izabrana dela

izabrana dela

понедељак, 19. март 2018.

HOROR PLANOVI ZA 2018.

   

            Najzad je kucnuo čas da možemo slobodno i sigurno, bez straha od uroka, baksuza i dušmana, da obznanimo šta se krčka u Ghoulovoj i Orfelinovoj horor kuhinji ove godine. Pa, pošto znam da ste nestrpljivi (a znam to po brojnim mejlovima i FB porukama koje sam zadnjih nedelja dobio ovim povodom), bez daljeg odlaganja, evo koje stravične poslastice možete očekivati do kraja 2018. godine.
            Naravno, o svakoj od ovih knjiga biće više i detaljnije reči onda kad se njihov izlazak primakne i kada bude raspisivana pretplata – za sada, u najopštijim crtama.

            NEKRONOMIKON
            Treće, ultimativno izdanje
            Ovo će biti moj definitivan izbor najboljih Lavkraftovih priča na jednom mestu.
Drugo izdanje Nekronomikona imalo je 24 priče (tačnije, 23 + 1 fragment, „Istorija Nekronomikona“).
            Za treće, ultimativno, ja sam iz tog sadržaja izbacio dve kraće, slabije priče (dodate u II izdanje: „Polaris“ i „Bezimeni grad“) ali sam mu takođe i dodao četiri nova prevoda, tako da finalna verzija ima 26 naslova (25 priča + fragment).
            Novi prevodi, koje ću ja raditi, su:
„Stvar pred vratima“
„Stanovnik tame“
„Izjava Randolfa Kartera“
„Srebrni ključ“
U ranije verzije Nekronomikona ove priče nisam uvrstio samo zato što sam se rukovodio ne baš mudrim gledištem, da su dostupne u drugim izdanjima koja su se tada mogla naći na tržištu, pa da se ne preklapam previše sa njima. Ovog puta, 10 godina pametniji, rešio sam da ignorišem sva postojeća – ionako, uglavnom šugava, u najboljem osrednja, petparačka izdanja Lavkrafta na srpskom, često sa sumnjivim ili slabim prevodima – i da u knjigu smestim SVE najvrednije od Lavkraftovih priča, na jednom mestu. Jedini izuzetak od ovoga jeste Orfelinovo izdanje Šaptač u tami, koje sam ja priredio; besmisleno je da tamošnje priče repriziramo i u Nekronomikonu, pa to nećemo ni raditi, iako bi nekolicina njih to svakako zasluživala.
Prosto rečeno, jednom kad budete kupili Nekronomikon 3.0. i Šaptača u tami, imaćete u dve lepe, tvrde, pristojne knjige sve najbolje Lavkraftove kratke priče i novele. Nekro sadrži vrh, a Šaptač je dopuna (the rest of the best), appendix Nekrou, i to što je u njima (uz eventualni dodatak horor-fantazija koje sam uvrstio u Makondov KADAT), to je TO.
            Novi Nekronomikon sadrži moju pažljivu redakciju ranijih prevoda svih priča, kao i novu lekturu. Podsećam da sam u vreme kada sam radio na prvom izdanju Nekronomikona (2007-2008) još uvek radio na fakultetu, i mučio se sa hororima mobinga od strane mentorke prilikom izrade mog magistarskog rada o Pou, tako da nisam mogao da se sasvim posvetim Nekronomikonu. Samo zato ja nisam preveo sve priče u njemu. A zbog toga su mi i promakli neki propusti u prevodima koje nisam stigao da proveravam red-po-red. Recimo, za ovo treće izdanje ja ću iznova prevesti tri priče koje je naročito slabo prevedeo Ratko Radunović, i u kojima je i nakon mog inicijalnog čišćenja, pre 10 godina, u štampanom obliku preostalo previše manjkavosti da bi se danas takve objavljivale.
            Treće, ultimativno izdanje takođe sadrži:
            - Apdejtovane i dorađene UVODNE NAPOMENE ispred svake priče.
            - Apdejtovane i dorađene NAPOMENE na kraju knjige.
            - Nove fusnote unutar svih priča.
            - Apdejtovane i dorađene prateće tekstove: UVOD, POGOVOR i BIOGRAFIJA.
            Na kraju, ali nikako najmanje bitno: novo izdanje će biti u potpunosti grafički redizajnirano. I korice, i sveopšti dizajn, i unutrašnje ilustracije biće sasvim novi – a za njih će iznad svih biti zadužen genije i dokazani Lavkraftofil, Ivica Stevanović kao šef. Ko će još raditi ilustracije unutra, i drugi detalji – biće saopšteno naknadno. Ali uzdajte se da će Orfelin i njegov tim i na ovom polju pružiti vrhunac kakav u Srbiji još nije viđen.
            Dakle, nemojte više nasedati na piratski isprintano i cenom presoljeno izdanje koje Boban Knežević, urednik I i II izdanja, još uvek bespravno prodaje po svojim garažama, šupama, haubama i Kupindima po ceni od oko 4.500 din, pa i više od toga. Treće izdanje će biti bar duplo bolje od prethodnih, a cena mu neće biti ni blizu onoj po kojoj ga ovaj i druge derikože preprodaju i doprintavaju.
            Izlazi oktobra, za Sajam knjiga. Imate vremena da do tada ostavite pušenje ili neku drugu lošu naviku, i da uštedite kojih 20-ak evrića za ovo ultimativno izdanje.
            Pretplatu očekujte u septembru. Samo pratite ovaj blog i sve ćete znati i imati pre svih drugih, i po najboljim uslovima.

