недеља, 1. децембар 2024.

HERETIC (2024)

**(*)

3-/2+

 

HERETIC je, nažalost, samo još jedan u nizu poludupastih MEH hororčića iz ove godine (LONGLEGS, STRANGE DARLING, ODDITY, MAXXXINE…) koji su hajpom kritičara, podkastera, a delom i neprobirljivih fanova, naduvani do nivoa modernih klasika i remek-dela. Koješta, kažem ja – a evo i zašto!

            Kao i većina A24 projekata, ovo ima odličan polazišni KONCEPT: dve prozelitkinje jedne od sekti hristijanstva (ovde: morMonke) dospeju u dom Sumnjivog Lica koje će tu veru da im preispita – i ko zna šta još!

            Tu postoje najmanje dve UDICE na koje će narod beslovesno da se kači: jedna je tematska, goreskicirana (preispitivanje vere i religije u psiho-triler-horor ključu), a druga je vezana za pametan gimik-kasting – ovde, Hju Grant, ofucala zvezda rom-kom filmića od pre par decenija, koji svom šarmu dodaje mračne note i „iznenađuje“ koliko jedan švaler može biti zlokoban i jeziv.

            Većina rivjuera, kako amatera (fanovi) tako i profesionalnih (plaćenih da rivjuišu), i onih između (podkasteri i slični, koji dobijaju pare od Jućuba ili neke druge platforme gde plasiraju svoja dupeta, tj. mišljenja), debelo je zagrizla u najmanje jednu od ovih udica, a pretežno i u obe:

1) „Jao što je pametan ovaj film, nismo videli pametnije propitivanje vere još od upokojenja Luisa Bunjuela, anđeli šnjim, amin!“

i 2) „Jao što je jeziv Hju Grant, ko bi to reko, a bio je tako sladak i šarmantan u onim otužnim ljubićima za kokoši, onomad; ko se nadao da iza tog lišca i osmeha čuči Entoni Hopkis, ako ne i Perkins!“

Eh, kamo lepe sreće da to što se rulji prividelo stvarno i postoji na ekranu. Jer, ovo beskrajno naklapanje o religiji, tj. ta pop-dekonstrukcija hrišćanstva (uz reference na pop-muziku, Saut Park, Spajdermena…) zvučaće strašno otkrovenjski samo onima koji su prespavali celu srednju školu (ili, ako su išli u saobraćajno-metaloglodačku, rudarsko-tehničku, krojačko-cipelarsku ili dragstor-kasirsko-butik-prodavačičku ekonomsku), onima koje je sasvim zaobišao Niče (jer su imali preča posla dok im dlaka niče) i uopšte koji nikad nisu promislili neke temeljne pretpostavke religije, tj. Hrišćanstva.

Inače, ovde se uzgred samo, oprezno, načas, u jednoj rečenici, pipnu i druge monoteističke religije, ali NARAVNO da niko nije blesav da bude toliki JERETIK da  dekonstruiše, recimo, Islam… Jer, Hasan seckati!

Nama, ostalima, ostaje ova preduga radio drama / TV film, ova jednočinka na silu rastegnuta na tri čina, sa mnogo priče (dosadno očigledne) i malo akcije (too little, too late, too absurd), ovaj beskrajni RELIGION FOR DUMMIES koji nikako da se preobrazi u horor, a onda kad, kao, počne – to je ubi bože usiljeno, fejk i neubedljivo i dok traje, a kamoli na kraju kad se otkrije twist, i šta je sve Hju imao spremno pri ruci i šta je sve uradio da bi se Neke Scene odigrale baš kako treba… I šta mu je polazilo za rukom tako dugo a da niko ne posumnja na njega…

I koliko je glupo neubedljiva njegova agenda: jer, nisu ove cure nasumice nabasale na njegov dom: on se ranije PREDBILJEŽIO na njine usluge, znači imaju ga Mormoni u evidenciji, znaju da su baš na njegovu adresu poslali misionarke – i šta je Hju očekivao da će da se desi kad te misionarke nestanu na njegovoj adresi, a Mormon-Central zna da su tamo otišle? Kolko dugo je ovaj Pametnjaković mislio da Traži Đavola na ovako retardirano imbecilan način, a da ga ne uvate i sjebu?

Plus, ni taj mnogohvaljeni Hju Grant nije u filmu uopće tako strašan, dapače: NIJEDNOG trena, tokom 2/3 trajanja, nije delovao kao da je strašniji i luđi od nekog blago ekscentričnog profesora filozofije iz gimnazije, nimalo pretnje a kamoli saspensa nisam osetio gledajući njegovo poigravanje sa ova dva curetka, jer mi baš ništa nije ukazivalo da će im uraditi nešto strašnije od toga da im sruši Sneška (Džizusa).

