izabrana dela

izabrana dela

недеља, 18. јун 2017.

Djordje Kadijević i VIŠE OD ISTINE u Kinoteci!

  
            Nedavno je iz štampe izašla knjiga na koju sam naročito ponosan, a kad je budete videli, prelistali i pročitali vi koji je do sada (u pretplati) još niste nabavili – brzo ćete i sami shvatiti zašto. Mislim, naravno, na knjigu razgovora sa našim velikim rediteljem, istoričarem umetnosti, likovnim kritičarem, intelektualcem i piscem, Đorđem Kadijevićem, pod naslovom Više od istine koju je objavio Orfelin.

            Tim povodom, imam vas zadovoljstvo obavestiti o događaju na koji pozivam sve one koji su iole fizički u stanju da mu prisustvuju; ko god je u Beogradu i njegovoj razumnoj blizini, kajaće se ako ne dođe na ovo!  
Evo o čemu je reč.

Muzej Kinoteke, Program “Fokus: Đorđe Kadijević” u utorak 20. juna prikazuje dva njegova filma – Praznik (1967) i Pohod (1968), a iste večeri biće predstavljena knjiga Više od istine – Kadijević o Kadijeviću. Na promociji učestvuju autor Dejan Ognjanović, reditelj Kadijević i filmski kritičar i teoretičar Ivan Velisavljević.




Konkretno, evo kako će to izgledati:

utorak 20. juna
18h – Praznik

19.30 – Promocija

21h – Pohod

Za filmove se plaća redovna karta od 150 din, 
a ulazak na samu promociju je slobodan, tj. besplatan.


Radi se uistinu o retkoj prilici da dva najbolja Kadijevićeva filma pogledate u bioskopu, sa filmske trake, i da tu uživate u njihovim zavidnim likovnim, odnosno vizuelnim kvalitetima zahvaljujući majstorskoj crno-beloj fotografiji našeg najboljeg snimatelja, Aleksandra Petkovića Petka.
Pored toga, ovo je i prava prilika da ovu knjigu kupite po povoljnoj ceni (samo na promociji cena je 2.000 din; u knjižarama je oko 2.400) – pa još i da na nju dobijete Kadijevićev potpis i posvetu! 
Podsećam, knjiga je velikog formata, u tvrdom povezu, šivena, na kvalitetnom papiru, na 500 strana, sa preko 200 ekskluzivnih fotografija iz Kadijevićevih filmova i sa njihovih snimanja. Ovaj post ilustrovan je nekolicinom njih.
Želim da naglasim da ova publikacija prevazilazi uobičajene, naizgled slične knjige razgovora i intervjua, da je ovo mnogo više od knjige o filmu: u njoj Kadijević, govoreći o svojim filmovima i o svojim mračnim nazorima, zapravo govori o istoriji ovog našeg regiona od II svetskog rata do danas i dotiče se brojnih pitanja estetike, filozofije, metafizike, religije, i uopšte života (gledanog pre svega iz egzistencijalističke vizure) da je u određenom smislu ograničeno smatrati ovo „samo“ knjigom o filmu: ovo je knjiga o životu i smrti, knjiga u kojoj sagovornik pleni svojom rečitošću i dubinom uvida – ukratko, knjiga koja se po lepoti izraza može smatrati jednim oblikom ispovedne proze, odnosno, lepe književnosti – dakle, izdanje u kojem ćete sigurno, na svakoj drugoj strani naći bar poneki citat koji ćete zabeležiti i kojem ćete se vraćati...
 
U prilogu je nekoliko kraćih citata iz knjige Više od istine koji će vam pobliže pojasniti njen naslov.