            GLAS U NOĆI – Vilijam Houp Hodžson
            Deseta knjiga u ediciji „Poetika strave“ biće moj izbor najboljih kratkih priča Vilijama Houpa Hodžsona, nepravedno skrajnutog i relativno slabo poznatog pisca koji itekako zaslužuje da ovdašnjoj čitalačkoj publici bude predstavljen kako mu stvarno dolikuje. Ovo je prvi put da se njegova proza predstavlja našim čitaocima; do sada ste mogli samo jednu njegovu priču da čitate u nestručno skarabudženoj zbirci kičaste korice i maštovitog naziva Horor priče, gde čak ni prevodilac nije bio potpisan, a kamoli soko sinji.
            Istina, na srpskom ste nedavno, zahvaljujući Darkvudu, mogli da čitate odličnu strip adaptaciju Hodžsonovog romana KUĆA NA GRANICI – koju toplo preporučujem za zagrevanje pred izlazak Hodžsonove jezovite, košmarne proze.
            Sa velikim uživanjem sam krajem prošle godine prošao kroz celokupan Hodžsonov prozni opus, i oduševljen kvalitetima njegovih priča rešio da ih što pre podelim sa vama, pa je zato ovaj pisac uleteo pomalo preko reda. Videćete da je vredan pažnje.
            Knjiga sadrži 11 priča na 300-ak strana: od toga, 7 njih bavi se pomorskim užasima – raznoraznim paklenim dešavanjima i susretima sa čudovišnim i onostranim usred okeana; 3 opisuju najstrašnije avanture „detektiva nemogućeg“, Karnakija, a jedna je neopisiva, unikatno bogohulna, o naučno-metafizičkom eksperimentu koji i po zamisli i po ostvarenju prevazilazi onaj u Makenovom „Velikom bogu Panu“.
            Više i o ovim pričama i o Hodžsonu – za par nedelja, kad budemo raspisali pretplatu.
            Do tada, podsetiću vas samo šta je Lavkraft imao da kaže o ovom piscu u svom nedostižnom eseju „Natprirodna strava u književnosti“:
„Of rather uneven stylistic quality, but vast occasional power in its suggestion of lurking worlds and beings behind the ordinary surface of life, is the work of William Hope Hodgson, known today far less than it deserves to be. Despite a tendency toward conventionally sentimental conceptions of the universe, and of man's relation to it and to his fellows, Mr. Hodgson is perhaps second only to Algernon Blackwood in his serious treatment of unreality. Few can equal him in adumbrating the nearness of nameless forces and monstrous besieging entities through casual hints and insignificant details, or in conveying feelings of the spectral and the abnormal in connection with regions or buildings.“
Napomena: ovaj sud Lavkraft je izneo pre svega na osnovu Hodžsonovih romana, jer mu u to vreme mnoge njegove priče nisu bile dostupne. Još glasniju bi hvalospev pevao da je za života uopšte mogao da pročita njegovu superkošmarnu priču „Svinja“ (objavljena tek 1947). Ovu predivnu orgiju najcrnjeg užasa i uopšte jednu od najstravičnijih horor priča svih vremena prevodim ja.
Napomena 2: Hodžson je, po mnogo čemu, Lavkraft pre Lavkrafta, nešto kao njegov neznani, u ratu izgubljeni brat rođeni. Objasniću ovu tezu u svom pogovoru ovoj knjizi.
            Izlazi u maju.