Predugo je on nasmejan i šarmantan i vedar, predugo ove kokoši cvrkuću i pijuču  (sic!) s njim, predugo gutaju njegova sranja, a da bi ovo bilo iole ubedljivo, a kamoli jezivo, napeto, trilerično.

Zapravo, čitava struktura zapleta je usiljena i neubedljiva od samog starta. Znate one mimove koji vam u jednom stripiću od četiri kadra sruše Sneška, odnosno neki film, tako što u prvom ili drugom kadru neko zapravo, za promenu, uradi nešto RAZUMNO – i onda, voila, NEMA FILMA! Kao npr. ALIEN COVENANT: astronauti se spuste na alien planetu noseći kacige i skafandere, i naravno da nema ništa od zaraze mikro-alienima i svega što sledi.

Znate ono: „Svega toga ne bi bilo da je Pera odmah otišao u policiju“?

Pa, tako i ovde. Svega toga ne bi bilo da su dve Mormonke sledile svoje Pravilo Službe, koje izričito kaže: „Ne ulazi u kuću nekog muškarca ako mu tu nije i žena prisutna.“ To se ovde pomene, na kućnom pragu, reda radi; on im kaže: „Ma evo mi je žena u kuhinji, gde joj i mesto, peče pitu, nego uđite vi slobodno.“ I one uđu.

Odnosno, ako NE UĐU – to je kraj filma. Nema ga. Ne postoji.

One, naravno, uđu, i ne samo što ne traže odmah da vide ženu, nego se raspištolje tu, raskomote se, gutaju njegove izgovnore, njegove pričam-ti-priču, pijuckaju čaj koji im kuva neznanac sa ženom-predugo-tihom-u-kuhinji – pa izvinte, cure, sve i ako ste pale na šarm Hjua Granta (u godinama u kojima može DEDA da vam bude!), ako su vam proradili ti hrišćanski hormoni-mormoni, predugo to traje, previše toga vi tu gutate i prihvatate. I još se sve vreme kikoćete, cičite, skičite od veselja. Gde vam to u Bibliji piše da budete tako slatke i opuštene i vedre? Pa ko je još video ovoliko vesele i razdragane i rascvrkutane Mormonke?

I nemojmo ni načas preskočiti drugi nepreskočivi KAMEN SPOTICANJA: Pa ko je još video ovoliko lepe, mlade i seksi Mormonke? Ili ovako filmsko-zvezdasto holivudski privlačne zilotkinje bilo koje druge vere, osim onih iz Crkve Svete Radodajke, ili Hrama Velike Dojke?

Znači, mene je ovaj film izgubio u prvih 10 minuta: čim sam u prvom minutu video seksi mlade preljepe Mormonke (naročito onu crnu, Sofi Tačer), reko sam filmu ZDRAVO. Čim su one pre isteka desetog minuta ušle u Hjuovu kuću („Evo tu mi je žena, majke mi, sad će ona da izađe, čim ispeče pitu“), ja sam reko MA ZDRRRRAVO!

A na ta dva temeljna kamena mog spoticanja da uđem u ovaj film i komotno se osjetim u njemu, da se raspištoljim ko ove dve u njemu, da mu poverujem ko ove dve što čine, zapravo se sa svakim krindž minutom ove usiljenosti i neubedljivosti gomilaju novi kamenovi: fejk priča Hjuova, fejk krindž reakcije curica, fejk teatralni ambijent te kuće, fejk testovi za vernice kasnije, i MEGA-FEJK podrum i njegov sadržaj i ta „proročica“ dole…

I tako, odgledah ovo tek mlako zabavljen: a) lepom crnom devojkom; b) Hjuovim rezidualnim šarmom koji nikako da se preobrati u MENACE 2 MORMON SOCIETY; c) kvazi-ljuljanjem temelja religije, dok traje (ali ako mislite da je ovo film sa ateističkom agendom, HA-HA, onda ste naivniji, blago rečeno, nego što od čitalaca ovog bloga očekujem! NARAVNO da će pred kraj da se ponudi i apologija vere; hell, pa to imate čak i u exploatacijskoj klanici TERIFAJERA 3, naravno da ćete to dobiti i u HERETIKU, jer u VERU se u Holivudu ne dira, no-no, pec-pec!) i d) s to malo „horora“ pred kraj, mada ni njime ne bejah sasvim zabavljen, jer mi je sve to bilo napadno usiljeno, preterano, fejk i neubedljivo da bih na duže od trenutka doživeo SUSPENZIJU NEVERICU kao sine qua non horor užitka.

