izabrana dela

izabrana dela

понедељак, 26. март 2018.

TWIN PEAKS, III SEZONA (2017)


****(*)
5-

            Linčov povratak u Tvin Piks – ovog puta samo pod njegovim uslovima, pod totalnom kreativnom kontrolom, u celosti (ko)napisan i režiran by The Master – serija je koju sam jedva dočekao i mnogo joj se radovao još dok je najavljivana, i strepeo sam kad je, načas, bila u opasnosti da je odlože ili čak otkažu (čitaj: „nesporazum oko finansija“). Kad je, napokon, snimljena i počela da se prikazuje, fanatično sam iščekivao svaku novu epizodu, gledajući je doslovno istog časa kad bi iscurela na net. 
Bilo je to prošlog proleća i leta (2017), od maja do septembra: svake noći između nedelje i ponedeljka, uvek u isto doba, negde oko četiri ujutro, kad pošten svet spava i u snu gunđa zbog početka radne sedmice, a nepošten i nezaposlen svet dreždi do zore, pa i dalje, gledajući šta mu srcu drago, Linč nam je pružao unikatno i nezaboravno gledalačko iskustvo, neuporedivo sa bilo čime do tada, a verovatno i od tada.

            Bila je privilegija pratiti to baš onako kako je to Linč genijalno zamislio: bez ikakvih predznanja, bez unapred-rivjua, bez spojlera – nemajući ni najblažu ideju ne samo o tome šta će se u narednoj epizodi desiti, nego čak ni ko će se od likova u njoj pojaviti, ili nepojaviti. Sa totalnim neznanjem, sa totalnom otvorenošću za njegov ANYTHING CAN HAPPEN. Linč je ovde preuzeo formu TV SERIJE (da, serije, a ne kako neki tvrde – filma; to je koješta! pa makar dolazilo i od samog Linča!) i maksimalno upotrebio njenu formu – njenu iseckanost na parčiće – udaljenost tih parčića kroz vreme – i vreme da se svaka epizoda svari, natenane, i da se onda sedam dana u mislima baviš njome i da projektuješ na sledeću svakojake želje, nadanja, tumačenja, teorije – da ŽIVIŠ sa jednom pričom tokom više od četiri meseca! I to kakvom pričom!  
Stoga žalim one nesrećnike koji su, po inerciji, po ustaljenoj navici, načinili pogrešan, glup, nepromišljen korak i tretirali Linčovu seriju kao bilo koji drugi TV produkt, pa sačekali da se serija okonča, kako bi je tek onda „bindžovali“, odjednom. Ali, ono što važi za vaše Vestvorldove i Med Menove i štatijaznamšta – ne važi za Linča. Ali, OK, nema veze: mudri su sa serijom živeli 4,5 meseca; oni drugi su je izbindžovali za par dana. Svakom svoje...
Bilo je tu, da se razumemo, mnogo povoda za oduševljenje, i mnogo za zbunjivanje, i ponešto za izluđivanje – ali gutalo se i ovo potonje, u nadi da će se sve to što na prvi pogled deluje bezveze, ili nedorečeno, nedorađeno, besmisleno... na kraju osmisliti i opravdati. I, da li se to desilo? Pa, donekle jeste, ali odnekle baš i ne.
            Poslednja epizoda ostavila me je frustriranog, polubesnog, razočaranog --- ispunjenog brojnim, ponegde i kontradiktornim osećanjima --- zbrkanog, zbunjenog, ali ne na dobar način. Bila je to jedna lepa veza,  sex maraton u 18 epizoda (iliti susreta) koji je imao svoje ups & downs, ali na kraju se, niotkuda i bez najave, okončao kao ničim izazvani ice bucket challenge.
            A čak i ovo zvuči kao privlačniji i pozitivniji opis od onoga što sam tada osećao.