            U PLANINAMA LUDILA – H. F. Lavkraft


            Novi prevod by dr Dejan Ognjanović
            + opsežne fusnote
            + obimne napomene
            + obiman, stručan pogovor
            + nove, fascinantne ilustracije
            Zašto? Zato! Zato što jedan od najvećih pisaca horora 20. veka i jedan od najboljih horor romana ikada objavljenih zaslužuju da ovdašnjim čitaocima budu dostupni u izdanju koje je prikladno veličini i značaju ovog dela. Dakle, ne u trulom mekanom povezu, na lošem papiru i sa lošim fontom, i bez ikakvih pratećih materijala, nego u tvrdom, vrhunski opremljenom, trajnom izdanju, od miline za čitanje i iznovno iščitavanje, koje možete ostaviti svojoj deci i unucima u amanet.
            O propustima u postojećem prevodu ovog romana – pisaću drugi put.
            Ovo izdanje je deo akcije „Ceo Lavkraft na srpskom pod Gulovom kapom“. Dogodine planiramo i novi, moj prevod romana Slučaj Čarlsa Dekstera Vorda (čiji je trenutno postojeći srpski prevod još problematičniji...).
            Izlazi u junu.

            MORE BOJE CRNOG VINA – Robert Ejkman
            Ejkman je pisac strave kojem se najsnažnije divim i kojem najdublje zavidim. Orfelin je već objavio njegovu zbirku HLADNA RUKA U MOJOJ, i mada se čitaoci nisu baš polomili kupujući je – dapače, tužno je da je baš ova pregenijalna knjiga najslabije prodavana u celoj ediciji „Poetika strave“ 
– mi nastavljamo da teramo po svome, zato što želimo da verujemo da ćemo upornošću naterati čitaoce da oprobaju nešto što nije izvikano, što nije „kult“, što nema veze ni sa hevi-metal pesmama ni sa video-igricama, već je „samo“ vrhunska književnost najčistije strave. 
Dakle, Orfelin nastavlja sa misijom građenja publike za ovog vrhunskog pisca, sa njegovom zbirkom koja sadrži neke od meni lično najdražih Ejkmanovih priča. Više o njima, kad to dođe na red.
Izlazi u septembru.


STANAR – Rolan Topor
Evo još jednog romana u Orfelinovoj ponudi: nešto svežije, iz druge polovine 20. veka, i nešto drugačije – po prvi put u ediciji „Poetika strave“ imamo prevod sa francuskog. Iduće godine, ako ovu preživimo, imaćemo i sa nemačkog... Dakle, planiramo da malo razbijemo angloameričku hegemoniju i predstavimo i stravu iz pera nekih drugih nacija i kultura.
Za početak, vrlo crnohumorno-egzistencijalistički, pomalo nadrealistički roman paranoje i košmara sa snažnim proto-ligotijevskim nabojem – nije ni čudo što je Tomas Ligoti pisao predgovor za jedno američko izdanje ovog romana.
            Po svojoj nekonvencionalnosti, crnom humoru, smušenom antijunaku i po motivu urbane paranoje postoje određene paralele Stanara sa Ligotijevim kasnijim romanom NEDOVRŠENI POSAO.
Ilustracija R. Topora

            Uostalom, veliki majstor strave Roman Polanski napravio je istoimeni, odličan film po ovom romanu, a krajem ove godine ćete moći da uživate u svem tom ludilu još direktnije, mračnije i detaljnije nego u ekranizaciji, na njenom mračnom izvorištu.
            Izlazi u oktobru.