Ovaj me jeretik ni u šta nije ubedio – ni na početku, ni u sredini, ni na kraju.

Da li sam se dosađivao? Pa, ne naročito.

Da li sam uživao? Ne preterujmo!

Da li ću ikada ponovo poželeti da ovo gledam? Teško. Možda ako izađe Extended Cut sa scenom u kojoj ona crna negde oko polovine filma kaže Hjuu: „Izvinite, preznojila sam se od ove naporne teološke rasprave, mogu li da se u vašem kupatilu istuširam?“


22 коментара:

  1. možda je tuširanja i ostalih stvari bilo iza scena

    ОдговориИзбриши
  2. Hju Grant i pokušaj horora? Ovo moram da vidim. Samo po sebi je pokušaj horora.

    ОдговориИзбриши
  3. Hvala Vam na Vašoj recenziji.
    Film ipak uopšte ne mora biti čitan kao apologija vere nego naprotiv kraj može biti viđen kao potvrda krilatice Grantovog lika o religiji kao kontroli. Kontrola u tom smislu nije samo kontrola jednog čoveka nad drugim, muškarca nad ženom, elite nad masom, nego i moje - kao pojedinca - iskustvo kontrole nad bolnim haosom sveta. Psihologija odavno zna da lica koja prođu traumu mogu da nađu izlaz u begu u imaginaciju, u kreaciji utešnih narativa i slično. Tako i kraj filma može biti viđen kao beg od stvarnog, projekcija nečega što daje privid smisla, iskupljuje ono kroz šta je junakinja prošla, gde oseća kontrolu utoliko što zna da priča ima već napisan (srećan) kraj…

    ОдговориИзбриши
  4. Dekonstrukcija Islama ili Judaizma naravno ne bi imala smisla u ovoj situaciji uzevši da su Grantove mete mlade hrišćanke odgojene u ekstremno konzervativnom okruženju. Otuda i njegovi u neku ruku početnički argumenti protiv Hrišćanstva - pretpostavka je da bi za ove mlade dame oni bili nešto novo. I na kraju, šta je on pokušavao da im kaže… Ako bi i “prihvatile” njegove argumente da li bi to učinile jer je on u poziciji moći nad njima tj povinovale bi se autoritetu kao i ranije? Nije “snaga” argumenta kao argumenta ono što je ovde bitno.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. acefalicni to sto se ne pojavljuje dekonstrukcija Islama ili Judaizma iskljucivo je posledica cinjenice da su te dve religije americki drugari ili bolje receno drugari demokrackih jastrebova

      Избриши
    2. Pa implicitno su sve abramističke religije uhvaćene u dekonstrukciju. Kako film odmiče i stvari eskaliraju, Hju od početnih konkretnijih kritika istorije Mormonizma ide na sve veći stepen apstrakcije. Hrišćanstvo uopšte, pa monoteizam... sve do onoga što on na kraju uzima za bit bilo koje moguće religije.

      Избриши
    3. da da to je ''dekonstruktivnost'' post-strukturalistickog marksizma. Kad dekonstruises ''abrahamistickog'' (zbog cega ta rec mora imati negativan prizvuk?) Boga, ostaje ''komunizam'' (koji se nikad ne uspostavlja, nikad ne dolazi u realnosti, nego ostaje utopija kojom stremimo, jer mi to HOCEMO MOZEMO I MORAMO), a namesto oca, nekakav ''autonomni proleter'', covek bez ikakvog odredjenja, ili u danasnjoj iteraciji, post-humani subjekat, kvir subjekat, ...

      Избриши
  5. Sa pola sanjivog mozga sam odgledao film i ispoljio bih neku quick analizu tipa SMC Rambo Amadeus. Retorika u filmu je vođena oko plagiranja vera, ko je kome šta ukrao i nadogradio, kao i mađioničarskim trikovima sa onim robovima po Hjuovim katakombama, lavirintima. Film je poludupast, dve osobe lako mogu da sobale i zakolju kidnapera još na početku filma dok se trti sa monopolima oko njih, ali su baš ispale mor(m)onke, a on zapenio da im održi lekcije misleći da su išle u metaloglodačku. Saglasan sam da je vera moćni mehanizam kontrole i jedan od razloga zašto bi se ljudi verski klali za svoje ili plaćene tuđe interese (Ukrajina, Gaza, Krstaši, ono što Hasan može seckati, dobro to je sekundarno do primarnog cilja - resursiiii). Očigledno niko ne veruje da su lobanje dva razna vernika iste kada ih sahrane. Meni nisu morali ništa da dokazuju, ja sam agnostik sa naletima ateizma. Ako neko treba da brine o pliku na svom čmaru zvanom Mlečni put, to je Azatot ili Entropija, šta god. Isus je suviše mali da bi objasnio ko je njega zamislio. Znam samo da čika Hju mi posle ovog filma neće biti ono naivno i poluzrelo tele kad budem reprizirao "Četiri venčanja i sahrana".