            Ukratko – tada nisam bio raspoložen da pišem o TP3, delom zbog tog razočaravajućeg nekraja, delom zbog drugih obaveza u to vreme; a kad mi se raspored dovoljno raščistio, prošla me je emocija. Plus, želeo sam da se još jednom vratim seriji, da je odgledam ucelo, od početka do kraja, i da onda proverim svoj inicijalni sud. Linč je zaslužio toliko. Uostalom, kao što znate, razgovarao sam sa Linčom jesenas u Beogradu, i ostao pun poštovanja i ljubavi prema njemu čak i nakon nezadovoljavajućih odgovora koje mi je dao. Taj čovek ima preveliki kredit kod mene da bi me bilo čime, pa čak i ajs baketom, naljutio.
            Planirana bindž-repriza se, napokon, desila ovih dana: odgledao sam sredinom marta 2018. ceo TP3 u savršenom ripu sa blu reja, a za one koji to vole striktno legalno, III sezona se upravo sada daje na RTS-u (samo tokom vikenda). Takođe sam, pre ove reprize, odgledao i više sati EXTRA snimaka (behind the scenes) sa snimanja TP3, koji su se u međuvremenu pojavili, skinuti sa blu reja, a još prošle godine pročitao sam dve knjige Marka Frosta, The Secret History of Twin Peaks i Twin Peaks: The Final Dossier.
            Da počnem od kraja: koliko su prosvetljujući ovi prateći materijali, a pre svega dokumentarni snimci sa snimanja serije, pitate se vi? Pa, jesu, ali ne u smislu koji biste verovatno najviše voleli. Dakle, ne očekujte da vam bilo šta u seriji bude jasnije nakon gledanja tih EXTRAS; ono što se u njima osvetljava isključivo je Linčov stvaralački proces, i odnos između njega i saradnika. 
Ukratko, iz tih Extras se vidi da taj čovek ne samo što zna ceo scenario napamet, nego ima čvrstu, super-preciznu viziju o svakom jebenom detalju – svakoj intonaciji svake reči, svakom izrazu lica, svakom pokretu, i ne dopušta skoro nimalo improvizacije i odstupanja od toga kako je on to u svojoj glavi već izmaštao, izmeditirao, izvizionirao, odsanjao ili šta li je. Plus, zabavan je taj balans opuštene topline i umerene srdačnosti, s jedne, i strogoće i žestine, kad zatreba, s druge strane. Ali najvrednija stvar u odnosu sa ekipom jeste očigledno, potpuno poverenje svih involviranih, ne samo glumaca, i ne samo „glavnih“.
Ovo što tu vidite i čujete nije uobičajeno promo-proseravanje kakvo imate na drugim DVD dodacima nego nepatvoreno obožavanje od strane svih, totalna predanost i spremnost da se uradi šta god se zatraži. Linč kaže „Skoči“ – oni samo pitaju „Koliko visoko?“ A on im onda, u santimetar tačno, i objasni i, ako treba, pokaže. Dakle, meni kao obožavaocu Linča bilo je zabavno da sve to gledam; ali ako hoćete te DODATKE radi dodatnog razumevanja šta se to dođavola izdešavalo u seriji i šta sve to znači – man'te se ćorava posla, nije Linč blesav pa da vam to otkriva.
Podsećam – ipak je Linč čovek koji je, uvodeći mlađahnog Kajla MekLahlana, nakon DINE, u svet filma i svega oko filma, junoši dao sledeći savet, kad ga je ovaj pitao šta i koliko može da kaže novinarima: „Your job is to tell them nothing!“
Drugim rečima – među Extras ne postoje „deleted scenes“ pa čak ni „alternate takes“ koji bi bacili neko novo svetlo; nema komentara da reditelj kaže šta mu znači ova scena ili onaj simbol, niti opsežnih, detaljnih, otkrivajućih intervjua nezavisno od kratkih delića koji se provlače kroz dok. snimke. Linč vam neće reći NIŠTA izvan onoga što je u seriji. Poštujte to ili nemojte, ali to vam je što vam je.
Ovo što rekoh za TP3 Extras isto važi i za pomenute knjige, samo još gore. Ključna stvar: u njihovom stvaranju Linč nikako nije učestvovao; dapače, nije ih ni čitao. Samo je aminovao Frostu da piše šta hoće, ali u zadatim okvirima plota koji su zajedno sročili. The Secret History of Twin Peaks je nešto vrednija pažnje, jer ide mnogo dalje u širinu „mita“ (od naseljavanja Amerike, od Luisa i Klarka, pa do Kroulija i otkačenog okultiste/roket sajentista, Džeka Parsonsa i NLO-a, and beyond) i jer mestimično prilazi hororu (naročito u skoro-blekvudovskim epizodama o čudnim viđenjima i nestancima u šumama oko TP-a), ali je i zamorna sa svojom kvazidokumentarnošću.
Jebe je forma novinskih članaka, dokumenata, izveštaja, isečaka, dnevnika, jer to otvara prostor za mnogo praznog hoda: na svakih nekoliko stranica se priprema novi teren, stalno neki novi uvod, neki novi kontekst, pa dok se dođe do „mesa“ čovek izgubi apetit, previše je nakucavanja dosadnih stvari da bi se došlo do jednog zanimljivog podatka, ili detalja, i solidne scene u moru kvazirealizma. Bolje bi bilo da je neko književno obdareniji napisao zbirku priča koje se dešavaju u svetu Tvin Piksa – ili, još bolje, ne jedan autor, nego tematska zbirka, sa pričama više njih. 
Ovako, TP mitos se istovremeno i osvetljava i, samim tim, banalizuje, racionalizuje, prizemljuje. Ključni element kod Linča – MISTERIJA – ovde, kod Frosta, izostaje. Daleko od toga da je Frost sve nacrtao i objasnio; ali je njegov pristup svemu daleko racionalniji, pa je njegova priča samo nedorečena ali ne i misteriozna, ako razumete razliku.
Naravno, to je ionako bio glavni Frostov posao u ovom tandemu – da urazumi Linčove iracionalnosti, da prizemlji njegove mistifikacije, da kanališe njegove snove i vizije i dâ im privid smislenog ABCDEFGH plota... Ali, svejedno, ne mogu reći da ova knjiga obogaćuje Linčovu viziju; pre se može reći da samo razrađuje (donekle i rasplinjava) određene njene površne aspekte, ali i ne dotiče a kamoli da prenosi srž. Mada, površniji fanovi će to progutati i cvileti za još. Ako ništa drugo, što se mene i ovdašnjih kultista tiče, pozitivno je barem što ovde u centru svega nije tajni dnevnik nesrećne tinejdžerke i njeni porodični, školski, seksualni i narkomanski problemi, nego – zavere, tajna društva, CIA, FBI, ludi naučnici, NLO konspiracije, paralelni svetovi, zone mori zone, itsl. To je barem zabavnije za čitanje.

