izabrana dela

izabrana dela

уторак, 17. фебруар 2009.

STUDIJA STRAVE: AUDIO-VIDEO PROMOCIJA


promocija je prošla vrlo dobro.

u načelu, ako je manje od 10 posetilaca, to je slabo.

10-20 je OK, 20-30 je vrlo dobro, a sve preko 30 je odlično, izvanredno, fascinantno i neverovatno.

u petak 13. na priču o STUDIJI STRAVE došlo je oko 25 posetilaca.

I TO NE BILO KAKVIH: u publici su bili neki ugledni i štivani stanovnici niša, npr. književnici goran stanković i bata stanojević, direktori poput srđana savića, saradnici slavnih blogova poput šoza hirona, itd.

znači, ono što je možda falilo u smislu rulje, nadoknađeno je kvalitetom slušalaca.

tim pre su i govornici bili inspirisani da daju svoj maximum, pa je i tribina potrajala ciglih 90 minuta, iako je dabić u principu ljubitelj bržih radova, do 45 minuta. i to uprkos činjenici da se s. vladušić veoma žurio zbog važnih obaveza kod kuće.

govornici su, dakle, bili nadahnuti i za ozbiljnost i za zezanje, dobacivanje i šegu, tako da je atmosfera bila solidan spoj opuštenosti i ozbiljnosti, i rekao bih da je i publici to tako najbolje godilo.


uostalom, evo audio fajla cele te večeri, pa oslušnite i ocenite sami – pošto smo malkice kasnili (akademskih 15 minuta!), nisam uhvatio prvih par rečenica uvoda voditelja promocije, dejana dabića, zato se izvinjavam svima što priča kreće usred rečenice, ali brzo ćete pohvatati sve.

dakle, učesnici su d. dabić (voditelj), d. ognjanović (autor knjige), m. stojanović (izdavač) i s. vladušić (knj. kritičar). evo, pa slušajte i uživajte!

http://rapidshare.com/files/199262553/STUDIJA_STRAVE__Promocija__Nish__petak_13._feb._2009..rar

inače, ova promocija je najavljena gostovanjem autora u četvrtak 12.02. na NTV (vidi sliku).


u petak 13. na TV Zona se predveče takođe govorilo o ovome, a u subotu popodne se u emisiji Kafenisanje na TV Kopernikus govorilo ne samo o STUDIJI STRAVE, nego i o drugim recentnim knjigama autora (NOVI KADROVI i NEKRONOMIKON).

ovo poslednje pomenuto gostovanje možete skinuti i pogledati kao video (.avi) fajl.


http://rapidshare.com/files/199263714/Dejan_Ognjanovic_na_TV_Kopernikus__sub._14.02.2009..rar

inače, baš na petak 13. na Popboksu je izašao prikaz STUDIJE STRAVE:

http://popboks.com/tekst.php?ID=7121

STUDIJA STRAVE – Dejan Ognjanović

Apostol užasa

Studija strave, novi naslov u teorijskom opusu Dejana Ognjanovića, zbirka je eseja koja predstavlja još jednu ozbiljnu studiju o hororu u književnosti i na filmu koja kritički promatra ovaj često omalovažavani žanr

Filip Rogović

Dejan Ognjanović iskreno voli horor. Iskrenost i veličina njegove ljubavi ogleda se u tome što nije beskrupulozni hvalilac svih horor filmova, knjiga ili stripova već (hororično) oštar kritičar svega što u taj zabran spada. Kritičkim promišljanjem i procenjivanjem, koje neupućenima i neposvećenima izgleda kao cepidlačenje, Ognjanović izdvaja, veliča i propagira sve što je vredno u hororu, i na taj način se trudi da pribavi društveno (akademsko) priznanje omraženom žanru.

Studija strave zaokružuje njegovo dosadašnje proučavanje horora jer sadrži tekstove koji su nastajali u rasponu od čak 13 godina i koji su objavljivani na najrazličitijim mestima. Prva polovina knjige uspeva da bude vrlo kompaktna celina jer daje uvid u put koji je horor književnost prešla od gotskog romana do Hauarda Filipa Lavkrafta.

Esejima Horor i njegova estetička namera i Horor, imenovanje neiskazivog Ognjanović počinje od temelja, kako i treba, objašnjavajući najpre šta podrazumeva pod pojmom horora, šta horor čini žanrom i koji su mu osnovni motivi. Narednih pet tekstova ukazuju na razdoblje od gotskih romana, preko proze Edgara Alana Poa i Embrouza Birsa, do 20. veka i Lavkrafta, kao i njegovog uticaja na dalji razvoj žanra.


Preostali eseji nisu strogo tematski povezani a pretežno se bave kinematografijom. Po kvalitetu se izdvajaju Ves Krejven i postmoderni horor, Japanske priče o duhovima i Mračni Eros u delima Đorđa Kadijevića.

Kao najznačajniji esej, izdvojio bih Lavkraft – izvan ovog univerzuma jer govori o jednom od autora kojima je Ognjanović najstudioznije pristupio. O tome najbolje svedoči nedavno objavljeni Nekronomikon, zbirka Lavkraftovih priča, koju je Ognjanović priredio, napisao predgovor i pogovor, preveo deo priča i napisao kratak prikaz svake od njih. Deleći žanr na kognitivni i laki horor, Ognjanović smatra da je Lavkraft jedan od najznačajnijih i najboljih primera kognitivnog.

Kao i u njegovim ranijim knjigama, i ovde postoji mala doza navijačkog tona, tj. davanja prednosti kognitivnom hororu i omalovažavanja lakog. Razlog za ovo je antropocentričnost lakog horora, koja se može videti kod autora kao što je Stiven King. Ipak, jasno je da autor prednost daje kognitivnom hororu zbog ličnih afiniteta a ne zato što je horor proza bolja ukoliko nije antropocentrična.

Ovo se svakako može oprostiti iz dva razloga. Prvi je prosta činjenica da upravo zahvaljujući ovako naduhnutom i navijačkom tonu Studija strave (a i prethodne Ognjanovićeve knjige) nikoga neće ostaviti ravnodušnim. Daleko je uzbudljivije čitati teoretske radove u kojima autor izriče jasan stav (makar sa njim i ne bili saglasni!), nego stoprocentno objektivne, ali beživotne naučne spise.

Drugi razlog je dragocenost ovakvog štiva, kakvo ranije gotovo da i nismo imali u Srbiji. Ognjanović osuđuje kratkovidost i neupućenost zahvaljujući kojoj se horor osuđuje kao infantilan, neozbiljan i manje vredan žanr. Taj prekor, koji je utemeljen u velikom znanju i vrednom radu autora, provejavao je i kroz studiju o srpskom horor filmu U brdima, horori, i knjigu o prikazima Satane u filmskoj umetnosti – Faustovski ekran.

Visok stepen posvećenosti koji Ognjanović pokazuje pri izučavanju i pisanju o tamnoj strani postojanja predstavlja svetao primer za svakoga ko želi da se bavi bilo kakvim stvaralaštvom. Jednostavnije rečeno, za svakoga ko pokušava nešto da voli. Nailazeći na precizne, kompetentne i tečne Ognjanovićeve radove, čitalac dolazi u iskušenje da zapeva: „Živela, živela ljubav, pevajmo sada u glas!“


najzad, evo kako su niške NARODNE NOVINE izvestile o promociji u svom izdanju od utorka, 17.02.2009.

(klikni na sliku da vidiš u punoj veličini)


Нема коментара: