понедељак, 15. мај 2023.

Šta čitaju oni koji pišu: Dejan Ognjanović

 

            Ako do sada još niste otkrili književni web magazin GLIF, savetujem vam da ga prelistate: ima zanimljivih stvari. Nema mnogo žanra, još manje horora, ali ako vas zanimaju domaća i strana nežanrovska književnost, ima vrednih eseja, prikaza i intervjua.

            Intervjua? Kakva slučajnost (or is it?) – u njihovoj rubrici „Šta čitaju oni koji pišu“ našao sam se, ove zime, i ja. Ako vam je promaklo kada je to izašlo, 22. februara 2023. na GLIFU, i to baš OVDE, onda evo vam sada premijerno, odmah ispod.

 

 

 

Vaše najranije sećanje na knjigu i čitanje?

= Dečaci Pavlove ulice. Prva knjiga koju pamtim da mi se baš baš dopala, otprilike u 2. ili 3. razredu o.š, a da je nisam morao čitati (nije bila u lektiri: čitao sam je „za dušu“, na preporuku starije rođake.)



Koju knjigu biste nazvali knjigom vašeg odrastanja?

= Demijan, Hese. Čitan sa 18 godina, kad i treba. Ta mi je knjiga prva otkrila da to što piše u knjigama može i duboko da se tiče mene lično, mog života i nazora, da nije samo manje-više zabavna razbibriga kakve su mi bile knjige do tada čitane.



Kom piscu/spisateljici (ili knjizi) se redovno vraćate i zašto?

= Lavkraftu. Neiscrpan je. Titan. Genije. Najbogatija horor mašta koja je ikad postojala.



Knjiga koju nikako niste uspevali da pročitate do kraja?

= Gospodar prstenova. Pokušao sam prvi put sa 18 godina, na srpskom, i mučio se sve do pred kraj prve knjige (od tri). U to vreme u jeku mi je bilo otkrivanje subverzivnih, radikalnih autora (De Sad, Selin, Kafka, Barouz), i ovo mi je delovalo kao isprazno, prevaziđeno, a-moderno idealizovanje tradicionalnih vrednosti s kojima nisam nikako korespondirao. Zatim sam, nekoliko godina kasnije, uzeo to isto, ali na engleskom: ovog puta hteo sam samo da obogatim svoje znanje engleskog, da uživam u stilu nevezano od sadržaja koji me i dalje nije zanimao – ali, ne vredi. I ovog puta sam se smorio negde oko kraja prve knjige, i shvatio da mi je gubljenje vremena dalje se boriti s tim tekstom.



Knjiga koju biste voleli da je nikada niste pročitali?

= Tihi Don. Mrzim tu knjigu, mrzim njen ogavni obim, mrzim moranje (lektira!), mrzim što sam divne letnje dane jednog raspusta traćio na tu knjigu (a ne neku vredniju), mrzim piščevo detaljno opisivanje kretanja vojnih formacija u neznam-kojim bitkama, mrzim sve u vezi s tom knjigom.


U svetu kojeg književnog dela biste voleli da živite?

= Ne znam. Ovo me je pitanje zateklo, jer o čitanju i knjigama ne razmišljam na taj način. Nikad nisam tražio eskapizam u literaturi – naprotiv, sad kad razmislim, sve moje najomiljenije knjige opisuju užasne, košmarne, paklene svetove u kakvima ni u ludilu ne bih voleo da živim – ne mislim samo na dela horor žanra, nego i uopšte (Proces, Zamak, Mučnina, Stranac, Putovanje nakraj noći, Sudar…).

 

U kojim situacijama zažalite što nemate knjigu pri ruci?

= Zahvaljujući Kindlu, sada takvih situacija praktično više i nema.

 

Da imate svoju izdavačku kuću, koju knjigu, ili kojeg pisca/spisateljicu biste prvo objavili?

= Pošto sam urednik nekoliko edicija u Orfelinu, tamo upravo, već sedam godina unazad, ostvarujem svoje želje u tom smislu: samo treba pogledati spisak u ediciji „Poetika strave“. Ali naročito mi je drago što sam, kao urednik a mestimično i prevodilac, ovde doveo Ejkmana, Ligotija, Blekvuda, Makena, Klajna, Topora, Rea.


Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali?

= Kafkin Zamak.

 

Opšteprihvaćeno remek-delo koje vam se nije svidelo? I zašto?

= Čiča Gorio, Balzak. Šta ja znam, oduvek mi je tzv. realizam bio odbojan, nezanimljiv.



Za koje knjige (autora/ku) mislite da ste ih otkrili prekasno?

