Bruno Matei je, budimo realni, od stare garde italijanskih režisera proslavljenih hororom i/ili giallo trilerima uvek bio bottom of the barrel. Međutim, dok su svi senilili, umirali, prestajali da se bave filmom, prelazili na isključivo pornografiju, bavili se televizijom, Bruno je ostao sam u italo-bermudskom trouglu horor-akcija-triler, tonući u sve jeftinije DTV produkcije, ali ne držeći se (možda usled realne nekompetencije) formule koja bi ako ništa drugo donela novac i kakvu-takvu finansijsku sigurnost pod stare dane. Ne mogavši i verovatno često ne umevši bolje, Bruno je tvrdoglavo ostao u niši koju nekad zovu euro-trash, insistirajući na onome što je prolazilo u pred-video doba ofucanih bioskopskih sala gde se za male pare kupovala 90-minutna filmska zajebancija na temu istodobnih mega-hitova.
Međutim, stari trešeri nisu preživeli smenu vekova. Prognani u DTV, pomešali su se sa klincima koji sa petparačkim kamerama sanjaju da će postati novi Romero, kao i sa artsy-fartsy filmmejkerima čiji je ćale prodao pola njive da dete snimi film koji će ga lansirati u stardom. I na većinu toga počela je masovno da se lepi skoro-pa-pežorativna etiketa "kultni"; izraz koji ne mora da znači da dotični autor iza sebe ima bilo kakvo respektabilno delo ili dela, pa čak ni sledbeništvo, kako u autorskom tako i u fanovskom pogledu. "Kultno ovo-ono" često ume da bude ekvivalent za jeftin proizvod namenjen dečurliji koja iz protesta prema svojoj "Melrouz plejs" / "Seks i grad" / itd. generaciji voli da na instant način istakne doživljaj svoje neprilagođenosti. Uvek postoji opcija kopanja nosa i potonjeg pljuckanja iskopanog; neki sada popularni beogradski reperi (ili bar jedan) započinjali su tako svoj put ka umerenoj lokalnoj slavi; neki manje vični uvek su mogli da se okrenu blagodetima života u Tromavilu. Baš kao što Ank, fan Dži Dži Alina iz dokumentarca Hated, objašnjavajući šta je toliko zabavno kod pank-performera koji sebi redovno mikrofonom razbija glavu, sere po bini i govnima gađa publiku, tvrdi da celo to ponašanje nalazi veoma smešnim i da dotični umesto njega radi ono što on ne bi mogao i/ili smeo.
Ergo, Bruno Matei je, bez neke umetničke vizije u klasičnom smislu, do kraja života bar imao za – što se kaže – suvi 'leba.
Zombies the Beginning nije ripof. ZtB je RIMEJK. Veoma jeftini, izuzetno ružni, na brzinu sklepani rimejk ni manje ni više nego – Aliensa. Od detalja poput početnog brifinga sa smenjujućim slikama poginulih iz prethodnog dela, pa preko noćnih mora, do krupnijih motiva vojnika koji idu da izvide šta se dogodilo sa kolonijom na jednom udaljenom mestu. Do nekoliko direktnih replika, praćenja akcije putem monitora, itd itd itd. Gledali smo Aliens, we know the drill.Za ovu je priču potpuno nevažno ulaziti u detalje koji su elementi Aliensa prekopirani / preuzeti / ukradeni / omažirani (postoji li ova reč?) / iskorišćeni u ZtB-u. Mnogo je zanimljivije udubiti se u ružnoću Brunovog rimejka, slučajnu ili namernu neizbalansiranost kamera, umontirani stok-futidž formata koji se vidno razlikuje od originalnog ZtB materijala, u kome se mogu nazreti ni manje ni više nego Vigo Mortensen, Dani Nuči i Haime Gomez, svi iz Crimson Tide. Prizori zombijskih beba, deformisanih azijata sa ogavnim plastelinskim maskama po kojima se prosipaju bacači plamena koji su tako kul delovali u Alien serijalu... Loš humor koji izgovaraju još lošiji glumci, uglavnom veoma mladi, verovatno u jalovom pokušaju da načine nekakav korak ka bilo čemu što nije ovo... Ili da bi kupili 'leba ili drogu? Mogućnosti su u bedi bezgranične.
Bruno Matei sadistički fiksiranom kamerom slika sve te bizarne, jeftine, ni na šta svedene prizore, jednako sadistički terajući dalje linijom radnje Aliensa, u originalu uslikanom kamerama vrednosti celog budžeta ZtB-a, u hladnim, skoro pa sterilnim tonovima... o, kakva je to razlika sveta basnoslovnih budžeta i dna kace u kojoj se valjaju nevoljnici koje slika već umirući starac!
Koren strave koju ovaj film izaziva nije u generičkim prizorima komadanja i smrti, već u njihovoj ružnoći, višestruko pojačanoj (sada, iz ove perspektive) do besmila nadrkanom sterilnošću izvornika. Da nije imao Aliens kao uzor, ZtB bi bio još jedan jeftini hororčić za otpadničke žitelje Tromavila i možda one koji se greškom uhvate za DVD. Ovako, u pitanju je turobni falsifikat iz sveta bednika u jukstapoziciji sa originalnim megabucks Holivudom.
Ako ima pakla u kome truneš, Bruno, moja malenkost se nada da ti je tamo koliko-toliko udobno. Jer, očekivano, tvoj filmski testament obeležio je tvoj odlazak, što kažu braća sa engleskog govornog područja, not with a bang but a whimper.
Нема коментара:
Постави коментар