izabrana dela

izabrana dela

понедељак, 09. децембар 2019.

NOVI HORORI (2018/2019)

  

            Da, znam! Nisam se skoro osvrtao na novije horore – uglavnom zato što su tako srednjački i nevredni detaljnije priče – ali ipak, come ON! Nije baš da se ništa tu ne može pogledati...
            Bliži se krah ove godine, pa sam ovaj moj osvrt na ovogodišnju horor produkciju podelio u tri celine, i to: 1) VREDI PAŽNJE (može se pogledati – mada se uglavnom kreće oko 3-, pa stoga nije baš ni mnogo pod obavezno); 2) SAMO ZA ZADRTE (mnogohajpovana čuda koja su manje-više razočmarala), i 3) ĐUBRE (potpuno gubljenje vremena).
            Za početak, evo 10 filmova vrednih pažnje, i 4 koja smesta bacite u kantu ako ste ih uopšte skinuli ili za gledanje razmatrali.
            Ostali će biti razmotreni i prikazani na ovom mestu uskoro...


VREDI PAŽNJE

El bosque negro (The Black Forest)
(Bra, 2018)
***
3-
Evo malo egzotike: brazilski ljuti začini u krvavoj ali i atmosferičnoj priči iz džungle, gde je crna magija otprilike poslednje i jedino utočište ugnjetenih da se zaštite od zlikovaca svih boja. 
Fino je to, prijatno, lepo uslikano (mada je fotografija bledunjava), ima ugođaj autentičnosti kakav se retko viđa – ali, malkice je predugo, i ta glavna junakinja je mogla biti malo simpatičnija i prijemčivija za puniju unesenost.


Assassination Nation
(USA, 2018)
**(*)
3-
Prenadrkano hiper-pre-režirano bombastično nešto: demonstracija formalne sile ipak jedva uspeva da prikrije odsustvo čvršće supstance. Mislim, okej, ova storija o razotkrivanju mračnih tajni stanovnika jednog američkog malog mista ima pretenzije da bude satira (i parabola o ženskom oslobađanju + osnaženju), 
ali bojim se da joj za punopravno nošenje te etikete ipak fali još malo pameti i nešto duha. Čak i polovično, međutim, to je oku prijatno i zabavno za videti.


Valley of Shadows
(Nor, 2017)
**(*)
3-

Bajkoviti atmosferični norveški ultraslowburn nordijski gotik, borderline nenarativni minimalizam o plavokosom dečaku u nordijskim divljinama, 
u kraju gde „vukodlak“ kolje ovce, koji se zaputi na dugačko (i time mislim duuugaaačkoooo) putešestvije kroz ledene, ladno-zelene i magličaste šume – 
ka nekoj vrsti nekonkluzivne samospoznaje (?), odrastanja, ili tako nečega maglovitog.


Braid
(USA, 2018)
**(*)
3-
Hiperstilizovana bizarnost teška za prepričati (a i da to učinim – ko bi mi poverovao?) – svodi se na uvrnutu psiho-dramu između dve drugarice i poremećene majke jedne od njih, u pustoj južnjačko-gotičarskoj kućerini. 
Lepo je to sve, ali malko praznjikavo, predugo i nedovoljno prijemčivo: glavne curice su isprva polusimpatične, ali brzo počnu da smaraju i gube čak i tolerantnijeg gledaoca.


The Possession of Hannah Grace
(USA, 2019)
**(*)
3-
Još jedan nekro-horor u mrtvačnici gde leš koji nije sasvim upokojen pravi razna sranja: ovo se polako pretvara u novi podžanr, ali OK, ambijent je fino uslikan, morbidan, i film ima simpa mračan ugođaj vredan pažnje,
 iako je na kraju balade sve to prilično jednokratno i nekonsekventno.


