NOVI HORORI 2023

 

Dugo se nisam osvrtao na noviju hororfilmsku produkciju. Poslednji put, na gomili, ukratko, bilo je to baš za Novu godinu, OVDE.

            U međuvremenu, za ovih pet meseci, zasebne rivjue zaslužila su samo tri filma, i to: odlični MEGALOMANIAC (2022), njanjavo-gledljivi EVIL DEAD RISE (2023) i pretežno dosadni a mestimično jezivi SKINAMARINK (2022).

            Razlog za to je samo delom u tome što sam prezauzet radom na Orfelinkama i još ponečemu (uskoro obznanjujem horor planove!); a delom je, prosto, u tome što nema filmova vrednih da se njima naširoko bavim. Zato, evo, ukratko, šta sam od NG do danas pogledao a da mi nije sasvim izvetrilo iz pamćenja.

 

 

INFINITY POOL

**(*)

3-

Sve ono što sam pisao za prethodna dva filma KroniJr-a, važi i za ovaj: ideja-dosetka, na ivici horora ali ne baš, znatno je zanimljivija i potentnija kad o njoj čitaš i misliš nego rezultat koji na kraju, na ekranu vidiš, ali ipak, čak i poludupasta exploatacija te SF premise nudi dovoljno novog i neviđenog ili bar erzac-drugačijeg da vredi pažnje. I kao i ranije, tako i ovde, nepreskočiv mi je problem što se novum koristi radi debilno-neubedljivo uske specijalizacije iako bi, realno, da postoji, sigurno bio korišćen na sto drugih, pametnijih načina. Možeš da kloniraš ljude da budu identični originalima, ali to koristiš samo i jedino u slučaju da neki obesni turista u tvojoj tiraniji-turističkom raju ubije domoroca. I to NE da bi iz mrtvih vratio domoroca, nego da bi klonirao zlikovca, i klona mu na oči rodbine žrtve (ili baš i njihovim rukama) pogubio. Prc! Odnosno, meh. No, obilje nasilja, krvi i nešto čizi lsd sexa, plus hrvatske primorske lokacije (i EUstaške asocijacije), dodaju začina na ovo problematično, nedokuvano „novo“ meso. I naravno, čak i ovakvo, medium-rare, ukusnije je od žilavog, suvog, tatkovog.

 

 

MATRIARCH

**

2

Osvežavajuće antipatičan gl. ženski lik bakće se sa svojom čudnom kevom u rodnoj kući (davno neposećenoj), i to neko vreme deluje ok jer nije smesta očigledno šat se zbiva i u kom pravcu tačno ide, dok se ne desi apsurdno besmislen i loše realizovan klimaks koji je hrabar na nivou zamisli, ali nije imao muda (talenta? budžeta?) da kako valja i prikaže to što je naumio, pa zato to ostaje mlako i na kraju razočaravajuće. Mada ne sasvim nevredno gledanja, ako ste baš mega-strpljivi i mega-tolerantni, a željni nečega drugačijeg.

 

 

A WOUNDED FAWN

**

2

Neshvatljivo prehvaljen filmčić koji krene od relativno zanimljive arđentovske premise (Furije umesto Tri majke), ali se svede na vremenom sve nezanimljiviju igru „mačke i miša“ između slabo kastovanog ubice i njegove meh žrtve u jednoj kolibi. Skučeno u svakom smislu, i ni izdaleka toliko vizuelno bogato da bi opravdalo sve te internet-hajpovske baljezgarije o giallo masterpisu.

 

OLD PEOPLE

**

2

Mnogo je potencijala bilo u ideji da naprasno starci postanu ubilački nastrojeni – kao matori pandan već viđenih THE CHILDREN – ali se od dramskih i konotativnih potencijala međuljudskih odnosa i rata generacija ne uradi ništa, i sve se svede na jednu neubedljiviju varijaciju na filmove o zombijima. Zamenite zombije matorcima, i sve ostalo je isto. Samo ne znam kome će biti strašni ti nemoćni kljakavi kilavi reumatični starci sa njihovim išijasima, pritiscima, šećerima, prostatama. Dramaturgija, likovi, situacije (opsada jedne kuće: zeeev), sve je to deža vi.

 

 

PROJECT WOLF HUNTING

**

2

Mnogo beslovesno prolivene krvi u nehumanom korejskom akciono-hororičnom splateru u kojem se desetine bezličnih a antipatičnih njuški (zatvorenici na jednom brodu koji ih prevozi) makljaju i kolju i razbijaju glave čime god u spektakularno koreografisanim scenama u kojima me ama baš ništa ni za koga nije bilo briga. Bezdušna (bez duha) psihopatska klanica u kojoj sva ta krv već negde na pola filma postane dosadna. A ovo traje li traje… Ako bi neko hteo promidžbu ideje o tome da nasilje na filmu obezljuđuje, dehumanizuje, otupljuje gledaoca i ubija mu empatiju prema fellow men (and women), teško da će naći bolju ilustraciju od ovog ogavnog „filma“.

 

 

THE LAKE

*(*)

2-

Solidni cgi efekti dinosaurolike kreature iz jezera bukvalno su sve što se može pohvaliti ovde: inače, scenario je đubre, likovi i situacije i dijalozi najotrcaniji mogući, ovo bukvalno kao da je neki A.I. i pisao i režirao. Mentalna uvreda za svakoga starijeg od 10 godina i/ili ko je pogledao više od dva monster-muvija u životu. Samo za decu i vikendaše.