            Što se tiče Twin Peaks: The Final Dossier, to je daleko redundantnija knjiga. Naime, The Secret History bar dodaje BRDO novog materijala, koji nije ni pomenut u seriji (for better or worse), pa koga zanimaju ti noviteti – koji vrlo malo veze imaju s Linčovom vizijom – može zbog njih smisleno da čita ovu knjigu. The Final Dossier, međutim, ne dodaje skoro ništa vredno, iako se nominalno bavi „popunjavanjem rupa“ o glavnim akterima serije.  
U teoriji, super, jer serija jeste prepuna rupa, repova i nedorečenosti. U praksi, međutim, ili nam se otkrivaju nove stvari poprilično nevredne znanja i nebitne za razumevanje serije (tipa, kako je Nejdin izgubila oko), ili se „otkrivaju“ stvari koje su dovoljno jasno implicirane i dale se solidno naslutiti u seriji (koja ipak nije toliko nerazumljiva koliko je ponegde bije glas, samo što u njoj nije bilo potrebe da se te stvari crtaju drečavim bojama i krupnim slovima).
Što je najgore, daju se najprozaičnija i najbednija „prosvetljenja“, kao npr. da je Odrina priča (iz serije, iz III sezone) tačno to što smo videli i ama baš ništa više od toga. Nesrećan život, loši izbori, loš brak, blago zglajznuta psiha, i to je to. Ništa koma, ništa alernativna stvarnost, ništa „Odri je Sanjar“, ništa vremenski paradoksi, paralelni svetovi, crne rupe, bebe vaseljene... I, naravno, ništa o onom jednom zbunjujućem kadru (poslednjem u kojem je vidimo u seriji) – gde se ona nalazi u nekakvoj, kako izgleda, ludari, ili bar bolnici za Nešto i sva zbrkana gleda sebe u ogledalo samo tren nakon što je odigrala svoj trejd mark ples u Roudhausu. 
Ali, da li Roudhaus uopšte postoji u „našem“, objektivnom svemiru? U našoj stvarnosti? I da li je Odri uopšte skoro kročila tamo? I odigrala svoj ples? Ili...? ILI?! I čemu onoliko nagvaždanje kroz 3-4 epizode, „oće kaki, neće kaki, oće Roudhaus, neće Roudhaus“? To se, kod Frosta, nije ni desilo, tj. nije bitno. Prc! (Naravno, sasvim je moguće da ni Linč ne zna ništa više o Odri od onoga što nam je prikazao; ali on nam barem nije ponudio tako banalan „odgovor“ kao Frost!)
Ukratko, čitanje ove knjige je potpuno gubljenje vremena, nimalo obogaćujuće: čista mamipara da se ućari još malo na seriji, da se površnijim gledaocima nacrta ono što se već gledanjem moglo naslutiti, i to je to.
Dobro, toliko o pripremama, uvodima i pratećim materijalima. A sad, da vidimo kakva je uopšte ta treća sezona, i šta sve to uopšte znači (ako išta znači)!
U sledećem nastavku, o HORORU u seriji.
A zatim, ŠTA SVE TO DOĐAVOLA ZNAČI.

