaj na sopstvenu priču pod naslovom „N“
Na svom sajtu on povodom nje, a na pitanje da li je inspirisana Lavkraftom, piše:

Ne Lavkraftom; ona je nadahnuta 'Velikim bogom Panom' Artura Makena, koji je jedna od najboljih priča strave ikada napisanih. Možda i najbolja na engleskom jeziku. Moja nije ni izbliza toliko dobra, ali sviđala mi se prilika da spojim neurotično ponašanje –opsesivno-kompulzivni poremećaj– sa idejom makroverzuma ispunjenog čudovištima. To je bila dobra kombinacija. Što se tiče odnosa Lavkraft vs. Maken: da, Lavkraft je u krajnjem zbiru svakako bolji jer je uradio više sa tim konceptima, ali 'Veliki bog Pan' je čitaocima pristupačniji. I Maken je tu bio prvi. Napisao je 'Pana' 1895. kada je HPL (sic) imao pet godina.


            U komentarima na kraju zbirke Odmah posle sutona King je za istu tu priču napisao:

Na nju je snažno uticao 'Veliki bog Pan' Artura Makena, priča koja (poput Drakule Brema Stokera) prevladava svoju prilično trapavu prozu i besomučno se uvlači u čitaočevu zonu strave. Koliko besanih noći je izazvala? Bog bi ga znao, ali neke od njih bile su i moje. Mislim da je 'Pan' najpribližnije što je horor žanr prišao velikom belom kitu, i da pre ili kasnije svaki pisac koji ovu formu ozbiljno shvata mora da se okuša sa njenom temom: da je stvarnost tanak sloj, a da je prava stvarnost s druge strane beskrajni ambis ispunjen čudovištima.

Ono što ne pamtim da sam negde pročitao jeste priznanje da je njegova rana, kratka priča „Siva masa“ prilično besraman plagijat (i trivijalizacija) Makenove priče „Beli prah“, gde se umesto apotekarskog praška kao agens preobražaja nađe – pokvareno pivo!

H. L. Borhes je izabrao Makenove priče za svoju „Vavilonsku biblioteku fantastične književnosti“, a u predgovoru je napisao da „poseduju žestinu i samoću što su svojstvene pesništvu“, da „osećamo da ih je nadahnuo izvorni osećaj“ i da „čitalac neće lako zaboraviti te dobro zasnovane more koje, uz malo mašte i nesreće, mogu preplaviti i njegove noći.“

Veliki poznavalac i proučavalac horor proze, S. T. Džoši, s pravom je priču „Beli ljudi“ izabrao kao njegovu najbolju u tematu magazina Ru Morg posvećenom 150. godišnjici Makenovog rođenja:

Dok neke od Makenovih ranijih priča vire iza velova bajki i narodnih predanja, središnji tekst 'Belih ljudi' često i sam ima formu nalik njima. Ponekad on uzima ritam balade, i dobar deo te priče mogao bi se nazvati poezijom, dok posmatrana kao celina ova začarana pripovest, kao u transu, skoro da prejudicira postignuća Džejmsa Džojsa i Virdžinije Vulf. Ne pada mi na um nijedna druga priča strave koja koristi glas naivnog pripovedača tako vešto i radi tako dubokog efekta.

A veliki pisac strave, T.E.D. Klajn pisao je za priču „Beli ljudi“:
...ona ostaje najčistiji i najsnažniji izraz onoga što je Džek Salivan nazvao 'transcendentalnom' ili 'vizionarskom' tradicijom natprirodnog. Većina drugih priča iz te tradicije (Blackwood’s “The Wendigo”, E.F. Benson’s “The Man Who Went Too Far”, and Machen’s own “The Great God Pan”) samo opisuju susrete sa mračnim pradrevnim silama koje vladaju iza ivice civilizacije; „Beli ljudi“ kao da zapravo predstavljaju plod jednog takvog susreta, autentični paganski artefakt...
- The Penguin Encyclopedia of Horror and the Supernatural (1986)-