            Da, dobro ste primetili: ove godine za ediciju „Poetika strave“ planirano je ČETIRI novih naslova. Plus, isti taj Orfelin sprema super-ambiciozni, ultimativni NEKRONOMIKON!
            Malo li je?
 

            Šta, malo vam je?
            OK, biće horora i Ghoula i izvan Orfelina.
            Napisao sam pogovor za najbolju strip-adaptaciju Lavkrafta, MITOVE O KTULUU Alberta Breće.
            Dva moja naučna rada na horor teme biće objavljena u zbornicima u Hrvatskoj.
            I dalje pišem prikaze knjiga i filmova i članke za najbolji svetski horor magazin, RUE MORGUE.
            Najbolji srpski filmski časopis FILAŽ vasrksnuo je i u pripremi su, nakon nedavno izašlog broja, još bar dva ako ne i tri u ovoj godini. U njemu ćete, pored ostalog, čitati i moje nove prikaze, eseje i intervjue.
            U ovoj godini ću još intenzivno raditi na dovršetku FILM STRAVE NA BALKANU, ali ona će izaći iz štampe tek naredne godine. Nakon toga više nećete morati da tražite moju davno rasprodatu U BRDIMA, HORORI.
            U ovoj godini ću, takođe, raditi na prevodu jedne fundamentalne, meni vanredno drage knjige iz oblasti filma – koja se obilato dotiče i horora, iako nije samo o ovom žanru – ali i ona izlazi tek dogodine, pa o tom potom.
            Što se tiče moje proze – ništa me ne pitajte. Najbolje da ništa ne najavljujem, nego – ako se nešto desi, desi.
            Toliko, za sada.

20 коментара:

Randolph Carter је рекао...

Meta erekciju dobih na ovaj post! Jedva cekam da ga metnem...Nekronomikon... sa dve Karterovske price pred sebe!

mgw је рекао...

18. новембар 2016

mgw-tip: hmmm... pada mi na pamet, recimo, Roland Topor. Ili bi njega, makar, tu volio vidjeti.

- pogodio sam!


MM је рекао...

Upravo pročitah da se najslabije prodaje Hladna ruka u mojoj, a ja ne mogu da izdržim do septembra i izlaska nove knjige Roberta Ejkmana! Ljudi, kupite je što pre, oduševićete se. Konačište, Čuvar časovnika,Isti taj pas, Mačevi, po meni najbolje priče, mada su sve vrhunske. Priče su atmosferične, netipične, protkane jezom, misterijom. Istovremeno prefinjene i duboko uznemirujuće priče. Kad utonete u njih tražiće još! Pričam iz iskustva. Pozdrav svim ljubiteljima vrhunske strave. I naručite ih što pre.

Marina Veselinovic је рекао...

Shut up and take my money!!!


@MM Iznenadih se i ja kad pročitah da je Hladna ruka u mojoj najslabije prodavana, meni je baš legla, priče su sjajne.

Dejan Ognjanovic је рекао...

kult ejkmana svakako postoji čak i među srbljima, zahvaljujući orfelinu; ali još uvek nije onoliko brojan koliko taj pisac (i orfelin) zaslužuju. ako se ne omasovi ni posle druge knjige, bojim se da će ona ostati poslednja knjiga ovog genija strave na našem jeziku.

pokiso је рекао...

Sve se uzima, naravno, legendo ;)

Aleksandar Devic је рекао...

Apsolutno se slažem sa "pokiso"-om da treba SVE uzeti i pročitati,jer Orfelin nam daje definitivno najbolje od horror književnosti,pa šta se kome svidja,ali sigurno je to da će svako da nadje nešto za sebe.
Full podrška i Orfelinu i Ghoulu!
Samo napred!!!

nameless1 је рекао...

Nadam se samo da će Nekro biti istog formata kao Kadijevićeva knjiga, koja je zaista savršeno odrađena. Knjižurine od 30+ cm-a su nepraktične za čitanje- to može funkcionisati za stripove ili knjige kao što je orfelinova "Srpska mitologija", ali za prozu je to, što se mene tiče, veoma nezgodno.