---NASTAVIĆE SE---

19 коментара:

post continental satyr је рекао...

Kad klijent dodje na psihoanalizu on dolazi sa pitanjem RECI MI TAJNU, sapni mi na uvo.

Analiticar ne izlazi u susret njegovoj zelji jer analiticar zna da odgovora i resenje nema. On zauzima poziciju Sfinge. U coveku ne postoji nista stabilno i nepodeljeno, pa on svoju zelju mora da UFATI i da sebe IZGRADI.

Ovo ovaplocenje; ova inkarnacija, su cilj analize.

Ako Linc u Tvin Piksu u izvesnom smislu psihoanalizira gledaliste, onda je to taj smisao. Da nas dovede do spoznaje da smo nistavilo i da sami sebe moramo da porodimo, kao Plava Ruza.

Kao sto je patuljak rekao Odri IT IS EXISTENTIALISM 101 u moment kad covek ne moze da izabere on ne shvata da zivot bira umesto njega.

Барон Ракон је рекао...

Eh,samo kad se setim kako smo onomad zajedno gledali Petparačke priče u formi serije...vrk u mrk!
Koliko rekolektujem knjiga je krenula baš dobro sa tom ekspedicijom(laFkraftovski) i početak mi raspali maštu u pravcu 'gde ovo ide?' 'kako će ovo da se poveže sa Piksom?' i za trenutak se ponadah da ću na kraju da dobijem sve odgovore i preko toga i da će to da bude najoriginalnija stvar ikada koju je neko uradio - snimio seriju/film i onda napisao knjigu da sve to objasni,dopuni...(mislim možda su neki ljudi to radili al ja ne znam)Kad ono,jebe ALE u nastavku što ti reče...
Najteže mi je palo oko svega ovoga to što,kao što znaš,soundtrack je negde proglašen za najbolji svih vremena a ovde je smo imali u velikoj meri odsustvo tih predivnih harmonija koje su ako mene pitaš pola Tvin Piksa,zato ti mu praštaj ja neću.
Ono za 'mudrace' se odnosilo na mene naravno,po datumu rodjenja sam broj 5 isto kao i Linč-broj čarobnjaka,ekvilibrijuma...a ne 6 kao ti-ubica,prokletnik...ako njesi ubio do sada znaj:Hoćeš!Ako ništa makar iz nehata;I pritom ne mislim na ubistvo karaktera.Do sledećeg rivjua

Барон Ракон је рекао...

post continental satyr A što je plava majke ti?

matoji је рекао...

Satiru, ako zbog promocije trans meditacije, Linča vežemo za istočnjačke doktrine umesto za produkte zapadnog društva kao što su psihoanaliza i egzistencijalizam, onda je ostavljanje otvorenog kraja i čak dodatna mistifikacija u Tvin Piksu, njegov način da sprovede KOAN. Koan je zagonetka ili paradoks u zen budizmu kojim se podstiče instinktivno razumevanje, što je viši nivo razumevanja od logičkog razmišljenja. Kao što koan-zagonetke u jednom trenutku rešavanja dovode do duhovnog skoka, kada učenik spozna stanje “probuđenosti”, tako i Linč kod svojih gledalaca želi da, paradoksalno, mistifikacijom pobudi otkrivanje više istine.

Zanimljivo je da dve najbolje serije, Tvin piks i Riget, nemaju klasičan rasplet. Štaviše Riget je ostao nezavršen…
A možda razlog nekonvencionalnog završetka ove dve serije leži u činjenici da se u njima parodira forma i sadržina sapunske opere i da je na ovaj način vrhunac ironije postignut u potpunoj dekonstrukciji hepienda sapunice.
Možemo do sutra da nagađamo, što samo znači da koan deluje;)

post continental satyr је рекао...

Matoji Linc postize upravo SUPROTNO od duhovnog skoka u svom osvescivanju gledalista. Ispostavlja se da sva ta crnomagijsko astrolosko budisticka spiritisticka i masonska ezoterija nema nikakvog smisla i da je iza svega PRAZNINA. Nema nikakvog voznesenija, stavise, Crna Loza je jedan najobicniji teatar apsurda.