 

 

THE ANDY BAKER TAPE

*(*)

2-

Ne znam čime je ovaj FFF zaslužio da se nađe na nekim prošlogodišnjim listama top-horora. Mada mi plot nije obećavao, rekoh ajd da mi slučajno ne promakne skriveni biser. Kad ono – PFFFT. Dva brata, jedan lud (?), jedan budala (!), i 70 minuta s njima u kolima, dok jedu fast food i neprestano kenjaju. A nije zabavno čak ni toliko koliko to možda moj opis nekome zvuči.

 

 

RENFIELD

*(*)

2-

Napadno neduhovito, a napreže se iz petnih žila nekim otrcotinama od dosetki. Zabavno jedino kad je Kejdž (kao Drakula) na ekranu, i skoro negledljivo šmiranje i recitovanje kad nije. „Zaplet“ je mašinski, bez duha, jeftino-kičasta stilizacija (kao MI NISMO ANĐELI 3), a ceo film gledljiv jedino u kontekstu nekog dugog putovanja busom ili avionom, kad vam je pažnja podeljena i kad nije greota i zaspati. Jer, ako se to desi, ništa nećete propustiti.

 

 

THE TANK

**

2-

Uvredljivo kliše mehanički pisano, ne mogu više ove A.I. scenarije, dajte ČOVEKA negde, dajte nešto s DUŠOM, jebo vas kompjuter i ko ga izmisli! Sve je ovde toliko GENERIC da to vrišti iz svakog bezličnog kadra. Kažu da ima neka kreatura na kraju, ali prvih pola sata je nešto toliko generički osmišljeno, uslikano i izgovoreno, da se to retko ovoliko ogoljeno viđa. Mašina pisala, mašina režirala, mašine dijaloge odrecitovale, fletlajn na sve strane, otaljavanje za popunjavanje „programa“ striming platformi…

 

 

SCREAM 6

**(*)

2+/3-

Odavno nemam živce za Skubi-Du-Budalaštine ovog serijala; da ima boga koji nije Mamon, ovaj bi se serijal završio sa 2. ili max 3. delom. Ali, zbog Mamona sad moramo svakih godinu-dve gledati nove majmune u novim ceđenjima odavno isceđene drenovine, u zapletima toliko usiljenim da to nema trunku smisla a kamoli macolom nabijenih „autorefleksivnih“ „metatekstualnih“ „konotacija“. Ima nešto malo saspensa ovde-onde, u prvoj polovini, ali rasplet (sa „hramom“ svim dosadašnjim ubicama) je napadno glup i nezanimljiv, a moje strpljenje i svi krediti na izmaku. Bio sam rešen da ovaj nastavak sasvim preskočim, pa me ubediše dušmani da nije tolko loš. Za sledeći (a biće ga!) nadam se da ću biti odlučniji u nameri da preskočim.

  

ENYS MEN

**

2

Ovo je isto kao onaj OVČAR (SHEPHERD) iz prošle godine: spori dosadni arty one-person show o izolaciji na pustom ostrvu i popuštanju uma nepouzdanog „pripovedača“, odnosno protagoniste (tamo beše mladić, ovde tetka u nizu rutinskih, repetitivnih zadataka). Zeeeev. Ovde je glavni štih u vidu odlične 16mm 4:3 fotografije i u tom moodu slikovitog creepy ostrva, ali… predvidivo je to, tanko, i svodi se na idenje „na vr’ brdo za kašiku pilav“.

 

THE TUTOR

*(*)

2-

Ovo je po zapletu delovalo kao da bi moglo donekle, izdaleka nalikovati mom ZAVODNIKU, ali ne – ova međuigra između zločestog učenika i njegovog unajmljenog kućnog uče je uvredljivo neubedljiva, nezanimljiva, lišena bilo čega originalnog, smelog, promišljenog, goli gimik koji je uz to glup. I to najgora vrsta: ona koaj na početku pomalo i obećava, i kažeš ok, ajde da vidimo, a onda kako odmiče, kuva te ko žabu, i kad shvatiš kolko govno gledaš, shvatiš da si već nadomak kraja.

 

COCAINE BEAR

*(*)

1+/2-

Kokainski međed je samo još jedno besmisleno hajpovano govno: neduhovito napisano, loše glumljeno i ravno, bez varnice i impakta režirano. Recimo da je scena sa hitnom pomoći ok. Sve ostalo mnogo ispod. Da li međed sere u šumi? Itekakao! Od polusveta, o polusvetu, za polusvet!

P.S. Bukvalno je Girdlerov GRIZLI bolji od ovoga. A ja mrzim taj film.

  

MEGAN

**(*)

3-

Očekivao sam nešto vrcavije, pametnije, zabavnije – ovo je tek OK. Dizajn i gluma Megan je super, ali likovi i situacije su morali biti duh-ovitiji. Suviše je konvencionalnosti oko suštinski subverzivnog i potentnog koncepta, kojim nas ovde samo golicaju ali ne deliveruju punim šakama, nego na kašičicu. Ipak, pogledaću nastavak u nadi da će biti izdašniji u repeteu.

 

 

P.S.  I ne pitajte me dal sam gledo ovu ili onu SERIJU: bukvalno i za filmove imam sve manje vremena, cepkam jedan na po tri noći-jutra, a kamoli da gledam sate i sate i saaaaateee nekakvih pantljičara od po 13 epizoda svaka. Nije da mi se neke ne gledaju, nije da neću ili ne znam za njih, nego ne postizavam. Trpam na hard pa ću gledati kad stignem, kad odem u penziju il tako nešto. First things first!