Liverleaf
(Jap, 2018)
***
3-
Nasilje rađa nasilje, ili: Ludi Japanci se međusobno kolju, pale, zasecaju, (samo)ubijaju i sve ostalo što im padne na mračne umove u ovoj, kakti satirično intoniranoj, kritici „ove današnje zabludele mladeži“ 
i njihove sklonosti ka „vršnjačkom nasilju“ koje se ovde otima kontroli koju nikad nije ni imalo.


The Perfection
(USA, 2018)
**(*)
3-
Horor smešten među sviračice čela (valjda mu se tako ova sprava zove?) – ali, hej, nije to baš tako ozbiljno kao što možda zvuči: radi se o psiho trileru punom twistova, gde se ne zna ko je veći psiho (a u toj činjenici je glavni izvor svih preokreta). Ima to jedan prijatan sicko vajb i dovoljno je dinamično i zabavno za overiti, iako je, ehm, daleko od perfekcije.


The Cleaning Lady
(USA, 2018)
**(*)
3-
Ovaj horor-triler bio bi znatno bolji kad bi imao kraj! Istina, treba mu poprilično (previše!) vremena da razvije svoju storiju o nakazolikoj služavki koja se fixira na svoju bogatu poslodavku, a onda, taman kad stvarno postane zabavan u poslednjih 20-ak minuta (ako ste izdržali dotle!) 
– on se, naprosto, prekine jednim totalno frustrirajućim i neverovatno promašenim ne-krajem. Ipak, zbog one torture i saspensa i splatera i makljaže pred kraj vredi ga overiti.


Inhuman Kiss
(Indo, 2019)
**(*)
3-
Još jedna indonezijska varijacija na temu „krasue“- žene čarobnih moći kojoj se noću odvaja glava od tela i lebdi uokolo dok iz nje vise pluća i iznutrice, i pravi sranja seljanima. Ovde je ta folk-treš premisa urađena sa više para, boljim glumcima i režijom, i sa nešto više naglaska na dramskoj potki 
– mada, ne brinite, pred kraj imamo čak i nešto malo monster-rvanja, udarilo čudo na čudeso! Sasvim prijatan komad egzotike da malo odmorite dušu od američkih „5 friends in a van“ slešera i „morons with cameras in an asylum“ faund futidža.


Wounds
(USA, 2019)
**(*)
3-
Ne znam šta se tačno ovde desilo – novela na kojoj je ovo zasnovano je odlična, i vrlo jeziva: plus, obratite pažnju na njenog autora, Nejtana Balingrada – obe njegove zbirke su odlične, i možda ih čak i vidite na srpskom u bliskoj budućnosti. Međutim, u filmu je reditelj (onaj Babaduk što je pravio precenjeni Under the Shadow pre par godina) više pažnje posvetio raspadu jedne ionako klimave veze negoli iracionalno-natprirodnom hororu, tako da je potencijale za punu stravu jedva dotakao, jedva s dva prsta pipnuo ali nedovoljno exploatisao. 
Drama je onako, podnošljiva, ali svakako ne nešto po sebi mnogo vredno pomena, a njoj svakako ne pomaže što bi film trebalo da nosi onaj bezlični, drvenkasti Armi Hamer. Možda je bar donekle stvar u različitim medijima, ali dok mi na papiru nije smetala neobrazloženost i nekonkluzivnost horor fenomena, u filmu to definitivno smeta i proizvodi frustrirajući osećaj, naročito na „WTF – TO JE TO?“ kraju.



ĐUBRE

Antrum The Deadliest Film Ever Made
2018
*(*)
1+


Mermaid Down
2019
*(*)
1+


Hex
2017
*(*)
1+


The Night Sitter
2018
*(*)
1+


---NASTAVIĆE SE...


9 коментара:

  1. Wounds definitivno bolje šljaka u književnom predlošku, odnosno sam kraj novele više baca svetlo na to koliko je glavni lik šljam.
    Hm od ovogodišnjih ostvarenja jedino još imam očekivanja od The lighthouse i The lodge.
    Za Svetionik čekamo pristojan kvalitet snimka, a koliba koliko vidim još nije dostupna širem audotirijumu...