To je psihoanaliticka misao - kao sto vec rekoh cilj psihoanalize je da te dovede do shvatanja da JA ne postoji i odatle moras da ga izgradis.

Moja religija je pravoslavlje i u njoj takodje cilj nije voznesenije na nebo nego prociscenje kroz telo, nebo se spusta na zemlju.

Nisam se mnogo udubljivao u Lincove istocnjacke price ali sam primetio u vise navrata da spoinje kako u meditacijama dodiruje Vecnost/ u to verujem jer njegove slike imaju neverovatnu moc i ocigledno dolaze iz neke druge dimenzije, nisu to tek upecatljive slike nego slike koje imaju duhovnu moc

matoji је рекао...

Da, sve to što tvrdiš bi važilo ako na stvar gledaš iz vizure zapadnjaka, a ne recimo budiste, u čiju se kožu Linč možda stavlja. U ovom drugom slučaju nema izgrađivanja sopstvenog Ja, već postoji težnja ka poništavanju sebe, a samim tim i svog ovozemaljsko racia, kako bi pojedinac postao deo večnosti, odnosno praznine, što su sinonimi u budizmu. Zbog takvog pristupa, recimo, mnogi japanski filmovi su na zapadu omalovažavani kao besmisleni, uvrnuti, nihilistički, a oni su samo odraz njihove meditativno-kontemplativne stvarnosti. U njima kao i u Linčovim radovima nema one zapadnjačke raspričanosti nastale iz potrebe da se sve natenane do kraja objasni logičnim promišljanjem, već prednjače slike koje kao koan-zagonetke generišu neki viši smisao. Hipotetički posmatrano, da je Japanac, Linč bi se prema svom senzibilitetu mogao smatrati jednim od tipičnih predstavnika japanske kinematografije.

post continental satyr је рекао...


Okej ne znam sta da ti kazem sad kad sam u prethodnom komentaru ja mislim jasno objasnio da VISEG SMISLA NEMA to je zakljucak poslednje epizode

ti medjutim i dalje govoris o visem smislu KOAN, o tome mozemo da pricamo kao o separatnoj temi ali ne vidim kakve to veze ima sa Tvin Piksom?

samonegacija je i cilj psihoanalize samo sto ona koristi drugi vokabular. klijent ce da shvati da je formacija JA arbotrarna i fleksibilna i zamenljiva jer ispod nje stoji Nesvesno to jest Nistavilo

Budizam i Pravoslavlje se u principu slazu oko Nirvane kljucna razlika je sto Pravoslavlje smatra Jeresi ideju da je Nistavilo isto sto i Vecnost. U pravoslavnoj meditaciji nakon Nistavila otvara se bozansko culo i percepcija. Budizam je u sustini jedna forma nihilizma jer praznjenje je kraj balade.




Барон Ракон је рекао...

post continental satyr
Šta znači to Pravoslavlje ako znamo da je Isus Bog Ra,jagnje i da je to 'Ra' prisutno u našem jeziku u mnogim bitnim pojmovima-stoga ako je Bog reč moraš
mu znati pravo ime za početak a ne zvati ga tamo nekim deformisanim jevrejskim.Ti ljudi po Americi su neka vrsta psiholoških slabića,prosto je neverovatno kako padaju pod uticaj raznih trendova,a jedan od njih je i budizam(inače religija koja je prilagodjena toj odredjenoj rasi tamo na istoku)
tako da kad čujem Ričarda Gira kako bulazni o Dalaj lami rasprše mi se sve iluzije o superiornim belim ljudima potaknute raznim filmovima..Linč je možda ima neka lična neobična iskustva ali njegov misionarski poriv je krajnje čudan
U Extra snimcima koje Dejan pominje se vidi da su ga sateravali u ćošak sa vremenom i da nije imao vremena da domisli zato možda i sve izgleda mehanički

ash је рекао...

Mene pre svega zanima gde prestaje validni umetnički izraz u kojem auditorijum može da se pronađe zajedno sa autorom, a gde počinje mindfuck-masturbacija nečije razuzdane patološke mašte, da ne kažem - ličnog ludila? Ili kanalisanja nečije okultne agende kidisanjem na milione nejakih umova u širokom auditorijumu - koje pojma nema šta gleda, ali ceni da je "jebeno interesantno i nenormalno, mora da je super pametno i duboko".