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Zanimljiv komentar ali bojim se da ste ostali na samoj površini filma. Hju je morao da računa na to da devojkama neće pasti na pamet da ga fizički napadnu bez da prođu kroz dozu traume koja bi donekle slomila: hrišćansku veru u dobrotu prirode drugog, veru da će sve uvek izaći na dobro, povinovanje onima u poziciji autoriteta... Sve one obrasce, strukture usađene im, koje ih drže pod kontrolom. Da nisu zaista bile vernice u nekoj meri, ne bi ni završile tu.
      Zašto je "snaga" njegovih argumenta samih po sebi nebitna, to je objašnjeno ranije.

      Избриши
    2. Potcenili ste i koliko je ograničeno obrazovanje koje deca primaju u konzervativnim, religioznim sredinama u SAD, gde se obrazovanje često odvija kod kuće ili u verskim školama... Nisu tamo stvari ni izbliza toliko blistave koliko se to nekad čini sa strane.

      Избриши
  6. pa dobro aj sad objasni kako ti je uspelo da NE PRIMETIS da dusa umrlog na kraju postaje leptir, dok si uredno registrovao leptirucu u nosferatuu? PROMENI NAOCALE

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. primetio sam "dušu". tek ona celi taj galimatijas čini još bezveznijim i podupire moju tvrdnju da se radi o promidžbi vere u suštini.

      Избриши
    2. primetio sam "dušu". tek ona celi taj galimatijas čini još bezveznijim i podupire moju tvrdnju da se radi o promidžbi vere u suštini.

      Избриши
    3. Da se razumemo, ta slika na kraju uopšte ne mora da se čita kao afirmacija vere. Koliko se sećam, iz drugog ugla kamere leptir više i nije tu... Psihoanaliza se još od Ferencija bavila paralelama između načina na koji se psiha nosi sa traumom i onoga što se obično uzimalo za "mistička iskustva". Disocijacija, predstave anđeoskih, božanskih bića, duhova bliskih i voljenih koji dolaze da pruže pomoć i utehu itd. Jungova škola je razvila svakakve kompleksne varijacije na tu temu.
      Ono što bi možda mogli reći da je ovde afirmisano nije vera u smislu svetonazora vere nego možda vera kao način da se podnese inače nepodnošljivo, haotično, bezbožno Stvarno, "ludilo" kao paradoksalno razuman odgovor svetu, izvor jedinog "reda" u neredu. Što nas opet vraća na ono što film pokušava da kaže o "istini" religije.

      Избриши
  7. ne mislim na to sta to ZNACI nego prosto da je to motiv iz LEPTIRICE.
    da li je kadijevic taj motiv pozajmio iz naseg folka i odakle tacno ne znam, ali nije ni vazno, vazno je da VIZUELNO on jos uvek deluje originalno i ocigledno vrsi uticaj. sto se tice nazovi-teoloske debate u ovom politicki korektnom produktu, ona se svodi na to da se po hiljaditi put (muski) teolog proglasi za ''toksicnog muskarca'' dok cure potpuno ilegitimno postaju heroji. To sve ne doseze ni posten prdez, a kamoli ozbiljnu diskusiju o veri.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Leteća stvorenja, brza, slobodna, kadra da najednom promene smer kao da su nepterećena fizičkim, težinom tela. Za našu maštu je "prirodno" da uzima laste, leptire, golubice itd, za predstave duše.

      Избриши
    2. Acefalicni upravo ta ''neopterecenost telom'' je problematicna a narocito iz vizure nase teologije gde telo i duh nisu odvojeni, gde je Isus U TELU platio za nase grehe. Ali to je presiroka debata za ovaj plitkoumni New Age film.