    ОдговориИзбриши
  2. Kako ocenjujete Little monsters ako ste gledali? Simpaticna horor komedija sa Lupitom Nyongo.

    ОдговориИзбриши
  3. strpite se malo... Little monsters spada u SREDNJAKE; o njima uskoro. 2+

    ОдговориИзбриши
  4. gule, nijesmo još dobili kompletan rivju Tvin Piksa 3 iako si davno obećao....

    ОдговориИзбриши
  5. nijeste. ali ćete zato dobiti DVE knjige u februaru umesto jedne (da, 15.01. raspisujemo pretplatu za DVA nova naslova u poetici strave), a do sajma bar još dve, PLUS mega knjigu od 500 strana velikog formata u ediciji crna mačka... o TP3 neću pisati dok još jednom ne odgledam ceo serijal, sve 3 sezone. a to će potrajati. treba i neki roman da se piše...

    ОдговориИзбриши
  6. sve same gluposti...aj ovaj norveski, ima estetiku pusti pravog da udje, pa moguce i da je vredan gledanja.

    ОдговориИзбриши
  7. Hm, Valley of shadows zvuči mi gledljivo, ne zbog dolinarstva koje gajimo u našim nazivima.
    Elem, iskoristio bih priliku da ocenim viđenje nekih skorijih filmova koje sam nedavno odgledao:
    Ad Astra (2+, možda sam i preblag, iskreno ceo film me podsećao na dosadniji uvod Avatara, čak mi je i skakutava brbljivica Sandra Bulok više držala pažnju u srodnom Gravity; Bred Pit `ladno američki potiskom pređe preko gustog, kamenolikog Neptunovog prstena u skafanderu do matičnog broda, ma daaaaaj, na bilionski skupoj misiji da bi pronašao zastranjenog tatka koji je samo on jedini preživeo, uništi bilionski skup brod i otkrije jedno golemo - ništa, kladim se da i akterima presedne film kada ga uparađeno gledaju na nekim dodelama).

    Joker (ukrašen korejskim titlovima) - neka bude Gulova ocena, Komodus iz Gladijatora je briljirao u filmu i izneo svu ocenu sa porukom filma gde sistem radi mehanički, niko nikoga ne sluša, da eventualno taj sistem adaptira i spasi ga kraha.

    It, Chapter Two - ne znam zašto, ali ovaj drugi deo filma sam ispratio bez uspavljivanja na pola filma, kako je to bilo u prvom. A bilo je materijala za prespavati, možda što sam ga gledao tokom svetlog dela dana. Činjenica je da ne varim baš Kingove ekranizacije, niti piskaranja, ima on tu neku preteranu deskripciju banalnih stvari. Ima par strašnijih scena koje su me nakratko iscimale kao Kondžuring, a ono sa padom meteora i uništavanjem zla u njemu je debiloza, pola sata trošenja memorije na kvalitetne hd frejmove. Scenografija mi je upečatljiva, ostalo onako, možda poruka na kraju da je nipodaštavanje zla najbolji način izbeći ga - eh da su za ovo znali Isusovi i Alahovi sledbenici, pa da izbegnu grdne verske ratove, ako je vera bila izgovor za krvoproliće, a ne resursi.

    Hičkokovi filmovi koje sam zaređao od jesenas - Frenzy, Rear window, North by Northwest, Vertigo, Rebecca, Dial M for mureder, The man who knew too much, Touble with Harry, Marnie, Rope... umetnost, bez većeg izazivanja uma za nekom negativnom kritikom.

    ОдговориИзбриши
  8. Sta je sa Midsomar doktore? Pokusavam da pronadjem neki komentar ali ga nema :)

    ОдговориИзбриши
  9. oću još jednom da ga pogledam pre nego što potpišem da je sranje - mada, nezvanično, 98% sam siguran da jeste.

    ОдговориИзбриши