Malo mentalne higijene u ovom poremećenom vremenu nije na odmet.

mgw је рекао...

-'validni umetnički izraz u kojem auditorijum može da se pronađe'
-'okultne agende'
- dušebrižnici za 'nejake umove'

opinion_discarded.jpeg


Ne vjerujem baš u to pronalaženje, zapravo sačuvaj Bože, i bliže sam tome da je 'razuzdana patološka mašta' autentičniji umjetnički izraz nego podvlačenje normijima; ajde samo zamisli takvo stanje danas - u kom se lično_ludilo projekti finansiraju - i to toliko da budemo frustrirani time. Da samo!

Jeste Linč na autopilotu svaki put kada počne spamati o TM, ali ja nisam primjetio, ni osjetio, da me forsefida time u svojim kreativnim projektima.

Dejan Ognjanovic је рекао...

istina je, linč može zvučati kao sektaški prozelit kad se dohvati TM, ali u svojim delima on je SVE SAMO NE TO. i ne samo vezano za TM, nego za bilo šta: on ne vrši promidžbu NIKAKVE agende, nazora, filozofije, pogleda, vrednosti, bilo čega konkretnog, u svojim filmovima. i to mu je veliki plus. sad, da li mu je mašta 'patološka' ili ne, to prepuštam doktorima da prosude; ja o umetnosti ne razmišljam u tim kategorijama.

Барон Ракон је рекао...

Kad pomenuste slike,dosta toga je zapravo iz slika njegovog omiljenog slikara Frencisa Bejkona,i svidja mi se taj manevar kad neko toliko voli nečije platno
da odluči da oživi sve to...

Dejan Ognjanovic је рекао...

ne treba zaboraviti da je linč pre svega slikar pa onda reditelj. takođe, u III sezoni je inscenirao nekoliko SVOJIH slika - uključujući tu i dizajn onostrane 'sobe' u božjoj-divovoj 'kuli' uključujući i njegovu družbenicu, itd.

John Carpenter је рекао...

Uzivao sam u ovoj sezoni od prve do zadnje epizode

Gorky је рекао...

Nista od Lincovog zena i meditacije. Gledaj kako se nervira kad mi neko kenja o tome koliko treba da traje scena:
https://www.youtube.com/watch?time_continue=15&v=80eMhhWnWbk

btw, Kad ce nastavak?

Dejan Ognjanovic је рекао...

ne znam kad će nastavak niti bilo šta drugo, jer sam u podnožju planina ludila. glede linča: potpuno razumem čoveka, pa i on je smrtan (!), i njegova reakcija je sasvim na mestu.

Gorky је рекао...

Naravno, ovim snimkom sam samo hteo da se nadovezem na tekst iz tvog posta o njemu i seriji. Samo napred za planine, ocekujem ih sa nestrpljenjem (ako mislis na pripremu novog izdanja :) puno pozdrava

Барон Ракон је рекао...

Ako neko čeka da neko napiše neki tekst gde će da objasni TVIN PIKS bolje da čeka Godoa;jer nije moguće da se 3.sezona uzme kao nešto zasebno a ako uključiš i ono drugo od pre treba ti knjiga od 1500 strana samo da povežeš sve
+ neko tvoje viđenje TP sveta ako ga imaš.

Videh jedan komentar vezan za kraj filma FWWM i oduševih se,
naime,oduvek me je ona scena kad anđeo nestane sa slike u Lorinoj sobi asocirala na neki gubitak duševne nevinosti i na to da do određene godine kao svako ima nekog anđela čuvara koji posle ode i ostavi te da 'padaš kroz svemir'... al ovde se zapaža da njegova manifestacija na kraju filma zapravo
govori o moći umetnosti da spasava duše,što ga čini jednim od najboljih krajeva ikada!

Gorky је рекао...

Opet trtljas barone. Promasio si sustinu. Ne cekam ja da meni neko nesto objasni vec kao pratioc i stovaoc ovog bloga bilo bi mi veoma interesantno da procitam gulovo misljenje i njegovu kritiku, pogled, rivju itd. ajd da kazemo Finalnu Reč™ o ovom fenomenu od serije.

Ono sto takodje previdjas je i da stara kuka Linc voli da rezira filmove koji se mogu tumaciti na hiljadu nacina i cilj mu je da misterija ostane misterija i da se o njoj prica i razglaba 100 godina, a ovde je to uspeo za sve pare.

Ziveli