      Избриши
  8. Moja mišljenja o ovom filmu su podeljena, mada je krajnji utisak razočaravajući, to je ta neka 3- ocena. Jesu one dve mormonke hrišćanke, ali veoma slabe na veri, što se kaže veruju jer su tako naučile, jer im je tako lakše. Ipak jedna žudi za spoljnim svetom, zna sve lance brze hrane napamet, gleda pornografiju iz "istraživačkih razloga", druga ima implant u sebi za kontrolu radjanja i gledala je kako joj se otac raspada od bolesti na rodjene oči, ali makar zna kako da pridje potencijalnom verniku, tj šta treba i koliko da kaže, dok ova prva samo brblja napamet. I tako te dve izgubljene duše, koje su ipak pomno gutale heretikovu propoved, shvate sve, nadmudre ga, izbodu ga očas posla, doduše ova jedna polumrtva iz koje je isteklo litre krvi, i čiča miča gotova priča. Treći akt je previše slab i uverljiv. A jes leptir joj sleteo na ruku, isti onaj koji se vrteo oko lustera na početku filma, ali leptir je simbol transformacije, a ne prenosnik duša.

    ОдговориИзбриши
  9. ''Udica'' je ovde KURAC, koji vidimo u prvom kadru filma, na nekoj reklami za kurtone, ispod klupe na kojoj sede mormonske curice, i koji u krupnom planu najavljuje da ce cure silovati 'toksicni patrijarhalni tata'. Naravno sve curice koje ovo idu da gledaju najvise bi na svetu volele da ih zlostavi Hju Grant; od samog pocetka je jasno da su curice u istom porno zapletu o kojem raspravljaju u kontekstu fingirane i fejk dileme ''kurac ili vera''. Tako dok se ovo naparfimisano govno od woke eksploatacije pretvara da ozbiljno diskutuje veru, oprost i voskres, te da je njegova blasfemija socijalno angazovana i progresivna, ono u stvari raspaljuje mastarije americkih sredovecnih cilagera o lezbi akcijama koje nikad u stvarnom zivotu nece doziveti, dok im istovremeno pruza olaksanje od neciste savesti, stvarajuci lazan utisak, da oni tu prolaze kroz neko OBRAZOVANJE na teoloskim studijama, za koje nemaju ni pare. ni mozdane vijuge , i da su oni dakle BOLJI od mormonskih bigota zilota itd cija takodje pornografska sladostrast prosijava kroz njihov Puritanizam. U potonjem predavanju o religiji, ni na jednom mestu se ne spominje Pravoslavlje, ali se spominje Islam, kao i VESTICE (najjaca religija u Americi). To je zato sto je Pravoslavlje ''nesto rusko'', dakle prema tome nekorektno, opasno i nepodobno, a osim toga nesto sto prenosi koncept Totalitarnog (citaj Putinovog) KURCA, koji neprestano preti da razvali neznu americku demokracku bulju. Naravoucenije, predvidljivo, je da nam se valja latiti New Age leptira, jos jedan simbol ''diversity and inclusion'', a koji treba da zameni Golgotu na putu ka Jeftinom Spaseniju.

    ОдговориИзбриши
  10. Mislim da ovo na kraju dođe kao neka gnostička alegorija? Hju Grant je muški demijurg koji žudi za kontrolom ali potrebno mu je žensko koje drži zarobljeno i muči. Kako film odmiče to neki silazak u dubinu. Fora sa ezoteričnim Hrišćanstvom je, mislim, da je "Bog" ustvari kreativna životna sila u kojoj svaki pojedinac učestvuje svojom dušom i stvaralačkom imaginacijom. Preživela junakinja je na kraju slobodna od lažnog sveta, bilo Mormonskog bilo demijurga Hjua, i sada stvara svoju stvarnost. Onda nije ni bitno koliko onoga na kraju filma je stvarno a koliko je halucinacija (možda nikad nije ni pobegla). Ne kažem da se slažem sa ovakvim pogledom na svet, samo mi se čini da je to ono što su autori 'teli reći. "I tako..."

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. obrni okreni ovo oslobodjenje odvija se u nekom feministicko-lezbijskom registru gde NEMA KURCA, jer je Bog (valjda) Sofija ili kojivec gnosticki univerzum prizivaju. Danas prakticki ne postoji americki film koji na bilo koji nacin validira oca.

      Избриши
  11. kad bolje razmislim, Mihajlo, ovde cak ni Hju Grant u stvari nije musko u pravom smislu reci, nego je predstavljen kao frustrirani PEDOFIL, koji se nikad nije odvojio od mame (u zavrsnoj sceni, on se prostire pred devojcinim stomakom, kao da kani vratiti se u matericu). Tako da on cak ne fungira ni kao OTAC (sto je Hanibal Lekter jos uvek bio) nego vise kao Edip.

    ОдговориИзбриши