= Nikad nije prekasno, dok se čita strasno!


Da možete da priredite večeru za pet pisaca/spisateljica, bez obzira na to odakle su i da li su vaši savremenici, ko bi se našao za stolom?

= H.F. Lavkraft. Ted Klajn. Dž. G. Balard. Filip K. Dik. Tomas Ligoti.

 

Kako obeležavate zanimljive delove u knjizi: beleške na marginama, “uši”, podvlačenje markerima ili…?

= Običnom (tehničkom) olovkom, na marginama, uglavnom ostavljam neke moje lične znake (tačku, ili X, ili kružić, ili crticu), ređe podvlačim redove. Ako je veća deonica, npr. pasus ili cela strana, to obeležim tankom linijom na margini.



Koju biste knjigu poneli na pusto ostrvo, a koju na odluženje doživotne zatvorske kazne?

= Na ovo sam pitanje već odgovorio na mom blogu, ovde: http://cultofghoul.blogspot.com/2020/05/za-pusto-ostrvo-12-knjiga.html

Ako mora samo po jedna, na ostrvo bih poneo sabrane Lavkraftove priče, a u zatvor – Goli ručak.

 

Šta trenutno čitate?

= Više knjiga i radova o R. L. Stivensonu, u pripremi za pisanje pogovora izboru njegovih horor priča, koji radim za 29. knjigu „Poetike strave“. Od toga se odmaram nekolikim strip izdanjima koja sam dovukao sa Sajma knjiga.

12 коментара:

  1. Kad pomenu stripove, daj šansu Punpunu.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Gulu bi bolje legao Nijigahara Holograph od istog autora. Mračnije, morbidnije, nadrealnije, hororičnije..

      Избриши
  2. Balarda i Dika ne čitah. Nešto konkretnije od njih za preporuku?

    Kako god, Lavkraft je i kod mene prvo, pa sve resto.

    Tihi Don bih pročitao pasus, smori me sve što je duže od 25 stranica a nije se moglo iskazati u njima. Generalno Rusi mnogo razglabaju, mučio sam se Turgenjevim zimus i batalio. A iza naslova Lovčevi zapisi pomisliš šta li sve tu ima. Ono gacanje po blatu i razgovori sa hazjajinima uz samovar.

    Što se Tolkina tiče, verujem da je film nadmašio tekst, ali ću pročitati nekad jedan deo, i to ili opsadu Gondora (Povratak kralja) ili Dve kule.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Od Dika probaj recimo "Tecite suze moje, reče policajac".

      Избриши
    2. Balard - Sudar, pod obavezno, 3,9 puta je bolji od filma!
      Preveden i objavljen u Srbiji, imas ga na sajtovima za prodaju za male pare...

      Избриши
    3. ko zna šta valja, platiće više, za hrv. izdanje: em je tvrd povez, em je kordejeva korica genijalna, em taj ledeni text bolje rezonira na hrv. inačici srpskoga.

      Избриши
    4. Mislis na izdanje "Mladosti" iz '88?
      Pa OK, tu verziju nisam citao (bijo sam maji), a Kordej je fabulozan, ali nista ne fali ni korici izvesnog Bibina za izdanje "Carobne knjige" iz 2011. Tamo je zena izgazena automobilskim gumama, obucena u gumu, a te sare od pneumatika mu dodju i kao oziljci...tako da je i to sasvim OK. A i te boje su metalik, ledene kako i sam kazes za tekst, za razliku od Kordejevih toplih , pastelnih.
      Obe naslovnice su super, po meni, za text ne znam, nisam citao hrv.verziju, mogu samo da ti verujem, moguce je da je bolje...

      Избриши
  3. Kako je Vas uticao u životu strip Dilan Dog?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. nemoguće je na ovo odgovoriti ukratko. ali - uticao je. njegovo zlatno doba, prvih 100 epizoda, poklapa se sa mojim intenzivnim ulaskom u svet filmskog horora (kroz video klubove) i pruža mi primer vrhunskog horor pripovedanja u strip mediju.

      Избриши
  4. dobro pitanje. odgovor zaslužuje poseban slikoviti post, jer greota je ovde da se odgovor zagubi i svede samo na imena.

    ОдговориИзбриши
  5. načinio sam neki grubi, preliminarni izbor i shvatio da će biti veoma teško da se svede samo na 12 slika. ali, čim stignem, uskoro, postaviću izbor 12 slika, 12 gravira/crteža,12 savremenih ilustratora i 12 strip-ilustratora. (kao i 12 stripova, i to ostadoh dužan od ranije)

    ОдговориИзбриши