Dejan Ognjanovic је рекао...

da, slažem se to oko formata, mada tu još nemamo definitivnu odluku. videćemo još kako rasporediti veću količinu texta nego u ijednom dosadašnjem nekronomikonu a da knjižurina ne bude predebela... ciljaćemo da nema više od 666 stranica.

Borisav је рекао...

Gule, želim da te obavestim da sam na jednom domaćem forumu primetio jednu noviju Orfelinovu knjigu skeniranu u više formata. Takođe se na istom forumu nalazi i prvo izdanje Nekronomikona. Neću ovde da reklamiram taj forum ali ako te zanima i ako smatraš da se tu nešto može uraditi, poslaću ti link mejlom ili preko fejsbuka.

Dejan Ognjanovic је рекао...

hvala na obaveštenju: javi mi to mejlom da vidim o čemu se tačno radi...

Borisav је рекао...

Šta se dešava sa novim prevodom Drakule u izdanju Makonda? Čini mi se da si to najavljivao rekavši da pišeš predgovor, pa zato pitam.

Dejan Ognjanovic је рекао...

moj pogovor je odavno napisan i poslat i honorisan, a prevod kasni zbog primarnih životnih obaveza prevodioca i suizdavača. uz malo sreće možda izađe za ovogodišnji sajam, ali to u ovom času nije 100% izvesno.

Borisav је рекао...

Hvala na informaciji. Da li si upoznat sa tim kakav je Vulkanov prevod Frankenštajna i vredi li to kupiti? Ili da čekam eventualno neki novi prevod. Unapred hvala.

Dejan Ognjanovic је рекао...

ne znam, nisam proveravao, ali vulkan su u principu zlikovci i o njima mislim sve najgore.

Butterfly Garden је рекао...

je li legitimno nadati se nekom izdanju probranih poovih priča ili se definitivno odustaje od svakog starijeg horora/gotika?

nameless1 је рекао...

Pa, jedino da odrade nešto kao Nekronomikon, sa brdom ilustracija, propratnih tekstova. Samo to ima smisla, jer običnih izdanja priča ima baš poodosta. Eto, ja imam izbor "Sfinga" i "Vilina kosica".. a imaš i ono Radovo izdanje, pa Tanesi..

Dejan Ognjanovic је рекао...

posle NEKRONOMIKONA, koji izlazi do sajma ove godine, planiramo isto takvo izdanje sa sabranim poovim HOROR pričama - ništa detektivi, zajebancije, ovo ono, nego samo gotik i strava! sa ANOTACIJAMA, po prvi put na srpskom, sa opširnim napomenama, pogovorom, orig. ilustracijam i spektakl. dizajnom. eh, da i sve priče će iznova da prevede DR GHOUL! ne znam samo da li će to biti gotovo za 1019. ali najkasnije za 2020. će da bude!

nameless1 је рекао...

„Srebrni ključ“

A "Kroz kapije srebrnoga ključa"?

Randolph Carter је рекао...

nameless1 - Ghoul ima pravo kad kaze da u "Kroz kapije..." ima neceg kicastog i da se da izostaviti jer nije u potpunosti Lavkraftova prica, ali se slazem se tobom da ga IPAK treba objaviti jer pored te omanje kolicine kica na kraju IPAK preovladava sveopsti kvalitet koji je kada se malo dublje sagleda celina veoma kompatibilan sa Srebrnim kljucem i daje mu na tezini, a ne demistifikuje ga. Osim toga, prica "Kroz kapije..." nam je data samo u Tabernaklovom uzasnom prevodu (ne zelim imenovati renomiranog prevodioca koji ne samo sto nije poznavao mythos materiju vec je i najopstije stvari pogresno prevodio) te u ime sveopste ljubavi prema Lavkraftu i mythosu mu IPAK ga treba prevesti i uz Srebrni kljuc dodati. Razmisli Ghoule jos jednom - Kad je bal nek je Umr-At-Tawil-bal!