„Recimo, ta scena streljanja glavnog junaka je realna, ona je čak i zasnovana na stvarnom događaju koji je Roselini umetnički obradio. U čemu je veličina toga događaja? U tome što on prevazilazi svoju notornu zbilju, i otiskuje se u ono što je čisto ljudski transcendentalni prostor, u nadilaženje svake iskustvenosti, u nešto što je više od istine. Prema tome, transcendencija je moć nadilaženja onoga što je iskustveno i vezano isključivo za objektivnost, za fenomen egzaktne izvesnosti do koje možemo doći. To me je fasciniralo u tom filmu, i ja sam tada osetio veličinu filma kao umetnosti, to je potpuno promenilo moj habitus. Ja sam posle toga shvatio da drugačije gledam na svet.“

*

„Kad se gleda Manola (iz filma Praznik), on se ne može mrzeti: on izaziva strah i užas, i meni su o tom liku pričali krajnje ozbiljni ljudi. Recimo, ja sam vodio razgovor sa Dobricom Ćosićem o tome, i on je rekao da ga se taj lik dojmio toliko da mu je za ceo život ostao, od šezdesetih godina kada ga je na filmu gledao pa do kraja života – on, koji je prošao kroz to vreme i koji je vrlo dobro znao da su takvi ljudi postojali. On je shvatio da je on njih sve sublimirao, i da je on više od istine.
On, kao egzekutor najbrutalnijeg čina koji ljudsko biće može da izvrši jedno nad drugim, prikazan na način koji je više od istine baš zato što je zaklonjen od onog pleonastičko-tautološkog fakticizma. Da sam ja njega prikazao faktografski, jednostavno da sam ga snimio onako, doslovno, iz života, to bi prošlo nezapaženo.“

*

„Težiti nekom realizmu... Šta je to? Samo reč koja govori o tome kako se na najuspešniji način podražava iluzija da je ono što se vidi u mediju realno onome što se stvarno dešava. Koješta. Čak i stari Grci, čiji princip podražavanja prirode važi u renesansi i biva slavljen tolike vekove, ni oni sami nisu bili dosledni tome. Njihova umetnost je potpuno idealistička, ona nije realistička. Onakvi ljudi ne postoje, one Venere i one atlete. Postoje kanoni kod njih, ali priroda nije ta koja je njih obavezivala. Ta relacija prirode i umetnosti pokazuje da čovek ima nad-prirodnu, nad-realnu težnju da se bavi umetnošću: on uvek traži više od istine.
Ukoliko je sličnost i bukvalnost manja, utoliko se bliže dolazi istini. To se vidi u tome da jedna umetnost koja u najmanjoj meri ima veze sa stvarnošću, kao što je književnost – jer knjiga je samo hartija na kojoj su odštampani neki znaci – da upravo ona toliko duboko ulazi u stvarni život kao ništa drugo. To pokazuje koliko medijska prezentacija i stvarnost kao alternativa nemaju nikakve obavezujuće veze.“



**
"Ja nikada ne polazim samo od fabule, ili od neke realnosti ili činjenice. Mora da postoji nešto što je suštinsko, što je više od stvarnosti i više od istine. Tek onda se vraća moj pokušaj da dosegnem to. S druge strane, Čudo ima i druge pokazatelje kojima ja ukazujem pažnju. To su: usamljenost, onda određena težina situacije, izvesno egzistencijalno sivilo, to je ono što Hajdeger naziva „brigom”. On ima čak i glagol „brigati”, i tvrdi da se život zapravo sastoji u „briganju”. To nije obična briga, da li će pobediti „Partizan” ili „Zvezda”, nije to ta vrsta brige. To je ona opšta brižnost zbog suočenja sa sudbinom i sa samim životom..."

* * *

4 коментара:

plamen_bor је рекао...

Mnogo hvala na knjizi, vec se kajem sto ne mogu biti u Kinoteci u utorak.Hoce li Kinoteka mozda praviti neki ciklus Kadijinih filmova?

Dejan Ognjanovic је рекао...

pa ovo u utorak je već POLOVINA ciklusa! on ima ukupno 4,5 bioskopskih filmova, a od toga 2 igraju u utorak. kinoteka svakako neće - niti može- da prikazuje njegove tv filmove...

plamen_bor је рекао...

Mislila sam da je moguce da ih prikazu posto je vecina tih filmova snimana na filmskoj traci, malo bez veze sto nece ni Sveto mesto prikazati, pih :/

Nutricia Srbija је рекао...

Izdanje od velikog znacaja za našu kulturu i istoriju umetnosti.
Rispek za upornost!!