Posle svega rečenog, da li je uopšte potrebno još nešto dodavati?
Samo još ovo: PRETPLATA na knjigu VELIKI BOG PAN Artura Makena raspisuje se ovog časa. Šta treba da uradite?   
Novac (900 dinara) treba uplatiti na račun Orfelina (Kosovska 23, Novi Sad): ProCredit Bank 220-73108-85, a svrha uplate je: Pretplata na Pana. Potom treba poslati mejl na orfelinns@gmail.com sa podacima: ime i prezime, tačna adresa i broj mobilnog, kao što treba naznačiti i naslove knjiga za koje se kupac odlučio. Pretplata traje od 20. aprila pa do 20. maja, a isporuka knjiga je odmah posle toga. U knjižarama će ova knjiga koštati 1.210 din.
Napomena: najbolji način da podržite ovo što Orfelin radi, a pre svega da olakšate postojanje edicije „Poetika strave” jeste da u što većem broju kupite ovu knjigu u pretplati!

ALI TO NIJE SVE!
Orfelin u narednih mesec dana izdaje još dve druge knjige koje bi vas morale zanimati!
U štampi je
VIŠE OD ISTINE: KADIJEVIĆ O KADIJEVIĆU

            Moja knjiga iscrpnih i nadahnjujućih razgovora sa pionirom srpskog filma fantastike i strave, Đorđem Kadijevićem, bogato ilustrovana sa oko 225 (da – dve stotine dvadeset i pet!) ekskluzivnih, uglavnom nikad viđenih fotografija iz njegovih filmova i sa njihovih snimanja, na 495 strana B5 formata, u tvrdom povezu, sa srebrotiskom... Detaljnija najava ove knjige stiže za par dana, do tada evo samo njene zadnje korice. 

Pretplatna cena je 1.900 din, u knjižarama će biti oko 2.400. Ako se pretplaćujete samo na ovu knjigu, uz uplatu napišite Za Kadijevića.

            Takođe, uskoro izlazi i ovo:
Priče o čudnovatom – Ransom Rigs
Oni koji su čitali trilogiju Ransoma Rigsa o čudnovatoj deci gospođice Peregrin znaju da se nevidljivi dečak Milard Nalings često poziva na knjigu Priče o čudnovatom koja je neka vrsta tajne istorije Čudnovatih. Ta knjiga se sada pojavljuje u Orfelinovom izdanju.
Tvrdo ukoričena, ušivena, sa koricama u zlatotisku, na 200 strana, sa fantastičnim ilustracijama Endrjua Dejvidsona i u maestralnom prevodu Save Kuzmanovića.
Pretplatna cena je 900 din a u knjižarama će biti 1.210.
Evo jedne od ilustracija iz knjige.
Za one koji odluče da kupe sve tri knjige – poseban popust. Umesto 3.700, sve tri knjige možete dobiti za 3.500 (poštarina je uračunata u cenu). Ako se odlučite za ovu opciju, sve je isto kao gore u uputstvima, samo što uplaćujete 3.500 i naznačite Za majske knjige.

Sve tri knjige izlaze iz štampe u prvoj polovini maja i biće isporučivane pretplatnicima čim se budu pojavile iz štampe.

3 коментара:

Deveti Putnik је рекао...

Odlične vesti! Jedva čekam da dođem do svog primerka. Priznajem da mi se naslovna baš i ne sviđa mnogo. Više sam ljubitelj onih naslovnih ilustracija prethodnih knjiga, koje su svedene, hladne i jezive na suptilan način. Ćerka mi redovno okreće "Hladnu ruku u mojoj" na poleđinu, jer se naslovne veoma plaši. Mislim da nema boljeg odgovora od ovog na pitanje da li je ista uspela u svom poduhvatu ili ne. :)

Srpska sekira је рекао...

Možda je ovaj tekst jedna od najboljih najava za ono šta si sa Orfelinom priredio. Jedva čekam da mi dopadne u ruke. A što se tiče naslovne strane, različitija je od drugih i stravična na neki drugi način.

SSSkala је рекао...

Odlično i svaka čast. Orfelin Die Beste!